Naizgled jednostavna, i nadasve poprilično bezazlena stvar. Ali avaj, ne i ako ste Srbin, pretvara se u problem astronomskih, nadčovečijeh razmera duševne patnje i uvaljivanje u postporođajnu depresiju.

Odista, ukoliko zovete svog mobilnog operatera, sa skromnom željom da, u što sažetijim crtama dobijete odgovor za sređivanje opcija na telefonu, upašćete u veštičije kolo koje vas navodi da pomislite da je kružni tok u Konjevcima, u poređenju sa ovim, bištenje boranije.
Ni proboj solunskog fronta, gastroskopija, ni otvaranje vakumirane tegle s` krastavčićima ne mogu stati na kantar sa ovom višečasovnom agonijom.

<Zvrrrrrnnn>

1. U originalu žensko ime španskog porijekla (riba Grofa Monte Kristo se zvala Mercedes)
2. Popularno "ciganjsko" kolo
3. Njemački automobil vrlo dobre izrade, izdržljivosti, pouzdanosti.
Sinonimi - mečka, merdžan, mečkica.
Statusni simbol za većinu radnika sa naših prostora na privremenom radu u Zapadnoj Evropi, pretežno u germanskim državama (tzv. gastarbajteri,gastarbajter).
Ima kultni status među domaćom populacijom, određeni modeli među posjetiteljima splavova, tj. ljubiteljima ziljavih pički,Ziljave pičke, dok su neki drugi modeli (200D) omiljeni među beogradskim taksistima zbog svoje male potrošnje i mogućnosti da se nemilice eksploatišu i po 30 godina a da se u njih ništa ne ulaže.

Kada odmah dobijes 2-3 plusa na tek postavljenu 10004 definiciju o Caku Norisu za koju se nadas da je do sada niko nije smislio ili provalio odakle si je copy/paste-ovao.

Skup od milion slika srednjoškolca i njegovog društva sa putešestvija po Evropi. Omladinu obično škole vode po bližim evropskim destinacijama poput Italije, Grčke, Austrije, Mađarske i Češke. Tinejđeri su primorani da idu u obilazak raznih važnih znamenitosti te se tamo obično i slikaju(Toranj u Pizi- 'naslanjanje' na toranj, Verona- Hvatanje Julijine statue za sisu, Grčka- Slikanje kraj polugolih kipova uz uperivanje prstom ka falusu, Venecija- Slikanje u gondoli..). Takođe su obavezne slike iz autobusa na kojima su najčešće drugovi sa smešnim facama dok spavaju, pijani budalaši sa domaćim alkoholnim pićima(skup je zapad, jebiga) i kolo učenika u prolazu između sedišta.

Odmah da se razumemo, nije pamet u pitanju, fakultet su uvek pre završavali uporni nego pametni. Ako neko kaže da je Muharem Šerbezovski doktor filozofije, ko si ti da mu protivurečiš, Ramo druže moj, ko si ti da se raspravljaš sa ciganskim kraljem? Ali kada čovek pročita disertaciju Vesne Da Vinče "Mir u svetu" i ostane živ od gluposti koja iz nje kulja, počne da se pita kako li tek izgleda Gangulina. I dodje tako čoveku žao što se nije još malo potrudio na fakultetu. Mada, kolo sreće se okreće i ko zna šta će biti 2025...

Moderna supermocna mantra pravog Srbina.
Mantru je izmislio veliki maharadza jogi cudotvorac. Veruje se da ce se nakon dovoljno dugog i upornog ponavljanja vreme preokrenuti i niz nesrecnih dogadjaja koji su se desili na Kosovu ponistiti, te da ce srpski junaci ponovo zaigrati kolo na Kosovu.
Ako se to slucajno ne desi, to znaci da nismo dovoljno verovali, i da medju nama ima stranih izdajnika koji mrze svoju zemlju, koji ce iskljucivo snositi odgovornost, za razliku od velikog maharadze i ostalih nasih vodja, koji bi savrsenom politikom i mudrim potezima sacuvali nas teritorijalni integritet, da nije nas, bednih izdajnika.

Cipele koje su namenjene za poslednje putovanje, ono bez povratka, sa kartom u jednom smeru.
Naime, poznata je činjenica da se pokojnik pre sahrane uparadi, srede ga k'o za ženidbu, da bude što lepši, te ga tek onda dvostruko skockaju. Troškovi svega toga umeju biti pozamašni, što je nekome praktičnome (ili škrtome, zavisno od aspekta) dalo ideju da napravi cipele od kartona. Iako na oko potpuno identične pravim cipelama, znatno su jeftinije ali neupotrebljive za nošenje zbog materijala izrade.
Uostalom, ionako neće taj sigurno u njima da šeta ili igra kolo.

Izraz označava da "nikad nije kasno", to jest, "nikad ne reci nikad", "ne znaš Šta nosi dan, a šta nosi noć" i uvek ima neke šanse da se kolo sreće okrene i da "voda dođe malo na tvoju vodeničku."
Zare je bivši igrač leskovačkog FK Dubočica koji je uspeo da kao džoker sa klupe donese pobedu svom timu iako je on 20 minuta pre kraja susreta gubio sa 0:4! Svih 5 gola dao je Zare lično. Od tada se, prvo u Leskovcu pa u Srpskoj ligi Istok, a onda i u celokupnom društvenom miljeu Južne Srbije odomaćio ovaj izraz.
Sto znači da ništa nije izvesno u životu i da uvek ima nade.
Da pojasnim kroz primere:

Bilo je to leta gospodnjeg dve 'iljade sedmog, još uvek sam visio po kraju sa studentskom bagrom iako sam, realno, batalio faks. Blejaž na gajbi, svako veče nova priča, lepa vremena. Klasična priča za studenstske okolnosti, sve pare se trošile na vops, gudru i kladžu. Mali stan na Krstu, dva cimera i ja, svet nije imao šanse protiv nas. Moto: Sledeće godine u ovo vreme bićemo na budžetu!
Naravno da taj famozni budžet neće da isfinansira dva džoka pred spavanje i fuka sa Željanom iz Trebinja. Neće ni da ispoštuje iz keca u dvojku na Parmu svako kolo. Za rebalans budžeta je bio zadužen Pesve (PSV - Prva Sisa Valjeva) sa svojim fiks idejama. Tako smo valjali Tepsiji pola keta po ceni jednog da bi mi rivali na ler. Tako sam radio debelu Gocu iz Maksija za vops na crtu. Tako je Šomi ukrao akumulator iz keca...
Ali jedan događaj mi posebno ostaje u sećanju. Bilo je govnjivo decemabarsko predvačerje vraćao sam se sa faksa, noge su mi bile mokre od bljuzgavice jer sam nove patike popušio a cipele prokockao. Nazvao me je Šomi i rekao da Pesve ima opasnu ideju - da uplatimo loto. Zamisli tebra, loto, pa nas trojca smo toliki luzeri da i kada bi dobili milion jura il' bi nas Japaci izrokali nuklearkama ili Šiptari podavili na spavanju, uglavnom sutra ne bi bilo. I ništa, slep kod učiju kakav jesam, umesto da si kupim jedini obrok taj dan, bonžitu i pola litre mleka, odem do trafike i uzmem jedan random tiket.
Gladan i žedan u stanu ispeglirah dve kašike ubuđalog ajvara koji sam dobio u kontigentu prve studenske pomoći negde u septembru. Zapalismo džok i pustismo tekmu, naša omiljena Jupiler liga i 2+pp ekipe - Go Ahed Igls vs Viljem Treći. Vreme je sporo proticalo uz kvalitetan napadački fudbal, pa smo pozvali neke cupike. Rekle su da će doći pa smo kupilii kokišku i čips, ispalile su, nema veze, bar se Šomi otvorio za has. Pesve i Šomi su zakuntali pred teveom a ja sam blejao na netu i onda je dobauljao Pesve do mene i rekao mi da proverim loto.
Ne mogu da kažem da me nije pecnula nada u tom trenutku ali mene je pecnula nada i kad mi je Željana rekla "ćao", priznajem bio sam optimistična budala. Našao sam sajt i počeo da diktiram brojeve:

Najgluplja atletičarska disciplina ikada. Neprimenjiva je u stvarnom zivotu, jer kad pada kiša, baru preskačes ako možes iz prve, inače ideš okolo. Ko pokuša da prkosi ovoj činjenici završi mokrih čarapa. U kolo kad se uhvatiš, k'o za inat, onaj do tebe ne zna da troskoči (leva'desna'leva) i da promeni pravac, nego ti oplavi cevanicu i opauči prste. Nijedan petao nije zatroskočio kokoš, već je uspešno zaskoči iz prve (to možda ima veze sa psihologijom kokoške). Neprimenjiva je na filmu, jer nijedan superheroj nema moć troskoka, nego koristi bič kao Indijana Džons ili mrežu kao Spajdermen da bi dalje skakao. A sve i da postoji neki troskoki heroj bio bi predmet sprdnje.

Jako su retke svadbe bez ovakvih vrsta ljudi. To obično bude neki tvoj teča (ujka, ćaletov prijatelj kog nikad nisi vido u životu) u veći broj slučajeva ima brkove, stomačinu poveću (svog malog vido zadnji put pre 10 godina kad bio na more u odsjaj vode) krupan čovek od nekih 120 kg sa košuljom uvek raskopčanom do stomaka , još dok mladenci nisu ušli u salu, on odvalio litar domaće i već u par navrata je pokušao da naruči 'kole pije vino i rakiju' – Šaban Šaulić , ali mu nije pošlo za rukom. Žena njegova u par navrata:
-Nemoj da si mrdnuo sa stolice, dokle više da me brukaš nesrećo (piiiip)
- Dobro bre ženo ...hiiik... pa red je ...hiik... da se malo ...hiik... popije
-Pa red je malo da se popije stoko pijana, a ne ovaj jadan konobar ne mož' da stigne da ti donosi kolko piješ
Negde na pola veselja muzika opali čačak, i kao što uvek bude ovakvi likovi uvek 'vode' kolo i nikad ne igraju ono što se svira nego uvek nešto između užičkog, šote i šumadinke, i obavezno par puta dok traje kolo kad svi krenu na desno on opali na levo i napravi talas kao na utakmici. Njihova specijalnost je sjebanje atmosfere, muzika svira neki novi hit svi mladi ustali, uveliko se đuska, 'on' prilazi muzici vadi 50e i naručuje 'Hajdemo dalje moja tugo' i naravno na podijumu za igru ostaju samo on u transu i lik iz obezbeđenja za svaki slučaj ako se onesvesti (što se očekuje svakog trenutka). Konačno odredište je Hitna pomoć, par infuzija i jedno ispiranje...

Način na koji se istresa sneg sa cipela.

Dokaz da su se sledbenici i poštovaoci Alistera Kroulija udružili kako bi običnom plebsu u glavu utuvili da je đavo, u stvari, kul i pozitivan lik. Plasiranje tih neistina na mala vrata, obavlja se putem estradnih "umjetnika" koji bezobrazno i beskrupulozno u svojim tekstovima slave i veličaju đavla. Mamu li im onu njihovu satanističku!

Popularni naziv za kladionicu kod nezaposlenih.

Sinonim za: usamljenog, zaboravljenog, pobedjenog i prevazidjenog čoveka.

Nekada prvak u svojoj delatnosti, sada samac u ćošku koji se druži samo sa paučinom. Iako rentabilniji, sigurniji i pomalo romantičan, nema više nijedne ruke da ga greje. Sve manje priča, zaboravljen i prevazidjen. Pobedjen. Sete ga se samo kad njegov moderniji suparnik zakaže(mobilni), a to se u poslednje vreme, na njegovu veliku žalost, sve redje dešava. Najgore do svega je i to da njegovu infrastrukturu koristi najveći neprijatelj onih koje je najviše voleo(internet, ljudi). Isti ti koji sada šuruju sa djavolom sete se ovog starog momka samo kad se nešto pokvari ili se neka žičica otkači te su sprečeni da nastave da igraju vilino kolo u koje su se uhvatili.

Balansiranje prekidačem za svetlo.Najstarija flash igrica.Preteča svih ostalih,koje danas poznajemo.Nastala sa uvođenjem struje u domaćinstva.Pogodna za sve uzraste.Idealna u trenucima dokolice.Pravila su jednostavna a tehnike različite i zavise od oblika prekidača kao i mesta no kojem se isti nalazi.Suština je u tome da se,uz pomoć dva prsta iste ruke(obično ali ne i nužno palca,koji se postavlja na poziciju „on“ i kažiprsta,koji se postavlja na „off“),vešto pokušava pronaći neutralan položaj,pri čemu dolazi do svetlosnih efekata u vidu treperenja sijalice,sto je i sam cilj igre.Nedostaci se ogledaju u mogućim posledicama(crkavanje sijalice,kao lakša i ozbiljnije,ako je strujno kolo ili sam prekidač neispravan).Mlađi igrači,takođe,kao nuspojavu,mogu da očekuju i batine.

Oni žvaću, oni će sve proždrati. Oni uporno žvaču gumenu pršutu, oni kuglu pavlakastu s belim lukom odma proždru žvakanjem jeli. Peršun, celer uporno žvaću malo ih zajebavaju tri nestala zuba ali žvaču žvaču oni će to sažvakati več. Oh komentari na pečenje, vidi kako igra, žilavo li je žile žile, jel si još na zzou žile žvačeš li još žile žu žu, još svoje žube imaš, žuriš li žule žmigavac arči ti kumulator kumašine. Kolo može jedno a sad ižvinte moram da žvačem ja znate imam usta i znam da žvačem, to je život, to je mnogo dobro. Žvakanje u pičku materinu dobro žvakanje znaš kako smo se zažvakali sinoć. Ja žvačem.

Na svadbi si tvog bliskog rođaka. Već je veče. Umoran si i gladan. Halapljivo navaljuješ na tek posluženu večeru i vino. Pomalo te hvata. Odlažeš viljušku i nazdravljaš svatovima za stolom.

U tom trenutku muzika staje. Domaćin najavljuje da su stigli prijatelji. Mladin brat predvodi kolonu na čijem začelju gordo koračaju one. Prije! U blještavim toaletama sa dubokim dekolteom i previše šminke, sprovode ih do njihovog stola ispred čela. Imaju crvenu ružu kao znak raspoznavanja i razlikovanja od svatova.

Lijepi naši običaji! Kako se neki predak sa razvijenom trsiteljskom taktikom fino sjetio da prije odvoji od mase sa tom ružom! Tačno znaš da nećeš nagaziti na rodicu koju u životu nisi vidio. Pa, još pozicija cvijeta... Ako je na lijevoj strani, odabrani primjerak je spreman za odstrel jer si siguran da nema muža koji će ti, naoružan i opasan, pred svima ispucati koljena.

Već si odabrao. Iskusan si ti, nisi krenuo u svatove bez... kravate. Crnooka, crnokosa. K'o od brda odvaljena bejbe. Gleda te prodornim pogledom. Jeste da voliš žgoljave, ali se ne možeš sjetiti kad si zadnji put pocjepao nešto mesnato. Jeste malo jača, al' i ti si momčina.

Kako je odvojiti? Lako! Najlakše! U tome je draž. Sama imenica "prija" izgovorena u vokativu završava pola posla. Šta pola? 3/4! Daje neki osjećaj bliskosti, kao da se znate godinama, kao da niste potpuni stranci. Samo čekaš da krene muzika za prijatelje.

Sa zvučnika kreće "Prijo moja kako ćemo? Prijatelju - lako ćemo!" Kao šilo se probijaš kroz masu i hvataš u kolo do nje. "Prija priku zvala na pariku..." Širok osmjeh i nekoliko duhovitih opaski... Jedan stiskavac sa njom, pa opet u kolo i stidljivo pristaje da izađe u toplo ljetnje veče sa tobom.

Stvorenja koja možemo da dozovemo još od malih nogu, samo što za roditelje nikada nisu poželjni.

Spoznaja realnosti, novca, nadrkanih ljudi i centrifuge koja ih drži na okupu pod gomilom nepisanih i neizrečenih kompromisa.

Prosto, realnost je pimp iz tvojih nesnivanih horora. Kad ti iskoči iza ćoška, usereš se k'o grlica.

Ona kontroliše novac i nadrkane ljude. Ljudi postaju nadrkani kada treba da daju novac, što je više nego često. To je strujno kolo u koje moraš da se 'vataš, jebiga, ako nećeš da ostaneš sa viškom meseca na kraju para.

U principu, pošto je život pimp, tebi ne ostaje ni jedno drugo rešenje, sem da budeš njegova kurva. Ali, ako već moraš biti kurva, budi ona elitna, pa kad već primaš Bobija u bulju, neka ti se to pošteno isplati.