Ludila za prvi maj brate , pet dana smo cirkali na nekoj planini bogu iza nogu , mjesto je silent hill totalni , znaš kada nismo naišli na trag civilizacije ni jebena motorka da se začuje u šumi.

- Jarane što se ti meni ne javi na telefon juče?
- Ma iš'o sa nekim jaranom kod njega na selo pa nije bilo dometa!
- Jebo te pa kakva je to vukojebina kad nema mreže?
- Gore od vukojebine, ja mislim da tamo i Ratko pije kafu!
- Hahaha, jesi i zaglavio, nema dalje...

- E, vidi jagode jesu fine. 'Oš malo?
- To nisu jagode, gle kol'ke su k'o jabuke. A kisele k'o limun. Kod mene gore one šumske u oko da ti stanu, ali zato med medeni, tope se u ustima. A kad uđeš u livadu gdje ih ima, ona se crveni čini ti se ima ih mali milion. A kad počneš brati vidiš da ih je samo za šaku, što samo čini slađim one koje si ubr'o.
- Aj ne seri nego mi dodaj vode.
- Vidi ti ovdje kakva je voda. Žuta. Jeb'o mater ako mi nisu i zubi počeli žutit' od nje. Kod nas gore ona 'ladna, za srce ujeda. A čista, čista k'o suza. Dolazili ovi iz Beograda htjeli da flaširaju, no mi nismo dali.
- Jes'. Pa što se ja onda otrova' kad sam pošli put pila tu tvoju vodu?
- Nisi navikla na zdravo. Ne može organizam da ti podnese nešto takvo.
- Ja, ja selo moje lepše od Pariza.

A:Bratanac, gde ti žive baba i deda? Pre nisam mogao da te dobijem. Nedostupan si bio ceo dan. Mora da je bilo do telekoma.
B: Ma brate tamo vuk nosi poštu a lisica je domaća životinja, kakav telekom.

Doktor: Dobar dan, dobri ljudi, gde je bolesnik?

Gorštak: Doktore, ne zajebavaj i ti, nego skidaj taj mantil fali nam čovek na ladnjači. Ti služi onaj red do kapije pošto se Mića Dupe upropastio, ima sliku nema ton, idi leba ti prosuće nekom pečenje za vrat.

- Brate gde me vodiš ?
- Ne brini, ovde ćemo da prenoćimo, imam neku rodbinu.
- Aj reci mi oćeš me zguzit, da se razgibam malo.
- Ne seri, evo stigli smo još malo.
- Ovde možeš prvi srpski ustanak da snimaš. Kako se zove ova vukojebina ?
- Čamot kod Maglojevića.
- Znači Pripizdina kod Pičkovca. Ako nas šta pitaju ovi brdjani mi smo iz udbe.

-Hajde ljubavi selimo odavde. Naćićemo posao juče.
-Što? Pa gde ćeš drugde naći ovakvu prirodu? A da gajimo koze uspinjače?

- Dobar dan zovem povodom vašeg oglasa za kuću Gornjem Bespuću i želeo bih da vas pitam nešto u vezi nje.
- Izvol'te pitajte (u pozadini se čuje vrištanje svinje koje kolju)?
- Koliko je daleko od autobuske stanice?
- Pa ... Nije daleko, oko 4 kilometara?
- A koliko je daleko od centra grada?
- Slušajte još malo pa će ovo mesto postati predgradje našeg lepog grada, još kada uvedu gradske linije neće biti daleko (svinja od malopre utihnula).
- Dobro ali koliko je trenutno daleko od centra, sada?
- Pa minut od centra... Telefonom.
Kraj razgovora.

- Iii? Jel te Dragan vodio konačno u onu svoju vikendicu? Pričaj mi sve!
- Jeste, bila sam juče, i nikad više!
- Štoo? Meni ono baš zvuči divno, čist vazduh, ptičice cvrkuću...
- Ma ne pitaj ništa. Tamo bi se Indijana Džons, Krokodil Dandi i Slobodan Mićić zajedno izgubili. Nema struje, nema vode, osim u potoku, u WC se ide u grm, i to sa puškom, ako bi koji vuk ili međed zalutao. Koze pod ručnom pasu. Čim odmaknem malo dalje od kuće, počnu šumske životinje da se skupljaju oko mene ko da sam Snežana jebena...
- Auuu, pa to zvuči ko neka vukojebina?
- Ma kakvi, ne bi vukovi tamo ni zašli, a kamoli se jebali. A bogami neću ni ja. Prije ću Džekija da iselim, pa da pređem u onu njegovu kućicu, i ona je penthaus u odnosu na ono gore...

- Brate, gde ćeš za "Prvi"?
- Ma negde u šumu sigurno. Nema bolje, svež vazduh malo.
- Pa ti onda lagano možeš ispred kuće da rasklopiš šator.
- M'rš!

- Brate, što si tako modar, šta ti je to bilo?
- Ćuti, ništa me ne pitaj...
- Šta je, jeb'o ga ti, reci, treba li da bijemo nekoga?
- Ma ćuti. Bio ja juče s ovim našim popom u nekoj pripizdini, umrla neka baba, pa da je sahranimo, njemu se razbolio crkvenjak, pa zovn'o mene da pripomognem.
- Da, i?
- Ništa, dođemo mi tamo, sahranimo babu, ručamo, sve kako Bog zapovijeda. Međutim, pop zapeo da mu se plati duplo, da nadoknadi troškove puta u selo. I kurac, tu krene guranje, mene petorica dohvate, ubiju Boga u meni, pop krene da bježi, ovi za njim autom, potkače ga, vozili ga 2 kilometra magistralom, prolaze ljudi i krste se, pop se na Opelu objema rukama za haubu drži da ne padne, to je kastig bio...
- Auuu... I šta ćete sad?
- Šta šta ćemo, dobro je da smo živu glavu izvukli! Samo li mi još jednom spomene da mu treba crkvenjak, ima da mu nabijem česnicu po sred guzice! Pizda li mu materina ona alava.

PK