Kaže se za čovjeka koji je otporan na hladnoću te ga vrlo često možete vidjeti bez gornjeg dijela odjeće.
-Nešto k'o da je zahladilo, a?
-Pa normalno da tebi jeste kad glumiš igipopa, a septembar prošao. Bolje ti je idi nešto navuci na sebe, da ne bi nazeb'o.
Jedan od pičkastijih pokušaja da se izvučeš iz govana, i igraš na kartu sirotinje i teškog ćivota. Uglavnom izaziva kontraefekat.
:ding-dong:
-Dobar dan, kako mogu da ve pomognem?
-Poštovanje gospodine, mi smo iz EPSa. Došli smo po nalogu da vam isečemo struju.
-Pa 'de će vam duša? Pa troje dece imam, jedva ih 'ranim a vi dolazite da mi sečete struju.
-Gospodine, to nema nikakve veze sa nama, mi smo ovde po NALOGU, možete da se žalite, ali sada moramo da sečemo.
-Dragiceee, odider ovamo.
-Šta je, štas dereš?
-Došli ljudi da nam seku struju, pa da doneseš khm, khm meze.
-Kukuu majko mila. Evo saću.
-Meni je sad stvarno dosta, Vule seci!
(vadi pušku)
-U moju avliju neš da sečeš ništa! Ščuo?!
-Pa dobro, možemo da razmislimo o reprogramu, nije problem.
-Tako te volim. xexe
Višetomna seksualna biografija seoske radodajke sažeta u efektnu kratku formu.
- Jesi čuo da je Dara Kara trudna?
- Čije li je?
- Ih čije! Naše. U nju se ulazilo ko u Vladu, nije ko nije teo - celo selo je osumnjičeno.
- I to što kažeš, veči je broj kita iz kojih je u nju sipano nego kazana u koje je točeno u bukliju za najveću svadbu.
- Jes vala, kružila je ko ringišpil po selu, uvek puna - sipalo se dok ne prelije. A ona mešaj, po svu noć. A da ima centrifugu, ima!
Jajara je lopov, ali lopov najniže vrste.
Još jedan izraz koji je potekao sa sela, a kasnije se rasprostranio gotovo svuda. Uvek se po selima kralo, i to apsolutno sve. Od žitarica, preko mašina, pa do stoke. Narod je teško živeo. Uglavnom su ljudi krali po susednim selima, ali ne i jajara. On je domaći. Jajara nikad ne krade k'o čovek, da mazne neko goveče ili prase, Bog da ga vidi, čak i da ga ne bude sramota kad ga uhvate, već krade onako sitno, i nekako kurvinski. Sluša gde će kokoška da zakokodače, pa trči da tamo stigne pre domaćice.
- Čujem uhvatili Mićka u Maksiju.
- Mhm.
- Šta je strpao u džep?
- Dve krem bananice.
- I zbog toga da se cima? Zbog dve pišljive krem bananice? Kakva je jajara.
------------------------------------------------------------------------------
- Ženo, koliko jaja bilo danas?
- Jedno.
- Kako bre jedno? Trijes kokošaka, jedno jaje. Nemoguće. Jes' ti dobro gledala?
- Ja jesam, al' je neko bolje slušao.
- Kako to misliš?
- Našla sam nekoliko komada Morave dole kod oraja. Ja koliko znam, ti Drinu pušiš?
- Jao, mamu mu jebem, pa zna se koja jajara puši Moravu. Raja Kobac, nema ko drugi da bude. Večeras ću da navratim do njega.
Kako je on doso na televiziju,ne znam.Zasto je on na televiziji,zato sto ima toliko maloumnih I debiloidnih ljudi da je to cudo jedno.Pa normalno dete od 8 godina sa zdravim razumom mu ne bi poverovalo a matori a bogami I mladi ljudi veruju u svaku njegovu debilnu nebulozu…..
Ja sam se sokirao kada sam cuo one njegove vizije I metode koje koristi…
Strpajte sebi metak u celo,to bi mu bio najbolji savet…..
Glupaca-Kada cu se udati?
Milan-Za cetrnaest meseci za radnika na parkingu,zove se Milan.Glupak-Zanima me da li cu dobitina igrama za srecu?
Milan-Hocete u kladionici za sest dana.
Glupak-U kojoj kladionici?
Milan-U bilo kojoj,evo izasla mi karta Celzi.Glupaca2-Htela bi da ve pitam kad ce moja cerka da se uda I za koga?
Milan-Udace se za dve nedelje kada bude uplacivala kredit u trafici kod izvesnog Jelenka?Ultra glupaca-Kakav ce mi biti moj buduci zivot?
Milan-Bice odlican.Ultra glupaci-Ja i moj brat smo neozenjeni a ocemo da se zenimo.
Milan-Ajd sad ja cu da sviram u frulu a vi igrajte i pevajte debilnu pesmicu i ozenicete se tad i tad.
Sivo je nešto što nit' smrdi nit' miriše, nešto što se ne ističe, nešto oko čega te zaboli kurac. Sivo je nešto zbog čega zažališ što život nije crno-beo.
I magarci su sivi, a to ne može na dobro.
- Pitala Boja za tebe, kaže doimaš joj se.
- Oho-ho, tako ti ja na žene utičem. Nego, koja je ono Boja ne sjećam se?
- Ona što je čamila u ćošku, pila Jelen, ima smeđu kosu, smeđe oči, onako prosječne visine, ni debela ni mršava, ona ba.... Ma ne znam kako da ti je opišem.
- Siva, a? Ništa ti za nju, nego kak'a je ona mala spinerka, što se ispovraćala na Mikija?
----------------------------------------------------------------------------
- E, da znaš da jedva čekam da odem kući da jedem hranu u boji, dojadila ova siva menza.
Žestok okršaj, gotovo epskih razmera u nas Srba, sa tradicijom dugom preko sto godina.
Ovaj dvoboj se odigrava uglavnom na seoskim svadbama ispod šatora, gde se gosti prva 4 dana napijaju, a ostalih 5 dana trezne, mezete kiseo kupus i uvijaju krvave glave posle 132 tuče.
KUM: Muzikaaaaaaaa.....dolazite ovamo, majke vam ga u čarapu.....ajde jedna pesma za mene i starojka.....ja plaćam...
ORKESTAR: Izvoli kume šta ćemo?
KUM: Ajde svirajte onu "Lepa Mara voli da se kara"
ORKESTAR: Auuuu kume...nemoj tu leba ti, Mara se zvala mladoženjina bivša žena....će da nas ubije mlada za takvu provokaciju....
KUM (besan): More sviraj bre kad kažem , majke vam ga dobošarske...nemo da poludim , pa će da gužvate asfalt....bem li vam pokolenje neradničko..
ORKESTAR: Nemoj kume tu pesmu molim te...evo sve ostalo može...
KUM (vadi pištolj): aaaaaaa .....sad ću da ve ustrelim, sunce li vam vaše, pa jel sam ja ovde za zajebavanje (puca)
STARI TATKO: Kume bre, pa što pucaš u muziku, pa i umetnici imaju dušu
KUM: E, matora drtino, sad će i ti da vidiš kuj je Radiša iz Poljanicu
(opšta tuča)
Patetika + logos, nauka o ljigavosti ljudskih preterano iskazanih emocija.
Postoji jeftina patetika, koju mediokriteti olako upražnjavaju i njome uvek uspeju da dirnu druge mediokritete, te na taj način dobijaju feedback, uzvraćenu patetiku i pluseve na patriotsku majko Srbijo defku, koja je za nijansu drugačije od "Maco volim te najviše na svetu i nijedna kao ti" što se odmah spaljuje na groblju, opelo od moderatora i ban na 40 dana, dok ti mozak ne nađe put prosvetljenosti. Obično se u tom periodu ne skidaju sa demotivacije i fejsa, gde hrane dušu govnima, pa ih seju kad vaskrsnu ovde, lajkuju do besvesti, umiru od ljubavi i rađaju se da budu voljeni, cepaju se od plakanja i emovišu po ceo dan. Skupljaju slike svih beba sveta, mudruju o vezama i naravno, vole se najviše na svetu. Svi međusobno, prave većinu, gnjave i dave. Ali njima sve to zvuči fantastišno i bajno, dok će ostalima zvučati toliko izlapelo, da prosto neće ni obraćati pažnju. A i da obrate, čuli bi te reči kao što bi videli sliku u iritantnom naziranju na potpuno izlizanom posteru.
A postoji i skupa patetika, malo edukovanija, koju takođe svaka budala može da kupi ali ne i da "razume", jelte... Kao ono kad baba ode na pijacu i kupi šargarepu, krompir i best celer, mirjam i ostale kupuse, dođe kući pa pročita i skonta pa kaže: ee, vidiš ti to...nije ljubav paradajz. Pa joj srce zaigra kad se seti mladosti... Ili klinci totalno-drugačiji-od-svih-običnih-ljudi, u fazonu, koji se raspilavljuju uz pesme scorpions-a, kupuju ulaznicu među prvima i u šest ujutru staju da zauzmu mesto na koncertu koji počinje u deset uveče, da ne propuste slučajno da u prvom redu otplaču uz 'still loving you'... fight babe, I'll fight, šmrc, šmrc. Prc.
Elem, anti-emovci, raspoznavatelji patetike, pozitivci i ostali normalni, znaju sve to, ali iskazuju kad treba i kome treba, kad je vreme i mesto. Slažem se ja, sve to stoji, nije olako shvatanje, romantika, erot'ka ba, pornić, Frojd, ljubav, šta god. No, šalu nAstranu dobri ljudi, ozbiljno, man'te se patetike makar ovde.
Rendom visoki državnik bez napisanog mu govora.
1999 god., Okrug Džeferson, Kolorado, SAD
- Excuse me, sir, but...When do you think president Clinton will be taking his speech? We are waiting for almost an hour now...
- Sorry, ma'am, that's highly classified...
- It's just that people are devastated with this school masacre and all, they were hoping for a word of comfort from their leader...
- Mr. president is also devastated, ma'am. His speech assistant was run over by a car yesterday and since then hasn't been able to produce words for him. But that's also highly classified...--------------------------------------------------------------------------------------------------
1996 god., Beograd, Srbija
*
Ivica Dačić: Što li to reče, bre?!
Mirko Marjanović: Ma, pusti, debeli. Posvađao se sinoć sa Mirom, nije 'tela jutros da mu napiše ni jednu jedinu reč!
Situacija u kojoj si u ubeđenju da si nagrađen i privilegovan, a u stvari odrađuješ nekome posao i za to si mu još i zahvalan. Vid iskorišćavanja.
- Je li, otkad ti to voziš ovu malu do posla?
- Ima već mesečak dana. Nije mi teško, na vreme je ispred kuće, ne čekam ni pola sata. He, nego mislim da imam i neke šanse, znaš (značajno namiguje i ćk ćk ustima).
- E brajko, ne'š se to tu leba najesti, ta ti voli istopolne.
-Čika Miloje, stvarno ste super što ste mi dali da provozam Vašu novu kosačicu. Imate flajku dedine rakije za ovo.
- Ma nema problema, samo drži pravac i ne penji na trotoar. A deda ti peče rakiju vrh, ponesi lepo litar ko čovek.
- Wow, je l' to novi MacBook Air?
- Aha, stigao mi malopre. Hoćeš da pogledaš?
- Joj, je l' mogu? Ekstra! (uključuje) Mr Jobs, you've done a great job! A, šta kažeš na foru?
- Super. Nego, da mi nabaciš Office 2011 i prekucaš mi one fakture?
- Ma niki problem. (Udaljava se u ekstazi i nešto nerazumljivo mrmlja).
- Do sutra!!
Posetilac kafane, koji ima izraženo produženu mogućnost motorike lokanja, tj. sprovođenja u delo jednostavnog pokreta naginjanja čaše, ili flaše prilikom cuganja, u inat količini popijenog pića.
- Mićko, batice, idemo u kafanicu večeras?
- Opet si dobio na kladži, a?
- Da bre, igrao Dinamo iz dvojke u dvojku. Tri soma dingera, brale!
- Ko još ide?
- Zvao sam Mareta, obećah mu još prošli put da idemo na napijanje čim budem imao repa.
- Nemoj njega, ba'te, znaš da nije loko-motorno sposoban, već posle prvog pića maši usta i prosipa po stolu, pa em što ćemo da palimo ćiku ranije, em što ćemo morati nas dvojica gajbaritnih da izigravamo kurirsku službu već posle druge ture.
Najobičnija baba uoči penzije.
20 dana prije penzije, negdje u Bosni
Zvoni telefon: ‚‚zvrnnnnn! zvrnnnnn!"
Nezainteresovani dilber : ‚‚ Ja?!"
Glas sa druge strane(Najčešće ušeparajuće glasno): ‚‚'Alo? Sine Marko, jesi li to ti? Baka tvoja ovdje, gdje su ti mama i tata? Šta radite? Kaćete doći baki svojoj? A?!"
Marko: ‚‚Au, bre , baba, samo si mi ti falila sada? 'el vidiš da igram kanter?! Evo, ubiše me zbog tebe! Stalno ba zoveš, smori više!"
Baka : ‚‚Dobro, sine. Izvini. Nije znala baka... Neće baka tebe više uznemiravati, ali dođite malo, nekada... Poželila vas vaša baka..."
Marko: ‚‚Dobro ba, baba... Doćemo. Aj' sad, svojim poslom, ide nova runda..." šupak prekida vezu
Baka: ‚‚Dobro, sine moj... Pozdravi mamu i tatu..."Zvoni telefon: ‚‚Zvrn! Zvrn!"
Baka(Glasno): ‚‚Halo? Go zove ovo?!"
Marko(Umiljato, srceparajuće): ‚‚ 'eeeeeej, pa đesi ti, bako , bakice?! Šta mi radiš? Kako si? Kako su ti koke i guske? Je l' ima vrućine? Znaš kako smo te poželili svi?!"
Baka, bakica: ‚‚Sine Marko, pa to si ti... Baka tebe poželila, junaka svog! Dobro je baka, evo. Malo vrućina al' je dobro. Kako su ti mama i tata? Šta rade? Kad' ćete doći?"
Marko: ‚‚Ma , evo, dobro su svi. Nego, je l' pala penzija?Smijeh"
Baka: ‚‚Ma, sine moj, stiže sutra, donosi čika Poštar. Dođite baki svojoj. Poželila sam vas..."
Marko: ‚‚Fino, Bogme, bako! Nego, eto nas sutra, malo, na ručak, ako ti nije teško, da spremiš nešto?"
Baka: ‚‚Ma, gdje će baki biti problem išta za svog Marka. Dođite. Nego, izgori mi veš napolju, moram ići. Zdravo, sine moj!"
Marko: ‚‚Zdravo, bako!!" klik
Američka serija o upatnom doktoru koji se preziva Kuća i koji nakon što ti je puko nokat na lijevom nožnom palcu pod uglom od 47 stepeni otkrije da imaš parazita u korjenu 33 šupne brućke koji ćete ubiti u roku od 88 sati.
Krivac za postojanje sve većeg broja hipohondara koji svaki svoj tjelesni žig tumače kao najavu skorašnje smrti.
- Babo baboooo !!
- Šta je sunce babino? Što kreštiš buhtlo babiba blentava ??
- Babo babo, bole me desna peta već sat vremena, mislim d' umirem !!!
- Lijep si ti i jak si ti oko babino, al' Ahil nisi, to si se sigurno klepio juče dok si loptu ganj'o sa onim malim Jusufovim, ajd' ba smir' se i idi uči knjigu.
- Aman babo, juče sam gled'o onog Doktor Hausa na televizoru i biJo 'vako jedan isti ja i njega zabole desna peta, men' se čini u utorak, tu ti neke pizdarija mandarije i čovjek se u četvrtak opruži mrtav k'o da nikad živ biJo nije.... babo bojim se!
- A što me svemoćni ne sravni sa zemljom onog dana kad sam u tvoju mater svršio !!
Preneti odgovornost i gorući problem na drugo lice. Ratosiljati se balasta. Uvaliti kosku i to onu oglodanu, funjarski, intenzitetom sisice.
- Brate, oću da ti se izvinim za sve... eto, cimali smo se oko Marine skroz bezveze. Jbg, bio sam zagrižen, al' sam shvatio da si ti u pravu... nemam ja šta tu da tražim. Za tebe je idealna... pa neću naše drugarstvo da dovodim u pitanje...
- Hehehe, dobar si majke mi, doooobar. Al' za malo! Sad kad je trudna meni loptu da prebaciš, a?
-----------------------------------------------------------------------------------------------
pacijent: Doktorka, znate ja sam odnedavno počeo da uzimam Sildenafil citrat. Da li postoje neki štetni efekti, mislim u kombinaciji sa ovom mojom standardnom terapijom? Imam utisak da mi izaziva dijareje. A možda je to i zbog infekcije kandidom?
Dr: Mmmmm... Evo mladi kolega, naš stažer, će vam to sve lepo objasniti. Kolega!
skoro Dr: Da. (Mamu ti jebem raspalu!) Pa vidite... Sad tu imamo nekoliko mogućnosti ali i individualne razlike... :bla, bla, žešća improvizacija:
Izraz koji se koristi u većini tuča.
-Ajde pičko, ajde ako smiješ!
-Ajd ti prvi, pa ćeš vidjeti...
-Evo, tljas (udari mu plesku).
-A jebaću ti majku, pa gdje ćeš viljuškom na tigra, znaš da sam jači od tebe...
Srbi imaju premnogo izuzetno glupih reči i fraza. Ne znam da li je od osiromašenog uranijuma, specifične kombinacije turskih gena sa našim, ili nas je jednostavno Perun napravio od ovce, al ih ima retardiranih, pa da ga jebeš. I jedini način da se za vreme jednog životnog veka podigne nivo neidiotluka zahteva mnogo vremena, strpljenja, ulaganja i još više gasa i šibica. #nonazi.
Jesen je došla u moj kraj, jebiga. Ptice se cimaju na jug, lisni tepih je prekrio blatnjavu kaldrmu, dok se nebeski vitraž boji olovnim oblacima spremnim da mi skecaju dan. Enter: Đomla. E, sad, Đomla nije običan Đomla, kakvog zamislite kad kažete Đomla. Ne, nije ni Mladen, sin zemlje, domaćin čovek sa dobroćudnim osmehom i punim srcem, koji je počeo da ćelavi još za vreme rudarskog fakulteta i čije bi barem jedno dete MORALO da bude nazvano Džiodud.
Đomla je kul lik. Za sebe, naravno. Prešao je sve živo na svetu što je ikada moglo da bude zanimljivo. Ložio se na hentai, a onda na masne gotičarke, a onda na oba. Ložio se na samuraje, pa na vikinge, kaže za sebe da ume voleti, al su cure kurve, pa ne kapiraju kad im recituješ Balaša i veruje da društvo voli hronično dosadne fejs-komičare sa gorim forama od Ivana Ivanovića. Nosi majice sa V izrezom do pupka, da se vide izdepilirane grudi. Mnogi kažu da je Đomla čudan lik. Ti ljudi su u pravu.
On ne vidi šta je loše u tome da se devojci priđe rečima „Mala, imaš dobre dojkare“, on veruje da je JAKO smešno kad lik padne i kad Šojić traži 5 jajcadi.
No, Đomla prilazi, masna mu kosa leprša na vetru a Humel mu jakna prži zenice koliko odbija Sunčeve zrake KAKO TI USPEVA JEBOTE, NEMA SUNCA, EJ, KAKO MOŽEŠ DA SIJAŠ KO DA TE MUVA ONAJ LIK IZ LAJANJA NA ZVEZDE, PA OVO NIJE HUMANO, ČOVEČE. Đomla prilazi, prešabanska koreografija pozdrava sa određenim likom, koska i zagrljaj sa drugim, okreće svoju bubuljičavu facu ka mojoj malenkosti: „Baki, imaš žvaku?“. Baki. BAKI. BA-KI. Ne, srce, nazovi me kakvim god poganim imenom hoćeš, šoraj mi po familiji od askurđela na ovamo, ali me poštedi svoje zamišljene kuloće. Onog trena kad smo ti i ja tom nivou da mi se možeš obratiti sa "baki", zvanično prestajem da cenim sebe kao živo biće.
Zanimljivo je što ustaljeni bakiji obično retko idu u krdu, već za sobom imaju svog klona. Bakiklon je nešto drugačije fizionomije, ali jednakog ponašanja: odlučni sitni koraci, blago klimanje glavom, presvetle uske farmerice i crna jakna sa znakom za skretanje na rukavima ili preko grudi. Baki prečesto ima određene hobije: obajvljuje fotografije novoupecanih skobalja iz neke tekuće bare u blizini grada, voli svoj skuter (onaj kulji baki ima motor) i Golfa dvojku. U javnosti sluša muziku preko zvučnika na telefonu. On je dete Partizana, crna ovca društva, veran do smrti.
Bakići su relativno nenasilni, dok ih neko ne isprovocira, a onda se u njima budi sila Odinova i furija Godzilina, ustaju vukovi sa onih poslovica koje smatraju vrhunskim delima svetske filozofije i glečeri kompleksa ruše vakuum mraka koji pada na oči. Izdrkavali su ih u osnovnoj, kad su se klizali na stepnicama i bili buckasti, pa imaju unutrašnji bes i komplekse, koje puštaju iz sebe balaveći za testosteronom napumpanim badžama u oklopu. Kod kuće im mama i dalje briše senf sa obraza. Uveče cepa LOL.
U osnovi, baki je nežna vrsta, koju su previše bili kad je bio mali, pa je sad degenerik. Uvek mu je smrdelo iz usta, nije imao devojku dok nije pronašao jednu koja je htela da se osveti ćaletu i išao je sa razrednom na drugarsko. On je nešto kao nuspojava onog zla koje dečica imaju potrebu da ispolje prema nekom jadničku koji je imao tu nesreću da se slomi stolicu na prvom danu u školi, ili kojeg je učiteljica morala da cupka na krilu, jer nije imao muda da se odvoji od roditelja na poljskoj nastavi. Baki je nešto što treba lečiti.
Skora i vrlo verovatna budućnost svetske muzičke scene. Najezda voluminiziranih manekena u svom konačnom, apokaliptičnom obliku. Moguće, sa Žeksom kao kompozitorom i Ivanom - inače tatom po zanimanju - kao specijalnim gostom.
Naime, sve je počelo jednog sunčanog prepodneva kada je pre cirka tries’ godina jedan zadrigli i proćelavi muzički producent – kome ćemo ovom prilikom izostaviti cenjeno ime jer ionako svi oni izgledaju isto – doneo sudbonosnu odluku da od petorice mlađanih, zgodnjikavih i, nažalost, za muziku NETALENTOVANIH pederčića (za pušenje kurca se, ipak, ne bih zakleo ) zbudži PEVAČKI BEND, koliko god to neverovatno zvučalo čak i jednom prosečnom ljudskom uhu.
Skori razvod od jednako debele žene ( koja mu je, baj d vej, uzela i kuću i džukelu ) dao mu je dovoljnu snagu ali i drskost da istraje u ovom nesvakidašnjom poduhvatu, uprkos frapantnom podatku da od petorice peškira čak trojica NISU ZNALA NI DA PRIČAJU a kamoli da pevaju! Međutim a umnogome i zahvaljujući muzičkom (ne)ukusu gomile kako oplođene tako i neoplođene ženske čeljadi ( čast izuzecima, razume se ), njegova odluka se ispostavila kao pun pogodak i označila trenutak svojevrsne ŠIZME u muzičkoj industriji ( o, groznog li imena za nešto što bi trebalo da ima veze sa emocijama ) koja od tada kvalitet svojih proizvoda deli na onaj “marketinški” i onaj...ustvari, ja ni ne znam koja je ta druga kolona.
Da se razumemo: komercijalna muzika je postojala mnogo pre nego što se pomenuti ćelavac dosetio da namlati još para ali je neka granica ipak postojala. Pokušaj popularizacije klasične muzike preko čuvena “Tri tenora” ( koji su, ispostaviće se, bili i jedini PRAVI tenori međ’ čitavom jebenom gomilom potonjih ) imao je svoj smisao pre svega u tome što su njih trojica zaista LEPO PEVALI, što nikako nije slučaj sa današnjim, lepuškastim eksperimentima. Pomenuti producent se, doduše, koju godinu posle inicijalnog uspeha pešovanske petorke obesio o vodokotlić na jednoj benzinskoj pumpi ali to je ipak premalecna uteha za “poklon” koji je tako velikodušno podario svetu. Ješa jebeni...
- Milane, kaži dragička!
- Dragička, id’ u pizdu materinu...
- Nabavila sam karte za koncert “12 tenora”, idemo u sredu, jeeeeeee!!!
- Draga...Znaš onu moju kasetu “Dire Straits-a” što uvek držim pored kreveta?
- Joj, znam! ‘Oćeš više da baciš to đu...
- E pa, ako mi se samo još jednom budeš obratila u toku našeg braka, NJOME ću lično da te udaram u glavu dok ne budeš prestala da postojiš, ščula?! Beži mi s očiju, glupačo, dok nisam zapalio i tebe i Arenu i tih dvanaes’ pederčića!!!
Boemsko-alkoholičarski odgovor na pitanje "koje vino je najbolje".
- Čika Buco, koje je najbolje vino? Onako objektivno...
- Pa jedni kažu italijansko, drugi francusko, a ovi moji dole kažu da je naše, župsko, najbolje. Nema tu nekih pravila.
- A koje je po vama najbolje? Vi bar imate iskustva sa tim.
- Meni je najbolje kada je hladno, jeftino i da ga ima dosta, a kako će da se zove i odakle je baš me briga...
Ne dam! Ne može! Možda, uz jako dobro obrazloženje.
Običaj starijih da ukinu samopouzdanje mlađim, a ponekad i navika pojedinica da ukažu na štetnost i nepotrebnost neke stvari koja je u posjedu nekog drugog.
- Tata može neki marakeš?
- Štaćet?
-Mmmmm...:u glavi razmišlja kako će večeras kupiti tri dvoguze i čokanj starog brendija:...izlazim sa djevojom večeras.
- Ne može. Razguli, ispred televizora, počinje utakmica.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Ore domaćin njivu plugom koga vuče konj. Poklopio plug nečim da budu dublje brazde.- Komšo, ščime s to poklopio plug?
- Neki komad željeza, našo kasam oro jednoč!
- De vidim....krute jebo štaćet ovo izginćeš!
- Što? Šta?
- Ovo ti je bomba iz onog rata!
- De ba šta ti je budalo, dvije godine otkivam kosu na ovom.
Nekadašnja fam fatal sada sputana u četri zida, zarobljena decom, mužem i ostalim priključenim članovima, priključnim uređajima i proključalom vodom, među svim tim prokletim papričetinama koje se beloluče, stavljaju u turšiju, spremaju kao ajvar i šta sve ne. U stvari možda ona i nije bila u mladosti baš tolka fam fatal, ono, bio u nju zaljubljen drug iz odeljenja njenog brata, i onaj čudni čovek što došo jednom za fiću, al kako vreme odmiče ona sebi sve lepše i lepše izgleda u prošlosti, dok se slika konačno, malo po malo, besomučnim štelovanjem gladnog ega za sjajem ne poklopi sa Monikinom. A posle ko da je razuveri.
Al da ne grešimo dušu ima i pravih Monika Beloluči al kojima se nekako prišljamčilo to lol u novom prezimenu da ih podjebava i da im se smeje u lice kao i ono od čega su toliko bežale. To su po opštem verovanju one nedostižne, visokih kriterijuma što lakiraju... ustvari ne, sad se nadograđuju nokti, pa onda ti nokti nestanu negde u vihoru prohujalom, zameo ih vjetar, a ostanu prsti što smrde na luk, jer gle, naučiše očas posla da beloluče za muža seljačinu. (Što bre seljačinu?)
Al, u principu, ko ih jebe, što se nisu dale Bajagi kad im čovek lepo pevo preko Čorbe Ja sam se ložio na tebe, sad bi išle u Istru na more, i jele buštrige i šaćule kod Ćića, mada bi morale kući da slušaju Alu, pilule za lilule i tekilu gerilu, al bolje i to nego paPRIka: sisata, guzata, kurtovka, šilja, lomna u struku dok ih ljušti razvija desnicu ruku.
Monika Beloluči - E šta mi bi da se prevarim pa da dođem ovde, prevede me na foru kao snimaš film, pa bre domaćica sam obična postala, vaš rob, samo skupljam, perem, peglam, čistim, kuvam, spremam za sve vas... Eeee a kad sam bila mlađa izgledala sam bre ko Monika Beluči, šta izgledala, bila sam ustvari Monika Beluči, a sad sam ovde u Mokrogradu, u dalekom gradu čuvam ajvar da ga ne ukradu...
Emir Kusturica - Dobro je Monika, dobro je ba, nije ti loš taj monolog za film, aj samo tiše, beloluči tu papriku brže, evo ih gosti, ide Dodik, a znaš da on voli baš zabelolučene...
