Rečenica posvećena svim zavisnicima od električnih uređaja, njihovih funkcionalnosti, i onima koji se tako osećaju.
Kada dođu do stadijuma da bi prodali majku i oca, bližu i širu familiju, pa čak i od šuraka pašenoga za svoj elektrikus simpatikus, zalivali banderu svakog dana samo da bi imali struje, zalepili na "off" dugme papir sa rečima "Ne gasi!", trpeli ujede bezbroj komaraca u parku samo zato što tamo ima wireless, propustili svaki veći i manji hepening samo zato što su zaglavili na 23. nivou igrice i zainatili se da ga pređu - došli su u situaciju da postaju briga cele porodice, tačka nagomilavanja svih optužbi i zakeranja, a i elektrodistribucija im je broj telefona stavila na crnu listu i traži specijalistu za razgovor koji će objasniti da izmena električnih kablova nije vršena zadnjih 40 godina i da je stanje po tom pitanju više nego alarmantno.
- 12h popodne - Lazar ustaje iz kreveta, trlja oči i pali računar (umivanje je sasvim nepotrebno trošenje vremena, a bogami i vode)
- 12:30 - postavljen je doručak, doći će, čim ubije bossa
- 12:40 - još jedan poziv na doručak, boss još uvek nije ubijen, pukla konekcija ka serveru
- 13:05 - oduzima mu se miš; na (ne)sreću, ima još par komada u vitrini(ostalo od kad se zatvorila ćaletova igraonica), doručak odbija iz revolta
- 14:25 - oduzima mu se napajanje za računar
- 15:07 - telefonski pozivi svim drugarima; na (ne)sreću, Pavlu su isključili net, komp je izgubio svaku funkciju, može da se pozajmi kabl
- 15:35 - skupljaju se igrači online da zajedno odrade poslednji quest
- 15:58 - majka upada u sobu, u višedimenzionalnom svetu se iznad njene glave vidi oblačić iz koga šiklja para, čupa sve moguće i nemoguće kablove koji vode do računara i odlazi sa rečima:
Ako ga upališ, ugasio si ga!
Sivo je nešto što nit' smrdi nit' miriše, nešto što se ne ističe, nešto oko čega te zaboli kurac. Sivo je nešto zbog čega zažališ što život nije crno-beo.
I magarci su sivi, a to ne može na dobro.
- Pitala Boja za tebe, kaže doimaš joj se.
- Oho-ho, tako ti ja na žene utičem. Nego, koja je ono Boja ne sjećam se?
- Ona što je čamila u ćošku, pila Jelen, ima smeđu kosu, smeđe oči, onako prosječne visine, ni debela ni mršava, ona ba.... Ma ne znam kako da ti je opišem.
- Siva, a? Ništa ti za nju, nego kak'a je ona mala spinerka, što se ispovraćala na Mikija?
----------------------------------------------------------------------------
- E, da znaš da jedva čekam da odem kući da jedem hranu u boji, dojadila ova siva menza.
Savkela Boss(rođen kao Sava Jovanović) je svetski poznati srpski fudbaler, trenutno slobodan igrač. Savkela se naširoko smatra jednim od najboljih fudbalera svih vremena. Savkela je počeo igrati fudbal u ranom dobu, a njegov su potencijal ubrzo primetili mnogi svetski klubovi.
Karijera
Savkela boss je započeo svoju karijeru u Marakana Pirot. Nakon probijanja preko maksimalne slave na Marakani proširio je svoju perspektivu na strana polja. Usledio je poziv za klub Real Madrid koji je Savkela bez razmišljanja odbio. Kao razlog je izjavio da Real Madrid nije dovoljno veliki i dobar klub za razvitak njegove karijere. Time je nastavio svoju karijeru na Omladinskom stadionu Pirot gde je i dobio nadimak Boss. Naime, kako izjavljuje Pirot plus online, Savkela je došao do vrhunca svoje karijere na Omladinskom stadionu gde je okupio svoju čuvenu ekipu koja i dan danas dominira svetskim fudbalom.
Nasleđe
Nakon što je pokazao svima da je sposoban za stvaranje čuda, mnogi perspektivni mladi fudbaleri su želeli da nauče nešto od njega i upiju malo njegovog talenta. Jedini u kome je on video dovoljan talenat da može barem blizu da bude dobar kao Savkela bio je i najpoznatiji od njih Lionel Messi. Lionel je kao mladić redovno učio od Savkele da igra fudbal. Nakon dugog, napornog rada Messi je naučio mnoge Boss-eve poteze i došao do velike slave u svetskom fudbalu. Nakon više godina neometanog razvijanja svog talenta usledio je poziv od poznatog trenera zvanog Pep Guardiola. Naime, Pep je zvao Savkelu za savet kako da poboljša svoj klub i dostigne uspeh kao trener. Kako je on trener Manchester City-ja Savkela mu je objasnio kako da dovede "Građane" do titule Lige šampiona. Nakon Boss-evog revolucionarnog saveta Manchester City i danas obara sve rekorde i ostaje nepobediv u svim takmičenjima.
Nagrade i priznanja
Sezone2022/23 dobio nagradu za najboljeg igrača 3. Smećarske lige Pirot. Godine 2023 osvojio je i zlatnu kopačku za okrug Pirot i Babušnica(+ Basara). Nakon ovih velikih priznanja ušao je u trku za najboljeg igrača svih vremena, epitet koji dobija od većine dobrih poznavalaca sporta.
1/ Neizlecivi ovisnik
----------------------
On po ceo dan sedi u nekom cosku kladionice.Neuredan,zapusten.Ispija kafu za kafom.neprestano pusi. Pogled mu je usmeren ka teletextu.Uvek koristi novac od kirije ili novac namenjen za vracanje dugova,da bi se kladio.
2/ Sumnjicavko
---------------
Danas mu je srecan dan.Izbegava crne macke,gleda u oblake ne bi li poznao pozitivne znake.
3/ resavac/prepisivac/
-----------------------
On u stvari ne voli sport,ali mu se svidja ideja da dobije novac ni od cega. Obicno stoji pored pulta gde drugi igraci uplacuju svoje tikete i kada prepozna likove koji redovno dobijaju,prepisuje njihove kombinacije.On je od onih koji tvrde da iza svakog meca postoji neka zavera.
Srecni gubitnik/Taj sam/
------------------------
Nikad ne dobija zato sto u zelji da uveca dobitak,uvek odigra previse kombinacija.takve tikete iskusni kladionicari zovu inventar lista.Uvek mu se cini da je dobitak mali i dopisuje nove parove,kako bi uvecao kvotu.
4/ Expert
----------
cesto cete ga videti sa lap topom u kladionici.Cita online blogove o kladjenju,pomno sve prati,analizira,kombinuje. Uvek je obavesten ko ne igra zbog zutih kartona,kojoj ekipi ne odgovara blato i niska temperatura,koji sudija koga voli.Uvek zna utakmicu gde ce sudija svirati penal.Uz deponovanje znanje i obilje statistike,uvek rado deli savete.
5/ Covek bez posla i puno para
--------------------------------
Uvek se kladi na veliko,sepuri se dok hoda,pokupi neku konobaricu,prica o svom novom motoru.trijumfalno se vraca da podigne novac kada dobije.
6/ Mirni penzioner sa crkavicom
-------------------------------
sa nesto ustedjevine i previse slobodnog vremena,po ceo dan je u kladionici i igra na veoma male sume i male uplate.slabo se razume u kvote i internet kladjenje. Obicno u dzepu ima i loto tiket.
Zena u kladionici
------------------
redovno uplacuje jedan tiket sa 3-4 para sa odlicnim kvotama i suludim parovima .kada iskusni kladionicari vide njen tiket,kazu joj da je bacila pare.
Ona se sa istim tiketom uvek vraca sutra da podigne svoj dobitak.
-Kako majku mu.Vidi je svaki dan uzme kintu,a zena...ej..zena.
- Pa ona igra logicki a kao Ti navijacki-Dobacuje neko.
-Aj, ne seri,gde logicki.juce igrala da ce Real kuci igrati nereseno sa Getafeom.Gde Ti je tu logika.
- A gde je tebi logika da Real stalno mora da pobedjuje kuci.budalo matora.
- E.jebiga.necu vise da se kladim.U tom momentu guzva vec napisanu kombinaciju i baca u korpu.
Patetika + logos, nauka o ljigavosti ljudskih preterano iskazanih emocija.
Postoji jeftina patetika, koju mediokriteti olako upražnjavaju i njome uvek uspeju da dirnu druge mediokritete, te na taj način dobijaju feedback, uzvraćenu patetiku i pluseve na patriotsku majko Srbijo defku, koja je za nijansu drugačije od "Maco volim te najviše na svetu i nijedna kao ti" što se odmah spaljuje na groblju, opelo od moderatora i ban na 40 dana, dok ti mozak ne nađe put prosvetljenosti. Obično se u tom periodu ne skidaju sa demotivacije i fejsa, gde hrane dušu govnima, pa ih seju kad vaskrsnu ovde, lajkuju do besvesti, umiru od ljubavi i rađaju se da budu voljeni, cepaju se od plakanja i emovišu po ceo dan. Skupljaju slike svih beba sveta, mudruju o vezama i naravno, vole se najviše na svetu. Svi međusobno, prave većinu, gnjave i dave. Ali njima sve to zvuči fantastišno i bajno, dok će ostalima zvučati toliko izlapelo, da prosto neće ni obraćati pažnju. A i da obrate, čuli bi te reči kao što bi videli sliku u iritantnom naziranju na potpuno izlizanom posteru.
A postoji i skupa patetika, malo edukovanija, koju takođe svaka budala može da kupi ali ne i da "razume", jelte... Kao ono kad baba ode na pijacu i kupi šargarepu, krompir i best celer, mirjam i ostale kupuse, dođe kući pa pročita i skonta pa kaže: ee, vidiš ti to...nije ljubav paradajz. Pa joj srce zaigra kad se seti mladosti... Ili klinci totalno-drugačiji-od-svih-običnih-ljudi, u fazonu, koji se raspilavljuju uz pesme scorpions-a, kupuju ulaznicu među prvima i u šest ujutru staju da zauzmu mesto na koncertu koji počinje u deset uveče, da ne propuste slučajno da u prvom redu otplaču uz 'still loving you'... fight babe, I'll fight, šmrc, šmrc. Prc.
Elem, anti-emovci, raspoznavatelji patetike, pozitivci i ostali normalni, znaju sve to, ali iskazuju kad treba i kome treba, kad je vreme i mesto. Slažem se ja, sve to stoji, nije olako shvatanje, romantika, erot'ka ba, pornić, Frojd, ljubav, šta god. No, šalu nAstranu dobri ljudi, ozbiljno, man'te se patetike makar ovde.
Rendom visoki državnik bez napisanog mu govora.
1999 god., Okrug Džeferson, Kolorado, SAD
- Excuse me, sir, but...When do you think president Clinton will be taking his speech? We are waiting for almost an hour now...
- Sorry, ma'am, that's highly classified...
- It's just that people are devastated with this school masacre and all, they were hoping for a word of comfort from their leader...
- Mr. president is also devastated, ma'am. His speech assistant was run over by a car yesterday and since then hasn't been able to produce words for him. But that's also highly classified...--------------------------------------------------------------------------------------------------
1996 god., Beograd, Srbija
*
Ivica Dačić: Što li to reče, bre?!
Mirko Marjanović: Ma, pusti, debeli. Posvađao se sinoć sa Mirom, nije 'tela jutros da mu napiše ni jednu jedinu reč!
Posetilac kafane, koji ima izraženo produženu mogućnost motorike lokanja, tj. sprovođenja u delo jednostavnog pokreta naginjanja čaše, ili flaše prilikom cuganja, u inat količini popijenog pića.
- Mićko, batice, idemo u kafanicu večeras?
- Opet si dobio na kladži, a?
- Da bre, igrao Dinamo iz dvojke u dvojku. Tri soma dingera, brale!
- Ko još ide?
- Zvao sam Mareta, obećah mu još prošli put da idemo na napijanje čim budem imao repa.
- Nemoj njega, ba'te, znaš da nije loko-motorno sposoban, već posle prvog pića maši usta i prosipa po stolu, pa em što ćemo da palimo ćiku ranije, em što ćemo morati nas dvojica gajbaritnih da izigravamo kurirsku službu već posle druge ture.
Najobičnija baba uoči penzije.
20 dana prije penzije, negdje u Bosni
Zvoni telefon: ‚‚zvrnnnnn! zvrnnnnn!"
Nezainteresovani dilber : ‚‚ Ja?!"
Glas sa druge strane(Najčešće ušeparajuće glasno): ‚‚'Alo? Sine Marko, jesi li to ti? Baka tvoja ovdje, gdje su ti mama i tata? Šta radite? Kaćete doći baki svojoj? A?!"
Marko: ‚‚Au, bre , baba, samo si mi ti falila sada? 'el vidiš da igram kanter?! Evo, ubiše me zbog tebe! Stalno ba zoveš, smori više!"
Baka : ‚‚Dobro, sine. Izvini. Nije znala baka... Neće baka tebe više uznemiravati, ali dođite malo, nekada... Poželila vas vaša baka..."
Marko: ‚‚Dobro ba, baba... Doćemo. Aj' sad, svojim poslom, ide nova runda..." šupak prekida vezu
Baka: ‚‚Dobro, sine moj... Pozdravi mamu i tatu..."Zvoni telefon: ‚‚Zvrn! Zvrn!"
Baka(Glasno): ‚‚Halo? Go zove ovo?!"
Marko(Umiljato, srceparajuće): ‚‚ 'eeeeeej, pa đesi ti, bako , bakice?! Šta mi radiš? Kako si? Kako su ti koke i guske? Je l' ima vrućine? Znaš kako smo te poželili svi?!"
Baka, bakica: ‚‚Sine Marko, pa to si ti... Baka tebe poželila, junaka svog! Dobro je baka, evo. Malo vrućina al' je dobro. Kako su ti mama i tata? Šta rade? Kad' ćete doći?"
Marko: ‚‚Ma , evo, dobro su svi. Nego, je l' pala penzija?Smijeh"
Baka: ‚‚Ma, sine moj, stiže sutra, donosi čika Poštar. Dođite baki svojoj. Poželila sam vas..."
Marko: ‚‚Fino, Bogme, bako! Nego, eto nas sutra, malo, na ručak, ako ti nije teško, da spremiš nešto?"
Baka: ‚‚Ma, gdje će baki biti problem išta za svog Marka. Dođite. Nego, izgori mi veš napolju, moram ići. Zdravo, sine moj!"
Marko: ‚‚Zdravo, bako!!" klik
Američka serija o upatnom doktoru koji se preziva Kuća i koji nakon što ti je puko nokat na lijevom nožnom palcu pod uglom od 47 stepeni otkrije da imaš parazita u korjenu 33 šupne brućke koji ćete ubiti u roku od 88 sati.
Krivac za postojanje sve većeg broja hipohondara koji svaki svoj tjelesni žig tumače kao najavu skorašnje smrti.
- Babo baboooo !!
- Šta je sunce babino? Što kreštiš buhtlo babiba blentava ??
- Babo babo, bole me desna peta već sat vremena, mislim d' umirem !!!
- Lijep si ti i jak si ti oko babino, al' Ahil nisi, to si se sigurno klepio juče dok si loptu ganj'o sa onim malim Jusufovim, ajd' ba smir' se i idi uči knjigu.
- Aman babo, juče sam gled'o onog Doktor Hausa na televizoru i biJo 'vako jedan isti ja i njega zabole desna peta, men' se čini u utorak, tu ti neke pizdarija mandarije i čovjek se u četvrtak opruži mrtav k'o da nikad živ biJo nije.... babo bojim se!
- A što me svemoćni ne sravni sa zemljom onog dana kad sam u tvoju mater svršio !!
Preneti odgovornost i gorući problem na drugo lice. Ratosiljati se balasta. Uvaliti kosku i to onu oglodanu, funjarski, intenzitetom sisice.
- Brate, oću da ti se izvinim za sve... eto, cimali smo se oko Marine skroz bezveze. Jbg, bio sam zagrižen, al' sam shvatio da si ti u pravu... nemam ja šta tu da tražim. Za tebe je idealna... pa neću naše drugarstvo da dovodim u pitanje...
- Hehehe, dobar si majke mi, doooobar. Al' za malo! Sad kad je trudna meni loptu da prebaciš, a?
-----------------------------------------------------------------------------------------------
pacijent: Doktorka, znate ja sam odnedavno počeo da uzimam Sildenafil citrat. Da li postoje neki štetni efekti, mislim u kombinaciji sa ovom mojom standardnom terapijom? Imam utisak da mi izaziva dijareje. A možda je to i zbog infekcije kandidom?
Dr: Mmmmm... Evo mladi kolega, naš stažer, će vam to sve lepo objasniti. Kolega!
skoro Dr: Da. (Mamu ti jebem raspalu!) Pa vidite... Sad tu imamo nekoliko mogućnosti ali i individualne razlike... :bla, bla, žešća improvizacija:
Izraz koji se koristi u većini tuča.
-Ajde pičko, ajde ako smiješ!
-Ajd ti prvi, pa ćeš vidjeti...
-Evo, tljas (udari mu plesku).
-A jebaću ti majku, pa gdje ćeš viljuškom na tigra, znaš da sam jači od tebe...
Srbi imaju premnogo izuzetno glupih reči i fraza. Ne znam da li je od osiromašenog uranijuma, specifične kombinacije turskih gena sa našim, ili nas je jednostavno Perun napravio od ovce, al ih ima retardiranih, pa da ga jebeš. I jedini način da se za vreme jednog životnog veka podigne nivo neidiotluka zahteva mnogo vremena, strpljenja, ulaganja i još više gasa i šibica. #nonazi.
Jesen je došla u moj kraj, jebiga. Ptice se cimaju na jug, lisni tepih je prekrio blatnjavu kaldrmu, dok se nebeski vitraž boji olovnim oblacima spremnim da mi skecaju dan. Enter: Đomla. E, sad, Đomla nije običan Đomla, kakvog zamislite kad kažete Đomla. Ne, nije ni Mladen, sin zemlje, domaćin čovek sa dobroćudnim osmehom i punim srcem, koji je počeo da ćelavi još za vreme rudarskog fakulteta i čije bi barem jedno dete MORALO da bude nazvano Džiodud.
Đomla je kul lik. Za sebe, naravno. Prešao je sve živo na svetu što je ikada moglo da bude zanimljivo. Ložio se na hentai, a onda na masne gotičarke, a onda na oba. Ložio se na samuraje, pa na vikinge, kaže za sebe da ume voleti, al su cure kurve, pa ne kapiraju kad im recituješ Balaša i veruje da društvo voli hronično dosadne fejs-komičare sa gorim forama od Ivana Ivanovića. Nosi majice sa V izrezom do pupka, da se vide izdepilirane grudi. Mnogi kažu da je Đomla čudan lik. Ti ljudi su u pravu.
On ne vidi šta je loše u tome da se devojci priđe rečima „Mala, imaš dobre dojkare“, on veruje da je JAKO smešno kad lik padne i kad Šojić traži 5 jajcadi.
No, Đomla prilazi, masna mu kosa leprša na vetru a Humel mu jakna prži zenice koliko odbija Sunčeve zrake KAKO TI USPEVA JEBOTE, NEMA SUNCA, EJ, KAKO MOŽEŠ DA SIJAŠ KO DA TE MUVA ONAJ LIK IZ LAJANJA NA ZVEZDE, PA OVO NIJE HUMANO, ČOVEČE. Đomla prilazi, prešabanska koreografija pozdrava sa određenim likom, koska i zagrljaj sa drugim, okreće svoju bubuljičavu facu ka mojoj malenkosti: „Baki, imaš žvaku?“. Baki. BAKI. BA-KI. Ne, srce, nazovi me kakvim god poganim imenom hoćeš, šoraj mi po familiji od askurđela na ovamo, ali me poštedi svoje zamišljene kuloće. Onog trena kad smo ti i ja tom nivou da mi se možeš obratiti sa "baki", zvanično prestajem da cenim sebe kao živo biće.
Zanimljivo je što ustaljeni bakiji obično retko idu u krdu, već za sobom imaju svog klona. Bakiklon je nešto drugačije fizionomije, ali jednakog ponašanja: odlučni sitni koraci, blago klimanje glavom, presvetle uske farmerice i crna jakna sa znakom za skretanje na rukavima ili preko grudi. Baki prečesto ima određene hobije: obajvljuje fotografije novoupecanih skobalja iz neke tekuće bare u blizini grada, voli svoj skuter (onaj kulji baki ima motor) i Golfa dvojku. U javnosti sluša muziku preko zvučnika na telefonu. On je dete Partizana, crna ovca društva, veran do smrti.
Bakići su relativno nenasilni, dok ih neko ne isprovocira, a onda se u njima budi sila Odinova i furija Godzilina, ustaju vukovi sa onih poslovica koje smatraju vrhunskim delima svetske filozofije i glečeri kompleksa ruše vakuum mraka koji pada na oči. Izdrkavali su ih u osnovnoj, kad su se klizali na stepnicama i bili buckasti, pa imaju unutrašnji bes i komplekse, koje puštaju iz sebe balaveći za testosteronom napumpanim badžama u oklopu. Kod kuće im mama i dalje briše senf sa obraza. Uveče cepa LOL.
U osnovi, baki je nežna vrsta, koju su previše bili kad je bio mali, pa je sad degenerik. Uvek mu je smrdelo iz usta, nije imao devojku dok nije pronašao jednu koja je htela da se osveti ćaletu i išao je sa razrednom na drugarsko. On je nešto kao nuspojava onog zla koje dečica imaju potrebu da ispolje prema nekom jadničku koji je imao tu nesreću da se slomi stolicu na prvom danu u školi, ili kojeg je učiteljica morala da cupka na krilu, jer nije imao muda da se odvoji od roditelja na poljskoj nastavi. Baki je nešto što treba lečiti.
Skora i vrlo verovatna budućnost svetske muzičke scene. Najezda voluminiziranih manekena u svom konačnom, apokaliptičnom obliku. Moguće, sa Žeksom kao kompozitorom i Ivanom - inače tatom po zanimanju - kao specijalnim gostom.
Naime, sve je počelo jednog sunčanog prepodneva kada je pre cirka tries’ godina jedan zadrigli i proćelavi muzički producent – kome ćemo ovom prilikom izostaviti cenjeno ime jer ionako svi oni izgledaju isto – doneo sudbonosnu odluku da od petorice mlađanih, zgodnjikavih i, nažalost, za muziku NETALENTOVANIH pederčića (za pušenje kurca se, ipak, ne bih zakleo ) zbudži PEVAČKI BEND, koliko god to neverovatno zvučalo čak i jednom prosečnom ljudskom uhu.
Skori razvod od jednako debele žene ( koja mu je, baj d vej, uzela i kuću i džukelu ) dao mu je dovoljnu snagu ali i drskost da istraje u ovom nesvakidašnjom poduhvatu, uprkos frapantnom podatku da od petorice peškira čak trojica NISU ZNALA NI DA PRIČAJU a kamoli da pevaju! Međutim a umnogome i zahvaljujući muzičkom (ne)ukusu gomile kako oplođene tako i neoplođene ženske čeljadi ( čast izuzecima, razume se ), njegova odluka se ispostavila kao pun pogodak i označila trenutak svojevrsne ŠIZME u muzičkoj industriji ( o, groznog li imena za nešto što bi trebalo da ima veze sa emocijama ) koja od tada kvalitet svojih proizvoda deli na onaj “marketinški” i onaj...ustvari, ja ni ne znam koja je ta druga kolona.
Da se razumemo: komercijalna muzika je postojala mnogo pre nego što se pomenuti ćelavac dosetio da namlati još para ali je neka granica ipak postojala. Pokušaj popularizacije klasične muzike preko čuvena “Tri tenora” ( koji su, ispostaviće se, bili i jedini PRAVI tenori međ’ čitavom jebenom gomilom potonjih ) imao je svoj smisao pre svega u tome što su njih trojica zaista LEPO PEVALI, što nikako nije slučaj sa današnjim, lepuškastim eksperimentima. Pomenuti producent se, doduše, koju godinu posle inicijalnog uspeha pešovanske petorke obesio o vodokotlić na jednoj benzinskoj pumpi ali to je ipak premalecna uteha za “poklon” koji je tako velikodušno podario svetu. Ješa jebeni...
- Milane, kaži dragička!
- Dragička, id’ u pizdu materinu...
- Nabavila sam karte za koncert “12 tenora”, idemo u sredu, jeeeeeee!!!
- Draga...Znaš onu moju kasetu “Dire Straits-a” što uvek držim pored kreveta?
- Joj, znam! ‘Oćeš više da baciš to đu...
- E pa, ako mi se samo još jednom budeš obratila u toku našeg braka, NJOME ću lično da te udaram u glavu dok ne budeš prestala da postojiš, ščula?! Beži mi s očiju, glupačo, dok nisam zapalio i tebe i Arenu i tih dvanaes’ pederčića!!!
Boemsko-alkoholičarski odgovor na pitanje "koje vino je najbolje".
- Čika Buco, koje je najbolje vino? Onako objektivno...
- Pa jedni kažu italijansko, drugi francusko, a ovi moji dole kažu da je naše, župsko, najbolje. Nema tu nekih pravila.
- A koje je po vama najbolje? Vi bar imate iskustva sa tim.
- Meni je najbolje kada je hladno, jeftino i da ga ima dosta, a kako će da se zove i odakle je baš me briga...
Ne dam! Ne može! Možda, uz jako dobro obrazloženje.
Običaj starijih da ukinu samopouzdanje mlađim, a ponekad i navika pojedinica da ukažu na štetnost i nepotrebnost neke stvari koja je u posjedu nekog drugog.
- Tata može neki marakeš?
- Štaćet?
-Mmmmm...:u glavi razmišlja kako će večeras kupiti tri dvoguze i čokanj starog brendija:...izlazim sa djevojom večeras.
- Ne može. Razguli, ispred televizora, počinje utakmica.
--------------------------------------------------------------------------------------------------
Ore domaćin njivu plugom koga vuče konj. Poklopio plug nečim da budu dublje brazde.- Komšo, ščime s to poklopio plug?
- Neki komad željeza, našo kasam oro jednoč!
- De vidim....krute jebo štaćet ovo izginćeš!
- Što? Šta?
- Ovo ti je bomba iz onog rata!
- De ba šta ti je budalo, dvije godine otkivam kosu na ovom.
Nekadašnja fam fatal sada sputana u četri zida, zarobljena decom, mužem i ostalim priključenim članovima, priključnim uređajima i proključalom vodom, među svim tim prokletim papričetinama koje se beloluče, stavljaju u turšiju, spremaju kao ajvar i šta sve ne. U stvari možda ona i nije bila u mladosti baš tolka fam fatal, ono, bio u nju zaljubljen drug iz odeljenja njenog brata, i onaj čudni čovek što došo jednom za fiću, al kako vreme odmiče ona sebi sve lepše i lepše izgleda u prošlosti, dok se slika konačno, malo po malo, besomučnim štelovanjem gladnog ega za sjajem ne poklopi sa Monikinom. A posle ko da je razuveri.
Al da ne grešimo dušu ima i pravih Monika Beloluči al kojima se nekako prišljamčilo to lol u novom prezimenu da ih podjebava i da im se smeje u lice kao i ono od čega su toliko bežale. To su po opštem verovanju one nedostižne, visokih kriterijuma što lakiraju... ustvari ne, sad se nadograđuju nokti, pa onda ti nokti nestanu negde u vihoru prohujalom, zameo ih vjetar, a ostanu prsti što smrde na luk, jer gle, naučiše očas posla da beloluče za muža seljačinu. (Što bre seljačinu?)
Al, u principu, ko ih jebe, što se nisu dale Bajagi kad im čovek lepo pevo preko Čorbe Ja sam se ložio na tebe, sad bi išle u Istru na more, i jele buštrige i šaćule kod Ćića, mada bi morale kući da slušaju Alu, pilule za lilule i tekilu gerilu, al bolje i to nego paPRIka: sisata, guzata, kurtovka, šilja, lomna u struku dok ih ljušti razvija desnicu ruku.
Monika Beloluči - E šta mi bi da se prevarim pa da dođem ovde, prevede me na foru kao snimaš film, pa bre domaćica sam obična postala, vaš rob, samo skupljam, perem, peglam, čistim, kuvam, spremam za sve vas... Eeee a kad sam bila mlađa izgledala sam bre ko Monika Beluči, šta izgledala, bila sam ustvari Monika Beluči, a sad sam ovde u Mokrogradu, u dalekom gradu čuvam ajvar da ga ne ukradu...
Emir Kusturica - Dobro je Monika, dobro je ba, nije ti loš taj monolog za film, aj samo tiše, beloluči tu papriku brže, evo ih gosti, ide Dodik, a znaš da on voli baš zabelolučene...
Praćenje gledanosti neke televizije u Srbiji je pomno pracena od strane dr. mr. i ostalih visokokvalifikovanih stručnjaka, a niti jedna televizija ne žali para da plati svoje eksperte na ovom reonu.
Po svršetku mukotrpnih analiza svaka televizija dolazi do zaljučka da je baš ona najgledanija u proteklom periodu.
-Pink: Našu televiziju sa najgledanijim rijaliti šouovima u kojima se uvek pojaljuje najveća zvezda Srbije, ako ne i šire, Boki 13, je pratilo čak 83% gradjana Srbije što pokazuje da smo mi najgledanija televizija u Srbiji.
-RTS: Uz naše televizije u protekloj godini je bilo čak 79% gradjana Srbije, mahom šlogiranih penzionera koji nisu stigli da promene kanal na svom telezoru, tako da smo mi najgledanija televiyija u Srbiji.
-B92: Našu televiziju je pomno pratilo 500 miliona nepijavljenih Kineza + članovi Al Kaide koji zajedno čine čak 87% gradjana Srbije, što jasno pokazuje da da smo mi najgledanija televizija u Srbiji.
-Prva: Naše duhovite emislije su pratili svi nezapošleni ljudi u Srbiji, zajedno sa autorima sa web stranice vukajlija koje se nadaju da će još jedna od njihovih fora biti exploatisana, čime smo pokazali koliko je naša televizija originalna i koliko se razlikuje od drugih televizija. Rezultati ankete su sledeći 99% gradjana prati našu televiziju, a odmah za njom slede ostale televizije sa mizernim procentom gledanosti.
Neki baja što je u stvari otišao da se preda Muratu, da ponudi svoje usluge.
Ukapirao čovek da od te budalaštine što je knez Lazar nazivao "nebeska Serbija" nema ništa.
Ali kad je otišao da se preda Murat umesto da mu stisne ruku i zahvali mu, on ga terao da mu ljubi noge. Prepotentno govedo bio taj Murat.
E tu ovaj Miloš ispizdeo, kao što bi i svaki pošteni Srbin ispizdeo i rasporio ga.
- O će s' ba Miloše, srećne oči što te gledaju. Šta ima bolan, šta radi taj hamzo Lazar, oklen mu pade na um da na 'vaku silu skuplja vojsku?
- A pusti ga Murate, keve ti, ne zna šta radi, mlada pička mu mozak popila. Nego ja došao da ti ponudim svoje usluge, cenim da ćete nas danas razguziti ko ciganin gibanicu, a nešto ne volim da budem u timu koji gubi. Nego da ja pređem na tvoju stranu, a ti posle da mi daš Zetu da upravljam. Mrzim zeta pa i Zetu.
- More, bolan, more. Nego pre toga da mi pogledaš ovu nogu, nešto mi se čukalj nazlio. I da poljubiš da prođe.
- Ja da ti gledam čukljeve i ljubim noge što si zadnji put prao pred vašar u Zdravčiće!?. :vadi nož iz potaje i krrrk: Pu, stoko.
Osoba koja ide okolo sa iglom u ruci u bocka čarobne oblačiće verbalno iskazane mašte na kojima se kao Goku možemo odvesti do zemlje gde smo bogati, lepi, slavni i opušteni, uživamo i želimo da tu fantaziju podelimo sa svetom, ali avaj, ovaj zlikovac želi da nas totalno isključi svojim smrtonosnim bodljama samoproklamovane praktičnosti i dok smo mi svesni činjenice da je ovo ili ono, ali volimo da se vozimo na svom oblačiću i povedemo i druge tamo, oni žele da puknu oblačić i udave nas u svakodnevnici praktičnosti koja nije toliko komplikovana kad se malo makar pogleda iz druge perspektive.
-I tako zamisli kako je tek Peci i Miri što žive na 15. spratu i imaju najlepši pogled u gradu, a tek što imaju prostran stan, samo njih dvoje, kad jedan drugom dosadi mogu da se ne vide deset dana bez da se sretnu, imaju dva mokra čvora.... A tek mesečinu što vide, uf, sve puca od romantike.
-Da li si ti svesna da taj stan treba održavati, buđ im se vata, jer su na poslednjem spratu, ne mogu da je se otarase, sad ne znaju kako da prodaju taj stan, jer niko neće da im kupi za tu cenu...
-Aman, ženo, ja ne pričam o problemima materijalne prirode, ja govorim o lepoti izlaska i zalaska sunca svaki dan...
-Ali taj izlazak i zalazak košta, itd. itd, blabla bla truć.
-AH, sve ima svoje dve strane, ali, pusti me makar u mislima da odlutam od kapitalizma sveprokletog. Ghhhh, odoh da sedim i ćutim i maštam, bez upadica.
-Nego ček, stani, dođi da porazgovaramo o dokumentima koja bi trebalo da nabavimo za....
-:krvari i umire u agoniji papirologičnosti:
Da se ne ponavljamo kako je internet postao preko neophodan i da 90% informacija dobijamo zahvaljujići istom. Medjutim, crnogorske službe, ako se to tako može nazvati, jednostavno odbijaju da to prihvate ili nauče da ažuriraju svoje stranice.
Ja: Dobar dan gospodjo jednu povratnu kartu do Sutomora
Šalterka: Evo, samo da... uh što si ti poranio
Ja: Stigao sam taman na vrijeme ako mi vi odma date tu kartu (kez)
Šalterka: Čuš, dečko, voz je tek u 08 i 15 po redu vožnje, evo piše vam na tabli.
Ja: Ali na vašoj web stranici piše da je u 07:00
Šalterka: Dje piše?
Ja:... na internetu (valjda skonta)
Šalterka: I ti vjeruješ internetu? E moj dečko...----------------------------------------------------------------------------------------------
Ja: Dobar dan, ja sam Advokat Milič, trebam vašeg direktora Zavoda, možete mi ga pozvati?
On: Ti si to nešto pogriješio, ovde nema nikakvog direktora Zavoda
Ja: Je li ovo Bulevar Save Kovačevića 50/45
On. Jes?
Ja: Je li ovo Zavod za Meteorologiju?
On: Pa kako da ti kažem, nije više, ovde su sad pogrebne usluge.
Ja: O Bože, pa na sajtu ništa ne piše da se premjestilo, ništa, hvala, ali vi mi onda sad ne možete pomoći
On: Mogu jedino ako vam je nešto umrlo, pu pu ne daj Bože
Ja: Iš sotono, jebem ti ovakvu državu sa svim organima!
