Prvo slovo bosanske azbuke.

Stanje, raspoloženje.
Još ziljavog anglizma.

Omiljena poštapalica Bosanca u svakodnevnom razgovoru (Doboj i šira okolina).

Sport u kome, za razliku od košarke, taktika " run 'n' gun " daje rezultate.

sala koja je presla Drinu

Празан и ништаван карактер који у себи садржи скуп свих особина које имају људи на власти. Он није варалица или лажов од заната, он и сам заборавља да лаже и готово верује оном што говори. Лаже са задовољством које има човек који повуче дим цигарете после три дана. Израз проистекао из Хљестакова, главног лика Гогољевог ''Ревизора.''

Šutnuti pojedinca ili grupu istih u lenja dupeta i dići ih na akciju. Naterati na pokret. Pokrenuti na rad.

Inače, uloga potprašivača u Srbiji najčešće je otelotvorena kroz entitete majaka (u porodici), desetara (u vojsci) i supruga (u apoteozi svakodnevnog stradanja - braku)...mada se u poslednje vreme pod nebom našim nebeskim pojavio i jedan oblik čiste energije koji nas je, bogami, dobrano pokrenuo iz amorfije u koju smo upali. Doduše, i sad smo upali u nešto ali ja zaista ne znam kako se to zove...

Način efektivnog skraćivanja pitanja tipa:

" Jebem li ti sunce, pa jesi to ti? "
" Ti??? Pa, da li je moguće da si pošmrkala sav kokain, a znaš da dolazi Ćime sa prangijom? "
" Ijuuuuuu! Pa ti li mi ga to zahefta u senfaru, ja mislila opet onaj bezobrazni Bora! A, eno ga Bora dole, svršava na tabane."
... i sl.

Толико се предозирати и оверити, да учиниш Горану Тробоку да не буде више најизгубљенији човек на свету. Толико се надрогирати, готово достићи стадион легендарног Нина Решића, те бити толико стондиран, да не мо'ж ни да отпеваш "Сунце ме пробудило, а у глави лудило". Чак ни у онако модерним шуљама какве је гос'н Нино носио на врхунцу своје славе (А трајала је мало дуже од Виљаш-Боашове у Челсију. Или Огњеновићеве у Реалу).

Univerzitet života.

Poslednji dobronamerni pokušaj plaćanja računa koji premašuje finansijske mogućnosti i kreditnu sposobnost.

Bosanski analno.

jedina reč bosanskog jezika sa dva ista suglasnika jedno do drugog.
Slanna = slanina

Mitsko biće koje nikada niko nije ni čuo ni video, ali je definitivno od njega nešto pročitao. Fantomsko stvorenje veoma slično Jetiju, Čupakabri ili, pak, Deda Mrazu; iako, naime, nema i najmanjeg dokaza da postoji, svi u njega veruju.

Elem, nastanjena na područjima oko Četa i Foruma, ova endemska vrsta ( koja to ustvari i nije ) se već godinama svojski trudi da ostavi kakav - doduše, virtuelni - trag o svom postojanju i slavnim trsiteljskim poduhvatima ali živog primerka koji diše i pije pivo do dana današnjeg NIKO ( pa čak ni jebeni Ber Grils; prim.prev.) nije ni upoznao a kamoli proverio njegov navodni pastuvski CV, a sumnjam da će se to promeniti i do onog dalekog trenutka u budućnosti kada za sto i kusur godina našeg dragog i voljenog Kaizena poput Volta Diznija budu zamrzli u jebeni kriogen, u nadi da će se kad-tad pronaći lek za smrtonosnu boljku koja ga je zadesila. Ipak, na ovom mestu bi valjalo - i to najviše iz razloga optimalnog trajanja ovog teksta - nabrojati par stidljivih primeraka koji se onako muški trude da ponesu tu laskavu titulu Jebača sa Vukajlije...ali me u tome sprečavaju pravila auto-cenzure koja sam nametnuo samom sebi ( koja mi, između ostalog, ne dozvoljavaju da govorim i o izvesnom autoru šarmantne pojave i štekarske fudbalske prirode i njegovoj "energetskoj" avanturi ). A i mogu nekako BEZ tih osam 'iljada minusa. Ne računajući duple naloge, razume se.

Treba, doduše, razumeti te hrabre ljude. Verovatno inspirisani ličnim seksualnim avanturicama ostvarenim širom virtuelnih društvenih mreža, ova gospoda su, prirodno, očekivali da svoj nepobitni dečački šarm iskoriste i na sajtu vrste Vukajlija gde bi do izražaja svakako došao i njihov isto tako dečački humor. E sad, da li zbog toga što to Bog nije dozvolio ili je, pak, Đavo navratio do Žargonauta i rešio da tamo i ostane, tek, pomenuti pristup je kod ponosnih, tvrdoglavih i izuzetno zajebanih Vukajlijašica naišao ( i dalje nailazi ) na neprobojan zid sačinjen od fora, fazona i igrica koje se obično završavaju sa sada već paradoskalnom rečenicom "Ne, nećeš jebati." Jer, u tome možda i leži glavni razlog nemogućnosti postojanja kreauture iz naslova - mi muški smo na Vukajliji konačno naišli na sebi ravne. A to je čudovište koje smo sami stvorili...idioti...

Bosanski superheroj koji svuda ide sam.

Nepovrat propuštenih prilika kroz bahatu prizmu filmske replike zapaljenih sela. Svođenje računa na manje popularan način i omaž vozu na koji samo malo okasnismo. Kajanje.
:Radismo onako kako htedosmo i naravno pritom bejasmo valjani, časni i pošteni, već nam sutra nametnuše drugačije! Valjda smo se snašli! Ko danas dohvatio obojke a ko opanke bolji je makar onoliko od onoga što sutra neće ni toliko!... Fora, je l'? Hehe, jepse pesimisto!:

Ili na engleskom, six degrees of separation, jeste teorija koja tvrdi da se sve osobe na ovoj planeti poznaju preko 6 drugih osoba. Tj. svako od nas je povezan sa svakim drugim putem šestoro svojih poznanika, prijatelja i rodjaka, čak i ako toga nismo svesni. Da li je to matematička apstrakcija ili sasvim realna činjenica? Svima se dogodilo da npr. na moru upoznate nekoga i shvatite da imate trećeg, zajedničkog poznanika. E, ova teorija tvrdi da u idealnom slučaju, kada biste popričali sa bilo kojom osobom sa bilo koje plaže na svetu, ustanovili biste da se poznajete preko najviše 6 drugih osoba.

Ovaj teorija može imati i praktičnu primenu, kada se koristi u logičkom zaključivanju i izvodjenju uzajamnih veza medju pojmovima i stvarima, kao što sledi u primeru.

Kataklizma.

Najtolerantniji ljudi su najveće zlo koje postoji, kada im konačno pređeš crtu. Bež' tada k'o đavo od krsta. Kad se mentalni skelet slomi u njih, a ti si za to krivac, budi spreman da budeš podignut metar u vazduh, a bačen 5 u rikverc.

Dobričine imaju taj talenat da mogu da trpe enormne količine govana od random ljudi i da sve to apsorbuju kroz osmeh, šalu, anegdotu ili pivo, inteligentnu ideju i analizu.
Sad, postoji caka kod te sorte.

Za razliku od normalnih ljudi, koji imaju kratak fitilj i prekorače mentalni limit svake nedelje, brzo popizde a još brže ishisterišu i vrate se u mrtvu rutinu, dobričine to rade drugačije. To se skuplja godinama, ponekad čak decenijama, negde pod neki tepih u kori mozga. Nema delete opcija, samo se gura na C particiju, megabajt po megabajt, nesvesno. A kad se hard jednog dana zatrpa do poslednjeg bita, e onda ide zabava.

Ako su normalni ljudi kašikara po pitanju eksplozije, dobričine su onda neutronska bomba. Od nasmejanog brke do ludački nasmejanog brke sa nasumično pokupljenim alatom iz radionice u par sekundi.

Ekstremno trpljenje govana dovodi, logično, do ekstremnog pražnjenja nad govnima, što opet, logično, dovodi do zadovoljavanja neke kosmičke pravde, iako ima haos potencijal da u toku radnje bude napravljeno mnogo prekršaja za dugotrajnu robiju.

Turci iz Turske. Pričaju Turskim jezikom.
Način na koji su Srbi okupirali jutjub, tako Turci okupiraju fejsbuk. Vrlo česta pojava danas. Odakle oni tu? Pa iz Turske. Šalu na stranu. Pojava ovog fenomena, povezana je sa padom morala naših devojčica. Iako im moral i pre fejsbuka nije bio na zavidnom nivou, fejsbuk je omogućio da postanu još popularnije, ali na neki čudan način njihova gola dupeta na internacionalnom nivou uočavaju samo Turci. Moguće je da ih privlači to, što oni u našim ribama vide nešto njihovo, a ima toga u nas mnogo.

S obzirom na to da ribe prihvataju sve živo za prijatelja na fejsu, odnos je pet prema jedan, tj. od pet iljada prijatelja, barem su iljadu Turci. Malo u srč i nađu naše pičke ko iz pičke, te tako naloženi na dobru pičetinu ostavljaju razne komentare, ne na nekom jeziku koji danas maltene svi razumeju, već striktno na turskom.

Čovek koji bez sumnje ulaže određenu dozu truda kako bi se sa više ili manje uspeha uklopio u novu sredinu. Ipak, koliko god se trudio i koliko god vremena uložio, u manirima mu vazda provejava opojni miris zavičaja i žulja ga zrno rodne grude... ili čitava gruda.