DEMOKRATSKA STRANKINJA

Cura iz stare građanske, beogradske porodice (bez obzira što živi u Nišu, recimo) čiji je jedan deda pre rata posedovao polovinu svega, a drugi deda drugu polovinu. Ipak, ona shvata da su se vremena promenila. Da Srbija treba da bude modernija. Ona traži muškarca koji ima svoje mišljenje i čvrst stav, i koji je spreman da ga menja u zavisnosti od situacije i pravcu duvanja vetra. Ona je lepa, fina i zaljubljena. Ne u tebe, doduše, već u predsednika stranke. Pre toga je bila zaljubljena u predhodnog predsednika stranke. Treba da joj objasniš da se i ti, na prihvatljiv način, diviš lepoti predsednika stranke i da možete zajedno da ga pratite po Srbiji, i uživate u njegovoj pojavi i veštini da govori nekoliko sati , a da ne iznese nijedan konkretan stav.

RADIKALKA

Sviđa ti se radikalka? Pa, dobro... Ima ljudi koje pali da ih nego gazi štiklom, ima onih koji vole kožu i gumu... Nisam ja tu da sudim. Ako želiš da je, kao slučajno, sretneš, ne propuštaj gužvu u busu, na pijaci, niti naučne skupove u Sava centru (sledeći je na temu "Vojislav Šešelj protiv smrdljivih kurvinih sinova - govnara, a u borbi za istinu"). Radikalka voli sve što je narodsko (a pogotovo narocko). Lakše malo sa sapunom, a oštrije sa rakijom. Ubedi je da si njen princ u narandžastom "stojadinu" iz 1979. sa kojim će jedne nedeljie ići kod njenih, a druge kod tvojih na selo. Reci joj da maštaš o petoro dece koja možda neće biti stalno sita, ali će biti nacionalno svesna. Zamišljaš vaš radikalski stan. Jednosoban, sa drap tapetama, i stalnim mirisom domaće kuhinje.

KOŠTUNIČARKA

Ovako stoje stvari, DSS cura mašta o gotovo istim stvarima kao i Radikalka, a razlikuju se po tome što je Koštuničarka završila neki fakultet (istoriju, recimo). Put do njenog srca vodi preko njenog duhovnika. Dakle, prvo moraš da se dopadneš njenom svešteniku. Ona ništa neće uraditi na svoju ruku dok se ne konsultuje sa popom. E sad, bitno je ne naleteti na popa kome se dopadaju osmogodišnji dečaci, jer tu nemaš prođu. Ako si i to sredio, ostaje ti samo još jedna "kvaka 22" - DSS ženu može da privuče samo muškarac koji ne misli na žene, nego je posvećen nacionalnom i duhovnom. Čim ti nju muvaš, biće da si nekakav komunista, ili liberal u duši, a takav joj ne treba. Pročitaj nešto od Bećkovića, on zna kako se to sređuje...

VUKOVKA

Iako se SPO promenio do neprepoznatljivosti, cure članovi to ne priznaju i ne odobravaju. One traže ravnogorca sa dugim stažom. Nekoga ko poviše od Valjeva roštilja i šenluči od 1990. i čiji je deda isto to radio tokom Drugog sv. rata na tom istom svetom mestu. Da bi stekao njene simpatije, moraš da nabaviš izuzetno skup komad hardwarea. Treba ti "Draškovićizator". SPOpadija jednostavno pada u trans kada čuje glas svog lidera. Draškovićizator se priključi na mikrofon i sve što izgovoriš on spušta 2 oktave niže, pretvara automatski u deseterac, a savremene izraze zamenjuje arhaizmima koje ni najstariji sveštenici SPC ne poznaju. Opcija prevođenja na engleski priča je za sebe.

CURA IZ DRUGE SRBIJE

Pred sobom imaš šetačicu, udaračicu (u šerpe i poklopce, nažalost) i nezadovoljnicu opšte prakse. Bila je u DS-u, bila je u GSS-u, ali sada je našla svoj pravi politički dom. Shvatila je ono što i tebi treba da bude jasno, ako želiš da je smuvaš. Ona svim svojim bićem voli i želi Čedomira Jovanovića, i jedini način da je imaš je da budeš Čedomir Jovanović, lično i personalno. Možeš da gostuješ u "Peščaniku" svake nedelje, možeš imati najviše postova na web forumu B92... sve je to lepo, i ona će misliti da si cool i ok ali dok god nisi Č. Jovanović nećeš osvojiti njeno srce i dušu. Moraćeš da se zadovoljiš samo telom, što uopšte nije utešna nagrada, jer u ovoj pratiji imaju vrhunske kadrove po ovom pitanju. Srećno.

G17 + PROVIZIJA

Ona je i DSS i DS i SPO i leva i desna i sve što treba. Za kintu, naravno...

Konzumiranje čaja od nane.

Proizvod eminentne slovenačke firme poetičnog imena –Creina iz Kranja. Jasno je ko dan da je Creina u stvari staro-keltsko/romansko/jebemligačije ime za Kranj, ali su mudri Slovenci vešto izbegli da metnu sadašnje ime grada u naziv firme. Pa gde to ide da piše KRANJ na cisterni za gnojevko, kako Slovenci inače zovu cisternu govnaru ?

Srbi vole da kenjaju, bukvalno i figurativno, a čišćenje govana vole slabije, naročito svojih. No, svaki trwe Srbin, čak i onaj „urbani“, koji misli da fi 110 kanalizacionih cevi znači 110 inča, pa mu se „zaleti ruka“ da skeletne ostatke upravo pokrkanog pileta ili druge sitne marve ekspeduje u wc-šolju, zna šta znači kad septička jama preljeva i kada treba pozvati baticu što vozi drečavo crvenu cisternu prikačenu za traktor(najnovija serija cisterni za gnojevko proizvodi se u metalik sivoj boji (prim.aut.), al’ jebeš ga, što bi Srbin bac’o tol’ke pare, kad i stara još služi („sam’ zameniš gibljivo crevo i teraaaj !!!“) ... Dobro, pušta malo na spoju, al jebi ga, niko nije savršen.)

Delom zbog rečene srpske nesklonosti, ili bolje rečeno gadljivosti prema čišćenju govana, a delom zbog najteže srpske boljke – besparice, batice koje poseduju crvene cisterne su pravi raritet, te u pojedinim ruralnim sredinama imaju status polubožanstva. Taj status im čak obezbeđuje i tu privilegiju da sadržaj svojih cisterni nekažnjeno prosipaju po njivama iako je to zakonom zabranjeno, ali đubar je đubar, zar ne ? ... Ne.

I još nešto: pored toga što ćemo, ako želimo u tu Evropsku uniju, morati da menjamo zakone i navike, moraćemo menjati i nazive. Cisterna govnara – Kreina je jako ružan izraz, teško prevodiv osim ako ne konsultujemo Vuka Draškovića. Fekalni autobus je u skladu sa evropskim vrednostima. Bukvalno i figurativno.

Mag u igrama na sreću, i kad ga sere , onda ga baš do kraja sere.

Ovu rec mozete naci na svakom proizvodu koji moze da se zvace.
Medjutim, prirodno ne znaci i zdravo. Evo npr. Kokain!
To je prirodno, od biljke. A opet svi kazemo da droga ne valja.. ali je ipak prirodna.
I zato, ako vidite na proizvodu da pise prirodno, ne znaci da je i dobro!

Neka zajebana Džedaj-fazon sposobnost predviđanja svakog narednog poteza protivnika pre njega samog, a pritom ga dovoditi i do ludila tim osujećivanjem i sasecanjem bilo kojeg njegovog pokušaja već u samom korenu.

1) Nemoćni svedok sopstvenog ili, ređe, tuđeg bitisanja na ovoj našoj stradalničkoj planeti. 12-ti igrač na terenu života koji uz godišnju ulaznicu redovno dolazi na stadion, vodi tamo celu familiju, komšije i kolege sa posla, urla, dere se, navija...ali dole igraju ostalih 11 igrača, koje baš i ne tangira naročito gigantski "Pjano daj gol" transparent razapet preko celih jebenih tribina. Šaznam - možda ga postavljamo na pogrešnu jebenu tribinu, ko će ga znati...

2) Odgovarajući broj sportista jedne strane u rendom disciplini sportskog odmeravanja snaga kojima, pak, ova druga naprosto rastura čmar svojom dominacijom u igri. Duel odnosa snaga tipa Troicki-Đovak, Bulbulderac-Atletiko Madrid, Metalac-LA Lakers, rendom penzos-Višvanatan Anand i Poljska-Nemačka, iz 1939. godine. Kako je to jedan njanjav narod, boktemazo...

Nasleđe socijalističke nomenklature radnih mesta u kojoj nije bilo prostora za razne glumce, političare, filozofe i ostale neproizvodne delatnosti nego su svi kvalifikovani kao nekakvi "radnici". Pozorišni radnik je kvalifikacija za socijalno osveštenog glumca koji u znoju lica svog izvodi teške komade za odmor i edukaciju radničke klase, za razliku od onih glumaca što buržoaziji izvode dekadentne uloge u neproduktivnom maniru.

Izraz se koristi u situacijama kada hoćete nekoj osobi reći da nije stara toliko koliko misli da jeste. Defka je nastala kao parafraza na mlječne zube.

Još malo. Zera fali. Trun samo.

Glasovna promena prelaska "u" i "i" u "o" i "e" i obrnuto, bez neke preke potrebe, a služi da deluje kao da pričaš kroz nos. Sumnja se da je nastala da bi govornik u svojim očima bio kulji.

Završio kod Svetoga Petra, a potom ga je put, najverovatnije, odveo u toplije krajeve. Zbog toga što je u pravom trenutku znao prave reči, jedino što je uspeo jeste da jedno zlo zameni drugim, mnogo većim. Karma je kučka. Da čovek zna da će da padne, on bi seo.

Ljaljanski žargon za karbon efekat na automobilu, odnosno turanje karbon folije na istaknuta mesta namunjenog vozila. Sa ovim žabarsko-mafijaškim prizvukom daje se sofisticiranost zapravo džiberskom budženju i ukrašavanju kojekakve matore Bembare, Golfa "Trojke", ili čak Punta, ali ne domaćeg, nego onog moćnog, 'talijanskog.

Put kojim hode pripadnici redova najhrabrijih. Ne vojnici kojima je usađen spartanski način razmišljanja, već obični ljudi koji silom prilika postaju heroji. Prisiljeni da se za sebe bore pri čupanju iz govana. Dosta im je života u kavezu, primanja niskih udaraca i utehe da su, ako ništa - onda prosečni. Životarenje više nije opcija, a uspeh je ne samo želja, već imperativ. Vreme je da se ovlaži vilica, zagrizu užarene rešetke kaveza i da se krene po neuhvatljive čestice sreće koje čekaju one koji su spremni da se okrenu za 360 stepeni; pređu devet krugova užarenog pakla, pa se tim istim putem vrate, bogatiji za novo životno iskustvo, a sa ostvarenim ciljevima, na onu istu tačku na kojoj ostaju do kraja vremena. Jer zbog svojih postignuća postaju legende.

Budući da život ne vredi mnogo prestani se oslanjati na defetizam, već postupi kao što Frojd kaže, te usmeri svoje nagone i tihe želje u nešto konstruktivno - nešto što će ti doneti privilegiju da se pogostiš medveđim mesom. Dosegnuta je i ona - linija prekida, tačka pucanja. Posle ovoga nema povlačenja, svakom tamnom anđelu kojeg budeš sreo u svom igralištu reci da odjebe u skokovima i da promeša malter. Jer ti si od danas novi čovek. Servantesov Don Kihot, Konelijev Heri Boš. Kad ti bace govna, ti uzmi pa im ih otresi u facu. Paroksizam životne frustracije nikada nije bio kritičniji, u ogledalu više ne vidiš sebe već samo bledu senku onog čoveka koji si nekad želeo da budeš. Onog čoveka koji nije servilan kao što si to ti. Onog čoveka koji nikada nije gubio nadu.

Izađi iz uniforme običnosti, odbaci masku povređenog šteneta i od običnog čoveka postani neko. Emotivni naboj kanalizuj u škrgut zuba i oštrenje kandži. Trebaće ti. Ne postaje se lako guru kojem se svi obraćaju kada im zatreba doza mudrosti. Ne može svako biti filozof i učitelj. To je samo za odabrane. One koji se na pomen hodanja kroz pakao osmehnu kao da se radi o šetnji Picinim parkom, a đavle koji vrebaju na svakom koraku doživljavaju kao dosadne čivave koje samo treba zaplašiti da ti se skinu s kurca.

Bismillahi rrahmani rrahim.

Minaret bio bi u insana opštilo za mećenje u đulu hanumi i ašikovanje sa kadunama, zarad dohvođenja evlada na dunjaluk. Minaret, bezbeli, je vazda ukrućen i povijen nalik na sudžuk, na sahablju Mehmeda Osvajahača, jer tako je hair i sevap, behut i ćeif za hanumu. Halal šejtan zijana i zahmeta teškog nahmetnu insanu i on mahnita fukara pohstade i minareta za zinaluke zahpoče rabit. Zato taj Dženeta neće vidjeti jer tako u sunnetu nije, a sunnet pohštivati se mora jer nafaka je u insana takva do mezara. Tako je po imamu, jer to je Prorok u ajetu poručio, i tako mora.

Stanje nesnosnog smrada na znoj. Narocito se eskalira u sportskim aktivnostima.

Kršina od čoj'ka, iznikljala groteskna deformacija, u kombinaciji Puraševića i Jao Minga sa primesama Šejn MekGovneta. Dotični najčešče obitava u zamkovima na severo-zapadu Rumunije, po Lovćenskim šumama ili kirija po dorćolskim brlozima. Kad ulazi u crkvu saginje glavu, u vece piša iz hodnika. Dok spava pokriva se ceradom. Atmosferski pritisak u domenima vugle mu dostiže vrednosti vrha Kilimandžara. Patike su mu veličine prosečne švapske džukele i imaju sopstveno gravitaciono polje, koje u kombinaciji sa vonjom koji emituju prave oblak otrovnih i zapaljivih gasova, te je moguće da je preteča big-benga upravio bio jedan ovakav stvor.

Poznato je da su narodi Balkana, a ponajviše Srbi, što silom, što milom ( a bogami mnogo više silom ) migrirali sa jednog mjesta na drugo u potrazi dal za boljim životom, ili za nekom sigurnošću koju nisu mogli naći na trenutnoj lokaciji, ili iz nekih trećih njima znanih razloga. Srpski narod rijetko da je na jednom poručju stagnirao, pogledamo li retrospektivno preko Kosova, pa rat u Bosni, pa prije toga kolonizacija Vojvodine iz Banije i Korduna četrdesetih i pedesetih prošlog vijeka, pa dalje u prošlost tu su odlazak preko albanskih planina, bježanje pod Turcima, seoba sa Čarnojevićem, i sve dalje u istoriju do velike seobe Slovena, a i prije toga pitanje je odakle smo došli tu odakle smo odselili. Samim tim vidimo da su Srbi proveli vijekove u kolonama i zbjegovima, te nam se u genetski kod ušilo da sve radimo brzo i pohotno, da uvjek budemo spremni i spavamo sa bar jednim okom otvorenim. Nismo mi imali vremena za Jevropsko gospodstvo i manire, iako smo mnogo prije njih viljuškom pa boc, jer teško je baviti se takvim stvarima kada te povuče centrifugalna sila konstantnog pokreta.
Da ne dužim, jer je sve to mnogo bolje opisao Crnjanski u Seobama, samo sam htio da kažem da je sve nas neka naša kolona oblikovala.

I Mojsije je lutao četrdeset godina, ali je ipak na kraju došao u obećanu zemlju.

Vukajlijaš u očima običnog smrtnika.

Verovatno vam nije ništa jasno, pa ću da pojasnim...
Brka je uloga koju igra naša glumačka legenda Danilo Bata Stojković u gore navedenom filmu. Uvek sa sobom nosi svoj notes u koji je beležio, kako sam kaže, "narodne umotvorine" sa svog puta, pokušavajući da očuva srpski jezik i kulturu od zaborava.
Ambiciozni i ozbiljni Vukajlijaši, takođe , nose svoj tetfer kako bi zapisali ideje koje im padnu na pamet u toku dana. U suprotnom, padaju u zaborav, i ništa od mogućnosti da budu pohvaljeni ili čak da se nađu na naslovnoj strani omiljenog im sajta. Bez obzira na okolnosti, društvo, doba dana ili noći, ako se pojavi ideja za potencijalno kvalitetnu defku, sve se zapostavlja, vadi se tefterčić i hemijska i zapisuje se. U očima autora javlja se bukteći plamen, usne se razvlače tako da se brk zadovoljno smeši.
Opisana pojava u društvu nailazi na nerazumevanje i sprdnju, jer ne mogu da shvate nas i našu potrebu da se afirmišemo.

U svetu muzike, najozbiljnija od svih veština.
Kompleksna disciplina, bez koje ne bi postojala neka od najvećih dela muzike, od Bahovih kompozicija, pa do "Bitlsa", "Pink Flojda", pa čak i pojedinih srpskih narodnjaka (barem onih komercijalnijih, gde aranžmane rade ljudi koji su kontrapunkt slušali makar u srednjoj muzičkoj školi).
Nekako se dopunjuje sa srodnom disciplinom- harmonijom, u čijem svetu dominiraju akordi, ali dok njih pomalo može naučiti i poslednji seoski harmonikaš, sa kontrapunktom nema zezanja. Različite melodijske deonice u kompoziciji su potpuno nezavisne, a moraju da zvuče skladno. E, za to treba znati znanje.
Zapravo, ne zna se da li je više odbojan klincima u muzičkim školama, ili nastavnicima, koji kada već mogu da biraju koje će predmete predavati, kontrapunkt nastoje da zaobiđu u najširem luku, uglavnom zato što ga ni sami ne znaju.