E pa nije svaki dan, badnji dan!!!

Osvanuo je lep i sunčan dan. Ustao sam, doručkovao i krenuo u školu kada me je zaboleo zub...

- Sramota je koliki je sneg napadao ispred moje kuće a nikom ne pada na pamet da ga očisti,jebem ti ovu državu!I posle hoćemo u Evropu?

Jutro posle pijanke-boli glava.
Jutro posle prvog seksa-ne znam šta boli nisam žensko, al' sam uveren da boli nešto, u krajnjem slučaju duša.
Jutro posle večeri provedene na Vukajlji-boli te kurac.

- "Brate kako je slatka! Kako reče da se zove? Milica? Startovaću je!"
- "Ali brate, nju je skoro zajebo onaj Šomi, znaš ga sa basketa... Bili su dugo u vezi i on je prevario sa njenom drugaricom. Sad hejtuje sve muško. U najboljem slučaju, bio bi joj Dečko Posle..."
- "A u kurac.. Nemam sad živaca za to."

- Dobar dan komšija, evo ja malo kod tebe.
- Ako komšija, dobrodošao, uđi da popijemo po jednu.
- Evo samo da se izujem.
- Ne treba komšija, samo uđi, ma ionako je sve prljavo, žena će kasnije da čisti.

13.00 h

Buđenje.
Teška glavobolja, suva usta.
Nakon ispijanja pola litra vode u cugu, student počinje da misli u sebi, ili naglas.

-Jooooj. . . .sinoć sam se opet napio kao stoka. Opet sam se odrao kao Čečen i legao u krevet sa prvim suncem. A danas sam trebao da ustanem rano i da počnem da učim. . . Ali već je prošlo pola dana, glupo bi bilo da sad počinjem bilo šta. Ajde igraću još samo danas igrice, večeras ću leći ranije i sutra ću ustati rano i učiću ceo dan. Da, sutra ću ustati rano i biću oran za učenje! Odličan plan, ne može da omane! Od sutra počinjem da učim!

20.00 h

Zvoni telefon. Studentov drug zove studenta na po jedno.

-Ajde brate, ali samo na po jedno, sutra počinjem da učim!

23.00 h

U parku.

-E. . .brate, idem ja. . . Idem ja da kupim još tri unučeta!

Naredni dan u 13.00 h

-Joooj. . . .sinoć sam se opet napio kao stoka. . .

-Ej, naš’o sam pos’o. Dobra kinta, šef ko panja, a u drugoj kancelariji šljaka neki Vukajlijaš. Liči mi na Reservoir Doga...Ispričao sam mu neke naše buve-pao na teme...
-Iiiiiiii...Kad se setim gde si pre radio...Posle kiše-sunce....
-I gajbu sam naš’o za 100 evrića...
-Eee, sad ga malo... gde to ima...
-Ma malo dalje-iza duge..2 čuke hoda ili 2 autobusa...

Preživeo si užasan dan na poslu/u školi, pakao u gradu dok si završio dodatne obaveze, gužvu u saobraćaju (jer je zbog dolaska nekog američkog predstavnika zatvoreno pola ulica u beogradu da bi mu pokazali da mi možemo da napravimo veće sranje u našem gradu nego što oni mogu bombama samo ako tako 'oćemo), gužvu u busu, svadju, smrad i pitaj boga šta sve jos. Izlaziš konačno na stanici dokle ideš tim prevozom i sad si dve stanice daleko od zgrade. Još samo malo i kući si. Al' ko da ti nije bilo dosta pakla koji si do sad preživeo, zajebeš se i rešiš da sačekaš malo da vidiš da li će da naidje “tvoj” bus i da tvoju lenju guzicu odveze baš do ispred tvoje zgrade/kuće. Išao bi ti peške, al' nešto te zbog fudbala boli noga, a i izvrnuo si je juče nešto kad si baka Mirki nosio namirnice do stana (a u stvari ne želiš samom sebi da priznaš da te mrzi da propešačiš 200 metara uz brdo nagiba 2 stepena). I zato čekaš…

Mora sad da naidje “tvoj” bus. Piše na redosledu vožnje da ide na svakih 15 minuta, a našim redosledima vožnje se može verovati koliko i ćopavom cigančetu koje traži pare da je ćopavo. Prolazi minut za minutom, a ti misliš: "Ma mora da naidje, kasni već 10 minuta, pa sad mora da naidje." Krenuo bi ti peške, al nema te stvari koja te može iznervirati više nego kad na pola puta izmedju dve stanice pored tebe prodje taj “tvoj” autobus, a ti ga pre toga čekao i ipak odlučio da je pametnije ići peške. E pa nisi ti kadar da dozvoliš da se to tebi desi. Ima da ga sačekaš pa ne znam šta da se desi. I zato čekaš…

Ne veruješ šta ti se dešava i zašto nema tog jebenog busa. Vadiš pljuge iz džepa i pribegavaš onom starom srpskom verovanju da ako zapališ cigaru odma naidje autobus. Nisi sujeveran, al' ajde... Vadiš upaljač, kresneš, upališ i gle čuda evo busa… al nije "tvoj". Popušiš cigaretu i odma' pališ novu i eto opet busa, al' opet nije "tvoj". Stojiš tako i pušiš ko lud. Prolazi po tri autobusa od svake linije ali samo tvog nema. U suprotnom pravcu ide million “tvojih” i počinješ da kuneš sebe što koji kurac ne živiš na suprotnoj strani naselja. Nailazi čak i onaj bus za koji na tabli piše da tu staje, al' ga ti za života nisi video. Pa pička mu materina jel ovo neko zajebava ili šta?! Gledaš ljude oko sebe kako ulaze u te autobuse koji prolaze I misliš: “Pa jel ja ovde navukoh rak pluća od silnih popušenih cigareta da bi VAMA dolazili autobusi i vi stigli ranije kući?!?! Niko ni hvala da mi kaže ili bar paklu cigareta da mi kupi (u pakli inace ostalo jos jedna ili dve cigarete)… Bagro jedna nezahvalna”. “Tvog” autobusa nema već sat vremena, prošao je ceo vozni park GSP-a kroz tu stanicu, pa sad mora i tvoj… I ti ćeš ga sačekati. I zato čekaš…

Prolazi vreme, a busa još uvek nema. Gledaš okolo vidno popizdeo. Jezik te peče od silnih cigareta koje si popušio i zgadile ti se više. Kako sad da prekratiš vreme? Sve samo da ne razmišljaš koji si tenkre što nisi išao peške tih jebenih 200 metara, jer bi do sad već bio kući. Snimiš ribu koja stoji tu kolko i ti pa možda da joj pridješ. Al zajebi. Više šansi imaš da na orgiju nagovoriš 5 riba koje drma PMS jer, povrh svega, ona stoji na štiklama pa je još nervoznija od tebe. Odustaješ od te ideje. I baš se tad pojavi tu neka komšinica koja te zna od malih nogu i koja ti je uvek govorila kako si lep i kako si porastao samo što je sad dodala i kako je šteta što se ne baviš sportom nego stojiš tu i pušiš, a pri tom već 20 godina ne može da upamti “čiji si ti” jer ima još jedan u zgradi tako lep i porastao. Oterao bi je u majčinu, al bi sigurno zbog toga goreo u paklu jer je, ko za inat, to neka dobronamerna i umiljata bakica koja ti je kupovala čokoladne bananice kad si bio mali. Od pomisli na čokoladne bananice si sad ogladneo, pa ožedneo, pa si se setio da ti je već počeo fudbal/serija/film na tv-u, gledaš ovu trafiku na stanici kako je puna svega i svačega, a ti imaš samo pare za cigare koje ćeš kupiti u prodavnici kod svoje zgrade. Bakica ne prestaje da smara, ne znaš kako da se izvučeš iz toga. Jedini izlaz ti je da kažeš da ipak ideš peške jer znaš da ona ne može za tobom, al' nisi ti budala pa da posle sveg ovog vremena odeš kući peške. I zato čekaš…

Evo ga. “Tvoj bus”. KONAČNO je došao. Naravno, prepun je. Rulja na stanici masivno gasi cigarete. Jebote trebalo je vas 10 da zapali da bi ovo sranje došlo. Svi odma' kreću ka busu i vozač mora da zaustavi metar od trotoara da ne bi zgazio ovu stoku jer je masa izletela na ulicu ko ‘leb da se deli gladnima. Naravno, i ti sa njima. Otvaraju se vrata, guranje, dranje, žamor, kuku lele, “ajmo malo sredina” se čuje iz mnogih usta, a ljudi iz autobusa ne mogu da izadju od ove najezde. Za čudo, cela stanica se spakuje u taj bus, nataložili se svi jedni na druge i sad se lakše diše iako se teže diše. U gomili slučajno pogledaš na sat nekog ko se drži za šipku i vidiš da je 5 do 9. Jebote radnja radi do 9!!! Ostaćeš bez cigara. Al trafika sa tim slatkim otrovom ti je pred nosem. Izaći ili ne izaći? Naravno, ta dilema u stvari i ne postoji jer nema šanse da izadješ posle ove torture, al suočen sa mogućnošću da ćeš ostati bez cigara, hvata te frka. Mrmljaš sebi u bradu: “Ajde jebote vozi već jednom”.

Izlaziš na svojoj stanici i vidiš kako iza idu još tri “tvoja” busa što znači da je kumulativno paljenje cigara svih koji su ga čekali i više nego urodilo plodom, a da si se ti ko bolid gurao u prvom dok u drugom ima i mesta za sedenje. Samo razmisljaš da radnja radi jer u suprotnom moraš peške do neke druge radnje (a već je dokazano kroz šta si spreman da prodješ samo da ne bi pešačio) Trčiš brže bolje do radnje, a radnja… jebiga, nekad otvorena, a nekad zatvorena pa sve zavisi dal' ti je takav dan.

1 Miodrag Zdravkovic: "Umro je drug Tito"
2 Clan rok grupe: "E jebiga crko Marsal!"

(dva dana pre ispita)
Prijatelj: De si druže, hoćemo na basket, sakuplja se ekipa?
Student: Jao, imam ispit prekosutra. Moram da učim.
Prijatelj: Ma hajde, doći će i Beli sa Simom pa da ih oderemo... samo par partija.
Student: Uh... hajde, dođi po mene.

(dan pre ispita)
Student: Još 50 stranica... ma nema šanse da naučim toliko za jedan dan. Ali kad bih imao... ma samo još jedan dan kad bih imao, bio bih spreman 100%!
(zvoni telefon)
Kolega: E zdravo, ja samo da ti javim da je odložen ispit za prekosutra, sad sam dobio obaveštenje. Nego, jesi li gledao Foresta Gampa? Ja sad idem kod Arse da gledam. Hoćeš samnom?
Student: Ma gledao sam, al hajde poći ću. Već mi se mute slova, moram da odmorim.

: Brate. Ja mora nešto sa tobom da podelim. Ja se sinoć napio kao bulja. Ma, kao tri bulje. I znaš, ja se sećam neke zike, nekog igranja, neke plavuše, ovo, ono. Međutim, ja se budim pored nekog lika. I ničega se ne sećam, i...
: Auuu, kar'o te liiiik, auuuuu.
: Ne rise, valjda bi' se sećao da me neko kar'o, bulja je to jebote.
: Auuuuuu, najjače da bi se sećao. Nisi više nevin, jao, jao.
: Šipu ga, znaš??? Posle ovoga, prestajem da pijem!
: A nemoj, hoću da imam ortaka geja, buhahahahaha...

Isto vazi za razne maratone i ostale sporteske dogadjaje.....

- Brate, vidim nakarik'o si 1300 definicija! Kako ide!?
- Evo ga, dan i komad, pa šta bude.

Први дан
"Написаћемо програм којим се на екрану издаје 'Здраво, свете!'."
- Ха, па ово веб-програмирање је пичкин дим. Да видимо, принт...

Шести дан
"Направићемо веб-сајт са трансакционом базом података...."
- А?

Једанаести дан
"...Трослојни полиморфни веб-агент са подршком за XML серијализацију података..."
- Јебемти ово, брееее!
:трас, бам, сквош, рикошет

Ponoc

Jovan: De si bre Tanja!
Tanja: Ej. Otkud ti?
Jovan: Gledam ove tvoje slike. I da ti kažem, školska, ko vino si. Što starija to bolja.
Tanja: Hvala.
Jovan: Nego, šta misliš da se nađemo nekad i prisetimo mladosti?
Tanja: Nisam zainteresovana!

Tri dana kasnije

Jovan: Ej. Školska, izvini za ono pre neki dan. Ne znam šta mi bilo. Ja to posle devet piva. Ne zameri.
Tanja: Uvek si bio pička, Jovane.

Za psetovo takmicenje