Neljudska potreba za nečim, pitanje života ili smrti.

Uživancija.Prosto ne znaš kud pre. Kikoćeš se ceo dan. Počinju ukućani čudno da te gledaju,da se došaptavaju, i da prigovaraju, pa nerado, pod pritiskom odlaziš sa sajta. Početak zavisnosti.

Sredstvo za oralnu higijenu koje izgleda najduže traje kad je pri kraju – od trenutka kad primetite da paste gotovo da nema i kad sebi notirate u glavi „moram sutra da kupim pastu“, pa do trenutka kad tu kupovinu zapravo i realizujete, iz dotične gotovo-za-bacanje tube uspećete da istisnete paste još za deset pranja zuba.

Kraj. Muzika je odsvirala fajrontaru, svetla su se digla i muče pijane oči, koje uočavaju fleke od alkohola po zidovima, srču, prenaglašenu, nakaradnu i razmazanu šminku, razmatraš da li vredi nečemu prilaziti. Obezbedjenje opominje da je kraj, moraju momci da srede lokal i urade popis, predaju pare..Šta ćeš - cimaš ostatak pića, plaćaš i odlaziš kući, ili u drugu kafanu, žaleći pomalo osoblje koje mora sada da se jebava. Naizgled naivnom i neupućenom oku posmatrača - gosta sa druge strane šanka.

Sada počinje nova priča, priča posle fajronta - i znaš da se kraj ove noći ne nazire..I raduješ se tome. Kada izadje poslednji gost, i ostane nekoliko odabranih gošći koje ne nameravaju da mrdaju bilo gde, počinje prava stvar. Pazar je zadovoljio, konobarice i šankeri su dali sve od sebe, gazda, menadžer, organizatori, go go igračice, hostesa..Znaju šta sledi.

U početku smo se stideli jedni drugih, tražili skrivena mesta u hodniku, mračnim separeima, šanku, magacinu..Ali vremenom smo se navikli na zajedničko uživanje. Popis i obaveze ostaju za neki drugi dan, a brojeve i cifre potiskuje ploča DJ-a, koju vi ne slušate u slobodnoj prodaji, i počinje uvod u sve ono što zamišlja solista šmirglajući na wc šolji pre leganja u toplu nedeljnu postelju. Prigušena svetla, devojke cepaju majice, alkohol se toči u nekim drugim, neodmerenim količinama. Mesec pliva nag, a ceo klub postaje intimna pozornica čiji prizori ostaju zabeleženi urezani jedino u osmeh koji ostaje do sledećeg petka.

Odušak umornim konobarima, nervoznim igračicama, šankerima i srećnicima koji su se tu zadesili, sada i možda nikad više..Naša mala tajna. Poseban trenutak, fajront - stanje koje se zaboravlja u društvu zrakom prvog sunca. Čaše smeju da se lome, šank se pali, i uskoro su svi uglavnom goli, sreću se pogledi i ruke, tela, poljupci..Na ploči šanka, uz frižider sa cugom, kod prozora sa pogledom preko reke, na grad, magacin, separe..Sve je puno slasti i uživanja. I tako, jedan trenutak. Jedan prolazni trenutak koji ostaje gde treba, traje koliko želi i odlazi dalje, ostavljajući za sobom zoru, osmehe na licima i rasutu garderobu. Oborene flaše, razbacane pare, ruke se otpliću, poslednji, neiskreni poljubac pred povratak u rutinu, kolegijalnost i profesionalnu učtivost.

A onda, fajront.

Neki mnogo tužan čovek. I ne samo to, on se uvek trudio da svima oko njega bude bolje, i zbog toga je svoj život totalno zapustio. Tužan je jer nije očekivao da je svet ovako surov, već toplo i prijatno mesto za svakog, i zato što je imao burnu prošlost. Ne mora uvek biti siromašan, ali je zato uvek bogat u duši. Uvek je bivao baksuz pa mu državne institucije nikada nisu htele dati pomoć. Mnogi su ga zajebavali, radio je za mnoge ljude, a većina ljudi su mu za uzvrat davali go šupak. Ima samo jednog prijatelja. On mu govori tajne i dogodovštine, ali sve u jecaju, plašeći se da se on ne naljuti. On je neiskvaren, uvek iskren, velikodušan i human. Čovek koji ne zna da mnogo više vredi od ljudi koji su mu zatvorili vrata.

Spoznaja zvuka koji vas elegantno budi tačno u 8:00 i ukazuje na to da će kod komšije čitav dan bušilica razvaljvati zidove.

E jebiga.

Lepo si se skockao za grad, pon'o para sve što imaš max 20 evra (legla stipendija lololo), i kren'o si odlučno da opališ neku pičku makar bila brkata Marija iz Kuršumlije što si je prošli put upozn'o na prošloj žurci na mašinskom. I tu ti šatro dolaziš, usput si popio dvolitru piva da se malo zagreješ, upadaš, znaš da si lep, ili manje ružan nego ostali, šulja ti je nova, pantole isto skoro nove od prošle godine. Povlačiš jedan krug po gomili, šmekaš šta ima da se ušmeka, i tu je primećuješ - dobra k'o bakin kolač! Oceniš njoj najbliži šank, i odeš da naručiš neko pivo. Priđeš joj, upoznaš se, baciš sve fore što si imao (ako ne uspe, prethodni postupak ponavljaš onoliko puta koliko je potrebno da uspeš), poigraš s njom koju, i u pozno doba kad oplete Sergej Ćetković (sačuvajmebože ali tako je) poljubiš je. Vau. Tad skontaš da kola idu u tvom pravcu i da samo treba da je pokupiš, prepipavaš džep konstatujući da je kondom tu i smišljajući strategiju za sledeći korak dobijaš predlog direktan kao direkt Tajsona u najboljim godinama.

E jebiga.

Pokondireno unapredjena i jezicki pojednostavljena priloska odredba za proslo vreme.

Prekor koji se upućuje onoj vrsti ljudi koja kroz celo svoje bivstvovanje krivi druge ljude za sranja koja su se desila zahvaljujući njemu.

Jedini dan kojim normalni đaci žure u školu,da bi zauzeli mesto koje im odgovara.Ostalim danima ne žuriš jer je mesto vec tvoje.

To je jedan tužan dan kada nema naše omiljene TV emisije Farme na malim ekranima naših malih kućnih aparata TV prijemnika.Ej tužni živote,surov li si prema nama.

Recenica koju uglavnom cujem od keve dok gledam fudbal na TV ili pratim rezultate na teletextu i koja me po pravilu iznervira.

Nešto što nikada nećeš reći svojoj ženi bez obzira što miriše na Bonux-Dan i Noć

Biti talentovan za manuelne radnje. Tebi to izgleda lako, ali svi ostali to vide kao veliku sposobnost koju samo ti poseduješ. U stanju si da vidiš i dočaraš i one najsitnije detalje koji drugima izmiču. Na tebe je spušten blagoslov isti onaj koji je imao Van Gog kada je slikao svoja remek dela. Imaš ruku za nešto? Ne traći tu predispoziciju već je iskoristi najbolje što možeš, jer život je kratak, a dan koji prođe nikada se više ne vraća...

Merilo za broj ponavljanja određenih aktivnosti.

Kada vam na razgovoru za posao kažu ovo, to znači da taj posao baš nije za vas. Nije najgori koji ste mislili da će vam ponuditi. Još je gori. To je posao koji teško da ima dodirnih tačaka sa vašom strukom.

Prodaju se na pijaci, pored ovog ingenioznog reklamnog slogana (koji se i rimuje) imaju i neobičnu osobinu da ispustaju nesnosan smrad tolikog intenziteta da prosto ne može da potiče od nogu niti od obuće. Takođe, postaju lomljive nakon višečasovnog nošenja. Obuvni predmet za jednokratnu upotrebu.

SPAS Subotica. Čisto zlo u tečnom stanju. 2u1 - i droza i alkohol. Ova rakija se pila devedesetih za vrijeme rata kad nije bilo ničeg drugog. U opticaju je bila jer se nije imalo. Nekima je trebalo za zaborave, nekima za daće, nekima za slave. Običaj se morao provesti pa makar sa spasovačom. Zamislite - domaćin izbjeglica koji skromno slavi iznosi ovaj užas da počasti komšiluk i ratne drugove. Kataklizma u najavi.

Prva treća: Brisanje kratke memorije brojeva. Prve dvije su počele da djeluju. Svaka sledeća je treća.
Druga treća:Zaboravljaš koja je slava. Nazdravljaš za Boga i sv. Jovana, iako je Mitrovdan.
Treća treća: Znoj. Mnogo znoja. Litre i litre znoja. Zinedin Zidan iz igračkih dana.
Četvrta treća: Leti, leti, pjesmo moja mila. Svi počinju, niko nikog ne sluša. Potpuna kakofonija.
Peta treća: Bekim Fehmiju mod. Čaše lomiš, ruke ti krvave. Kum glođe tanjir.
Šesta treća: Jebeš komšijinu ženu na sred sofre. Ne smeta mu, jer on jebe tvoju.
Sedma treća: Jebeš komšiju jer si umislio da je Severina. Ne smeta mu jer je umislio da je Severina.
Osma treća: Halucinacije.Gosti oko tebe se pretvaraju u čudovišta iz stripa o Dilanu Dogu. Ne možeš da bježiš jer ne možeš da se pokreneš. Ne možeš da urlikneš jer si ostao bez glasa.

Posle devet trećih spasovača se

25. maj u bivsoj SFRJ poznatiji kao - Dan mladosti. Navodno, Titov rođendan. Tradicionalno je obeležavan velikim sletom na stadionu JNA uz prigodno predavanje štafete mladosti, predsedniku SFRJ, drugu Josipu Brozu Titu.

Kada vidite na horizonu pravougaoni oblik autobusa, sa sve svetlima po coskovima i skacete od srece jer cete konacno doci kuci posle napornog dana.. pa se ispostavi da je to kamion koji nosi zemlju na gradiliste.