Pitanje koje postavljamo toliko često da bi neki laik verovatno pomislio da nam u životu same ruže cvetaju, da smo emotivno ispunjeni, okruženi samim dobrim ljudima, psiho-seksualno zadovoljni, i to do te mere da se ama baš nikada, nikada, nikada ne bismo umorili od života. Pa nam treba još jedan. Čak i posle smrti. Produženi, sa mlekom i šlagom i čokoladnim mrvicama odozgore. E, kad bi taj laik malo zagrebao ispod površine, imao bi šta i da vidi. Mi uglavnom u životu kukamo za propuštenim prilikama, za ove što smo ih iskotristili se kajemo i ronimo suze krokodilske kao da smo već umrli, pa nema više šanse ni za šta drugo. U većini skučajeva ovo pitanje se ne svodi ni na kakvu filozofiju, pa čak ni na nevinu, dečju radoznalost, ne tražimo mi život posle smrti, nego bismo uglavnom hteli da baš ovaj isti život odnesemo na reklamaciju. ''Šta si mi ovo doneo, čika Bogi? Je l' ovo produženi sa mlekom. Pa ovo je bre sa 0 posto mlečne masnoće. donesi novi, dečko!'' Ali, ne ide to tako. Što si zamutio, sam si zamutio, i, ako misliš da Dečko ima vremena da zakuvava svakome od nas ponaosob, varaš se! On nam je dao produženi sa mlekom da ga sami pijuckamo kako znamo i umemo. To što si srkao i pljuvao, to si sam kriv. I budi srećan što još imaš vremena da ispraviš i da se prevaspitaš, nemoj odma' trk na reklamaciju. Šta te onda čeka posle. Onda će da ti puste film, a ti ćeš da gledaš i umireš od dosade i da pričaš: ''Jaoj, šta sam sve mogao, a nisam...vidi, pa ja sve vreme sedim, 'vatam se za glavu i mislim se šta ima ovde.... Vidi šta sve ima tamo! Vidi ovaj potok, ovu reku, ovo more, ovu dobru žensku... Joooj, kako bih sad sa ovom pameću lepo živeo!'' Čekaj, dečko, 'oće kaki, neće kaki? Nema, hteo si da vidiš šta ima tamo, pa sad gledaj tamo. Za ovo ovde si ispucao priliku! gotovo, nema nazad! Nema reklamacije!
Dakle, ovako, svi koji su živeli su i umrli, nemoj uopšte da se sekiraš. Smrt je neminovna, ali život nije. Svi su umrli, nisu se svi rodili. Imaš dar, čoveče i nije u svaku kutiju udahnut život. Zato, man' se toga šta ima tamo, jer ćeš sigurno videti. Gledaj ovde dok možeš, ovde i sada! Jer, reklamacije ne primaju!

Najzad slobodan wc, otvaraš vrata ulaziš, vreme i prostor se cepaju u ta popločana četiri kvadrata. Otvaraš prozor u nadi da ćeš uzeti malo svežeg vazduha, al' čak ni svež vazduh neće da uđe u tu kontaminiranu zonu. Izašao bi odavno, ali ne smeš jer sranje u tebi počinje da kipi. Ljudi koji su preživeli Černobil bi ovde počinili samoubistvo da skrate muke. Sedaš nekako na wc šolju, počinješ da mrziš ćaleta, čak i užeglo bure kiselog kupusa miriše kao skupoceni parfem naspram ovoga. Ginisova knjiga rekorda ne želi da upisuje ovakve rekorde, jer bi se tu uvek vodila rasprava "moj ćale bolje sere od tvog". Uspeo si da uradiš ono zbog čega si došao, izlaziš u hodnik udišeš na nos iz sve snage, al' nema olakšanja, smrad se proširio i u hodnik, izlaziš napolje na vazduh zahvalan svim mogućim Bogovima što si preživeo. Da je Bata Životinja ušao u wc umesto tebe izjavio bi sledeće:

"Tko nije ušao u wc posle ćaleta taj ne zna šta je smrad."

Вечито питање родитеља, ортака, родбине, комшија и баба сере. Ускоро завршаваш средњу, време је да размишљаш о томе шта ћеш да студираш (осим ако нећеш да радиш код Чика Миће као аутоме'аничар).

Не ради се овде о томе што ти баш желиш да будеш антрополог и што од тога нема 'леба. Овде је главно питање шта ћеш после? Хајде, заврши палеонтолигју, само напред, али реци шта ћеш после? Имаш ли било какав план? Видиш шта се дешава?! Људи остају без посла, неће да купују млеко од сељака и Американац и Шваба нам отимају Косово јебо им пас матер! А ти би да ископаваш неке диносаурсе, птичурине и остале чланове ПУПСа. Треба лепо да размислиш, па тек онда да се бациш у те воде беспосличара и књижевника без занимања.

Prelaziti s konja na magarca. Odradiš ti sve na nivou, elegantno i pikantno, a onda smanjiš prosek, samo zbog tog ''hleba''.

Kad zivis u vukojebini od 2000 stanovnika od kpojih je 0.0001% tvojih vrsnjaka i sve u svemu imas 3 druga i svaki dan provodite na jebeno isti nacin...

Jebozovnost za načitane.

Dan kad ti se stvari sakrivaju po kući. 'De su mi ključevi, 'de su mi papuče, 'de sam stavio šrafciger?

Izgovor prilikom radne posjete policije za tuču sa mangupom kojeg si iznabadao prošlog vikenda.

Taksista u toku jednog radnog dana čuje toliko priča koliko mi "obični smrtnici" ne čujemo za ceo svoj život, stoga ne čudi da skoro svaki taksista podseća na Vendi bez vimena - mnogo priča, a ništa ne kaže, iliti sve zna, a ništa ne zna.

Izraz upućen ekstremno lijenoj osobi, gljivi, koja jedino možda malo mrdne svoje dupe zbog nužde ili potrage za najbližim izvorom hrane u kući.

Isto kao i kod narodne izreke, samo što u ovom slučaju dan ti zavisi od ženinog odgovora na pitanje kad joj dolazi majka...

Mejkap posle konzumiranja masnog bureka.

Dugo nisam verovao u život posle smrti (čak ni u fazama kad sam pokušavao da verujem u boga) sve do dana kada mi je majka ispričala jednu tajnu dok je ležala u bolnici pred njenu smrt. Bolovala je od teške bolesti i nekoliko puta je umirala pa su je vraćali u život i tog dana, skoro pred smrt, mi je ispričala sve što je tada videla.

Pričala mi je o osećaju sreće i mira, o ljudima koje je videla, o smirujućim šapatima koje je čula. Nekoliko meseci nakon toga je i umrla.

Video sam je skoro pola godine kasnije u jednom čudnom snu. Čudnom za mene jer ja obično sanjam vanzemaljce i druge svemire ali ovaj san je bio realističan. Sanjao sam da sam se probudio u svojoj kući u potpuno normalnom okruženju, kroz prozor od terase video sam ženu koja se približava. Na moje veliko zaprepašćenje shvatio sam da je to moja majka. Samo je stajala i ćutala. Sledećeg dana mi je umrla baka.

Nekoliko meseci nakon toga sanjao sam isto realističan san u kome ja i baba teturamo kroz snežnu oluju. Ja sam pao i povredio se a baba mi je pomogla da ustanem. Posle sam shvatio da ovo znači da se baba, koja je bila ateista, nalazi u čistilištu.

Sanjao sam i pakao. Video sam demone kako dolaze po mene. Od tada znam da mi je majka u raju i zato sam srećan jer je jako patila celoga života. Nije me briga šta će biti sa mnom, bitno mi je samo da je ona srećna.

Posle devet piva, čovek uspeva da dosegne neslućene dubine. Manje nadahnuti ljudi bi rekli da je zaspao u rupi čučavca, ali on u stvari samo posmatra treperenje vode kada neko jače zalupi rasklimana vrata WC-a.

U takvom stanju, može da uspostavi kontakt sa svojim unutrašnjim bićem. Manje nadahnuti ljudi to nazivaju povraćanjem.

Misao koju apsolutno sigurno ima svaki učenik koji krene u školu dan pred raspust, pogotovo ako ustaje u 7 ujutru i izlazi iz kuće na -10 stepeni.

Kaže se za igrača u kolektivnom sportu, koji je podbacio, tj. "nigde ga nema".

Pozdrav, koji samo u Srbiji, ima svoju cenu.

Kaže se za osobu koja voli isti pol.

Dan posle kog nista vise nije isto. Dan posle kog ti mladost vise nece biti opravdanje za svaku glupost koju napravis. Dan kada ces, ako nisi u braku, shvatiti da krece poslednji voz. Dan posle kog ces sve vise gledati unazad a sve manje unapred. Dan posle kog ce pesimista reci da je na pola puta, a optimista da je u najboljim godinama.

Merna jedinica za dužinu brade.