Je čovek života iz perspektive "idealne" žene.

Ono dete kojem pokusavas da objasnis nesto na fin i diskretan nacin, a ono ne kapira o cemu se radi...

Klinac koji se prvi put popeo na stolicu kako bi dohvatio slatko od šljiva koje kriju na vrhu ormana. S vremenom, počinje da skida sve tegle, pronalazi uštekanu lovu i ćaletove porno časopise. Zna tačno gde keva krije tozla a bakuta štek za onaj svet. Kad više ne može da trkeljiše po gajbi prebacuje svoja interesovanja na ortake, rodbinu i sve one koje može da odradi na šarm. Prvi ce provozati auto do škole, prvi ce organizovati tuču i prvi skinuti mrak. Sve dok prvi put ne napravi neku veliku grešku...

Čovek koji je dostigao viši nivo karme u proseravanju.Oliver a.k.a Proliver je nezvanični guru grupe izvodjača poznatih kao EX-YU seratori (Goran Karan,Petar Grašo,Bojan Marović).Reč ljubav je prisutnija u njegovim pesmama od Alaha u Kuranu i kurca u Bjelicinim romanima zajedno.Smatra da je za dobar seks preduslov 12 mirišljavih sveća u sobi,tihi Marvin Gej u pozadini i romantična kupka za predigru.Ima tu nesrećnu sudbinu da je široko zaobidjen na pijanim ekskurzijama iz prostog razloga što dok ste dovoljno trezni ne želite da zapevate Prolivera iz straha da će vam neko ko je dovoljno pijan tresnuti ciglu o glavu,a kad ste i sami dovoljno pijani, repertoar Tome Zdravkovića i Šabana Šaulića deluje mnogo pogodnije od limunada ovog komšijskog muzikanta,čoveka koji je potpuno diskreditovao čvrstu stolicu!

imati tvrdu stolicu, tj konstipaciju
engleska riječ: constipation
boli nas stomak, nekad nepodnošljivo, te ne možemo da seremo i govna su tvrda
najćešće uzrokovano sjedećim životnim stilom, dakle nedovoljno kretanja i loša hrana, najćešće slatkiši i suha hrana
neki starci će vam reći da uzmete kašiku jestivog ulja na usta, dok doktori mogu propisati laksative i klistir
naturopati poput Herbert Šeltona se protive korištenju klistira i kažu da su klistiri ustvari uzrok kavženja, a ne rješenje

K'o od stene odvaljen. Ulicom seje strah, ali u očima se vidi određena doza dobrote, koju sakrivaju slojevi sala koji lepršaju dok se junak kreće ulicom. Kad je imao 5 meseci, jeo je 6 sarmi za doručak, jer su majke uporno govorile "Neka jede dete!". Omiljeni unuk. Sportom se ne bavi zbog sjebanosti nekog organa usred trovanja tonom lipida. Uglavnom se uzdiže na nivo božanstva, jer se razlikuje od sve dece. Nema veze što je debeo, kad je hiper-inteligentan. Biće neki doktor ili arhitekta ako uspe da se uglavi na jednu stolicu.

Učtivo prekidanje razgovora najčešće u zvanično modernizovanim uslovima komuniciranja, sa naznakom sagovorniku da se prilikom ulaska nije kulturno, kako treba i dolikuje javio predpostavimo službenici uvaljenoj u stolicu svoje kancelarije, neposredno posle početka izlaganja napaćenog čovjeka koji je došao da iznese svoj problem.
Ovo karakteriše krajnju drskost gospođe sa bujnom crnom kosom, našminkanoj, sa sisama osmicom i markiranom bijelom košuljom otkopčanom do pola, kojoj inače puca kurac za ono što ste vi došli.
Postoji velika vjerovatnoća da slična situacija iznervira sagovornika do te mjere da u pizdu materinu pošalje i nju, i firmu, i dan kad je prvi put ušao u nju.

Posledica dugotrajnog nošenja jednih istih patika. Nekada vam je nešto toliko udobno da prosto ne možete da se odvojite od toga. Npr. starke, i ako su skoro u fronslama, non-stop idete do kioska, kupujete smrt lepak i pažljivo krpite rupe. Postupak je sledeći: kada se đon odvoji, uzmete lepak, pažljivo ga nanesete na pukotinu, stavite ispod stolice i sednete na stolicu, i tako jedno kraće vreme dok se dobro ne zalepi. Sve je poželjno, komode, stolovi, stolice, sav kućni nameštaj i pribor. možete primetiti kako se vremenom smanjujete u patikama pošto je đon tanak kao flis papir.

Jedan od mnogih esktremnih sportova detinjstva. Za razliku od ostalih koji su se izvodili iz čistog nestašluka i radoznalosti, ovaj se primenjivao u slučaju osnovane sumnje da se negde u visećim delovima nameštaja krije pera petlić, cica maca, žele zeka ili u krajnjem slučaju bananica za posle ručka.

Stolica u zubarskoj ordinaciji.

Potpuna rečenica glasi: "Ovo je pravi dan za samoubistvo".
Izgovarate je kada se probudite ujutru, otvotite prozor i vidite da je vreme još gore nego prethodnog dana, da kiša lagano sipi, da je oblačno kao da vetrovi Mordora duvaju u vašem pravcu, da je hladno kao da je trenutno prelazak iz jeseni u zimu. Ma, nema ni jednog jedinog znaka a ni daška proleća. Uz blagi kašalj, polu-zapušen nos i povišeni nivo smorenosti zatvarate prozor, stavljate kafu, sedate na stolicu i naslanjate glavu na ruku. Pogled gleda negde u neku tačku na zidu, bezvoljan i izgubljen uz blage treptaje koji su dugi kao godina. Još jedan oblačan dan...

Jako seksipilna i blesava devojka obično ćerka nekog tamo ćaletovog prijatelja ili mladja sestra od nekog našeg druga pa nas to pali još više jer po nekim moralnim sranjima i šta ti ja znam NE SME DA GU JEBEMO!
A ona se trti,provlači,guzi,savija,stenje,dahće nam oko ušiju,miriše,gleda nas ispod oka kurvinim pogledom,smeje se,zamazuje se dok jede,kopa nosić,vibrira i skakuće ko kengur oko nas a mi ne smemo da ustanemo od stolicu jer nam se digo kurac pa će pomisle ljudi svašta!
Šmizla
laje
reži
jede
sere
sisa
kara
Šmizla je večiti muški san..

neki bi rekli mazohističan, ali svakako ne-mož-da-omane, čitav trik je u tome da, nakon što ste podesili alarm i spremili se za spavanjac, odnesete telefon na kraj sobe koji je suprotan od kreveta, i stavite ga, recimo, na ormar, tako da vam aparat bude nadohvat ruke tek ako prethodno morate da privučete stolicu i popnete se. (poželjno je da površina, u našem slučaju ormara, bude tvrda, kako bi vibraciono tandrkanje bolje došlo do izražaja.) dodatne mere predostrožnosti su da na putu do telefona postavite lavor sa vodom, oštar kuhinjski pribor, psiho lutku iz detinjstva i slične predmete koji bi vas na sebi svojstven način razbudili.

Sigurno vam se desilo da udjete u tu odvratnu zubrasku ordinaciju, a da se vec psiho-fizicki pripremate za agoniju kroz koju cete proci tu. Sedate kao da sedate na elektricnu stolicu, sa blago prestravljenim izrazom lica (posledicom straha od cika zube iz detinjstva) . Bacate pogled na arsenal masina za mucenje i one polako pocinju da se vrte, izoblicavaju, ukratko, samo sto ne pocnu da vam igraju i pevaju pred ocima. Za to vreme dzelat se smeska i salje sestru po vas karton, te ostajete samo vas dvoje. A tada dolazi vrhunac gluposti- zubar pocinje da prica dok su vam usta otvorena pa ne mozete da govorite.

Mesto na kome bi i najusamljenija osoba na svetu poželela da je sama, gde se vodi junačka borba za sivou plastičnu stolicu u kojoj opstaju samo najjači, najarogantniji, najuporniji, najbezobrazniji i najluđi.
Jedan od razloga da uložite to malo crkavice što imate u neki automobil i da umesto da živce trošite na guranje sa primitivnim sugrađanima trošite na trubljenje, nerviranje oko cene benzina, prepucavanje sa saobraćajcima i jednom nedeljno servisiranje krša koji kakav god da je, minimum deset puta je bolji od GSPa.
Osim ako vaše radno mesto nije strogi centar grada, gde se prazno parking mesto ubode malo ređe nego sedmica na lotou.

Sumrakom je dobovala sitna, dosadna kiša, a negde u daljini hor pijanih glasova se nadjačavao sa harmonikom … “Ko to kaže, ko to laže, Srbija je maaaala” … Eee, moji vi … meni je prevelika večeras, mišja rupa da mi je …

Prošlo je tačno šest meseci otkad sam otišao u rat i tri otkad sam se iz njega vratio. I dva otkad si mi rekla da je među nama gotovo. Da ti ne pada na pamet da ceo život dvoriš bogalja. Bogalja ? … Taj te bogalj voleo, i još uvek te voli … Da, ali si i go kao taj pištolj za pasom što nosiš, rekla si. Pištolj ? … Eh, da … stara, verna “tetka” šćućurila se u futroli k’o da zna da je oružje poraženog ratnika. Otkopčah lagano dugme i kundak odblesnu mutno u odsjaju prozora. Pomilovah ga, a zatim se šaka uvežbanim pokretom savi oko njega i povuče napolje.

Sedam na stolicu, stavljam cev među kolena i repetiram. Leve ruke nema da mi pomogne, opravdano je odsutna … na mrtvoj straži podno metohijskih planina. Ustajem i ponovo zauzimam busiju kraj prozora. Prst je na obaraču, prinosim cev slepoočnici. Dodir hladnog čelika i kože aktivira kaleidoskop pred očima.

Trčimo po pljusku, mokri k’o miševi, do spasonosne nadstrešnice lokalnog autobuskog stajališta. Da, pratim te kući. Da, nemam jebena kola. Ali sam srećan dok ti kosu sušim maramicom. I ti si srećna. Ili mi se učinilo ? Češljaš mi kosu prstima dok brbljaš nešto veselo, od čega ni reč nisam upamtio. Šteta ...

Nakon što te bus odneo video sam te samo još dva puta, ako ne računam snove i slike sa tvog venčanja koje su mi poturene na uvid uz pogled ispod obrva i tek ugašen osmeh oko usana. Likovali su lokalni zvrndovi, mislili su da ću da ridam, šta li ?

A onda, vidim moju sestru kako me grli i plače ljubeći prazan levi rukav moje košulje, uz „samo kad si mi se živ vratio“. Plače seja jadna, a ne sme da mi kaže da se otkako sam otišao, u tvoj život uvukao nemir, a s njim i on – Elmer Davež, lokalni „milioner“, koji doduše ne poseduje palatu i jahtu, ali je njegov „diskretni šarm buržoazije“ učinio tvoju „nepodnošljivu lakoću izbora“ još lakšom. Luksuzna kuća na periferiji ili podstanarstvo ? KušEMdasi ili gradski bazen ? Toyota Land Cruiser ili Taxi ?

Ali ne, dušo, čaršija se večeras neće osladiti našom pričom. Znaće, ako povučem oroz, da to nije zbog sakatosti, posttraumatskog stresnog poremećaja ili kukavičluka, već zbog nas dvoje.

Zbogom „tetka”. Dosta je bilo.

* * *

Svratih pre neki dan do vaše radnje po neku robu. Miholjsko leto. Elmer za divno čudo beše uslužan i nenadrkan. Sa zadovoljstvom konstatovah da bi mu kapica rabina dobro stajala na dobrano proređenom skalpu i da će mu ogledalce uskoro biti obavezan asesoar kad pođe na pišanje.

A onda si se odnekud pojavila ti, vodeći klince za ruku. Kratak osmeh očima i konvencionalno „Dobar dan“, tek toliko da preparirani ništa ne primeti, ustostručili su vrednost moje odluke da spakujem „tetku“ nazad u futrolu pre deset godina.

Može se veoma lako prepoznti po tome što:
- su mumije u filmu umotane u ''Perfex''
- su akcone scene snimane u rediteljevoj dnevnoj sobi
- su specijalni efekti rađeni plastelinom
- se glavna glumica skida gola u više od polovinu scena
- su duhovi prozirni i prolaze kroz predmete, ali zato obavezno uspešno sedaju na krevet ili stolicu bez bojazni da će da prođu kroz to
- je glavni glumac obavezno neki baja koji može volu rep da isčupa, može da ponese tonu oružja, može da pređe sve prepreke sa jednom ogrebotinom... ali zato obavezno zaglavi kod najbezazlenijeg sranja pa mora da ga vadi ova što se skida gola i naravno posle scene spašavanja padne seks.

Najstariji izgovor za život u kompletnom i potpunom svinjcu. Pokriva sve od knjiga i svesaka nabacanih po stolu, preko polupojedenog parčeta gibanice koje počinje da razvija sopstvenu floru i faunu, iskoriščenih štapića za uši koji pripadaju gore pomenutoj flori i fauni, gomilu odeće, što čiste što prljave(ko će ga znati više), koju ritualno prebacuješ sa kreveta na stolicu kad treba da spavaš i obrnuto kad sedaš za komp ranim jutrom u 12, prljavih čarape koje šutiraš po podu kad na njih naletiš i patika na sred sobe koje preskačeš već tri nedelje, do iskorišćenog kondoma koji je zapao iza kreveta kad si poslednji put jebao pre 3 meseca.

mogli bi je nazvati sobni ringispil,inace ljudi je kupuju i da bi dobili bar neku predstavu o tome kako se osjecaju ove glavesine tj. neki vazni funkcioneri

Radnja koja se u Americi završava slupanim avionom i gomilom mrtvih ljudi, a u Srbiji bi se verovatno završila pobijenim otimačima.