Skica za portret sudbine onih koje život prvo mazi pa im ga onda iznenada, onako razmekšalim, rastopljenim i nepripremljenim na bol, krvnički i nezakrpivo šukne.
Zguza, al' u lobanju!

Batine od keve koje ti je priredio mladji brat.Obicno ih dobijate obojica s tim sto ti dobijes vise.Nista ovde nije bratski osim sto batine dobijate zajedno.Posle toga sledi opasna pretnja koju mladji ne sme ni da pomisli da prijavi kevi.

Zagonetka bez odgovora.

Kada se rodis places,posle kad odrastes otkijes ljubav,tada ti je lepo,ostavi te devojka padnes u bedak,onda je vreme za poroke,uzmes pice - otrov koji leci.Odes u vojsku,vratis se,nadjes devojku ,ozenis se,dodju deca,krecu problemi,nervoza,pocnes da pusis,pola zivota ode,e a za posle ne znam mozda te udari auto,umres od neke bolesti,mozda umres i od starosti.Zivot pocinje i zavrsava se tugom,kada se rodis ti places ,a kad umres placu za tobom.

Sažet opis karijere radnika u fabrici čija je osnovna delatnost masovna proizvodnja identičnih predmeta. Na primer, radnik na pokretnoj traci u fabrici automobila koji za zadatak ima da 8 sati dnevno na svaku karoseriju ručno ubaci po šraf i da ga zašrafi.

Glavna životna pouka koja postaje sve tačnija kako vreme odmiče.

Nečija seratorska priča. Ne mora biti mnogo iritantna, ali je uglavnom jako bljutava, neuvjerljiva i očigledno je da se radi o sranju svima osim onom koji to priča misleći da će zaintrigirati publiku.

Kultna serija sa kraja osamdesetih. Glavni lik je unezvereni vepar Giga Moravac

Premudra izjava koja se može čuti uglavnom iz usta onih koji pojma nemaju šta podrazumeva reč komercijalno. Takvi biraju da slušaju ono što je andergraund i po cenu oštećenja sopstvenog sluha, jer zaboga, "neću da se uklapam u mejnstrim". Kad ih pitaš šta je komercijalna muzika, kažu ti da je to ona koju većina sluša i da ako nju slušaš, ti si pozer, a i sami biraju da slušaju muziku koja uglavnom nije pojmljiva njihovom uzrastu, PRAVE SE da je razumeju i gotive, što je, jelte, opet neka vrsta pozeraja, ne? Ali, taj pozeraj je kul, jer nije mejnstrim.

U stvarnom životu, izvan sveta takvih mamlaza, definisanje komercijalne muzike potpuno je drugačije. Komercijalno je ono što se dobro prodaje, što svakako nije loše. Naravno, od kad smo rođeni, svedoci smo da se (bar u našoj zemlji), đubre najbolje prodaje, što mnoge nagna da sve (u domenu muzike) što ima dobru prodaju/slušanost, smatraju trešom. Takvi sebe smatraju "premudrima" u ekipi, oni su tako "kuuuul" jer ne gotive to "komercijalno đubre", ali u principu sledeći takvu predrasudu, biraju da ostanu uskraćeni za remek-dela poput Gorillaz ili Linkin Park-a, koji JESU slušani, imaju milionske preglede na jutjubu, milionske tiraže a ipak su fenomenalni! Zatim, apsurd cele ove izjave sreće se pri pomenu Kurt Kobejna ili Džima Hendriksa-a. Aspolutno svako ko tvrdi da je komercijala sranje, složiće se da su pomenuti izvođači carine, a činjenca je da su još za života bili izuzetno popularni!, dakle, može se reći, komercijalni. Dakle, komercijalno MOŽE (iako ne često) ujedno biti i kvalitetno, a muziku ne treba deliti na komercijalnu i andergraund, već na kvalitetnu i nekvalitetnu.

Sve nas češće i jače pritiskaju da se malo strpimo i sačekamo bolja vremena.

Ne valja dok si dete-ništa ne znaš pa ćeš da usereš sve čega se dotakneš. Uzmi sladoled i čekaj da porasteš.
Rasteš ali nije zgodno ni dok si đak jer moraš dobrano da učiš da „bude nešto od tebe“.
Ako si se zaposlio ili si studirao pa se zaposlio, zapravo ako imaš sreću da si zaposlen i da redovno primaš platu-od tebe nema ništa. Malo češ da poživiš što jurcajući za nebitnim ribama (frajerima), što očajavajući zbog osiromašenog izbora kvalitetnog partnera, što zbog iznevrenih očekivanja. Ipak, kad treba da započne taj život. Nauka se premišlja da li je to momenat začeća ili radjanja, zapravo i nije tako. Neko ti gadno izmiče tvoj život ispred tebe.
Vreme je za brak i tu ti je utrt put ka sreći. Čemu sumnja? Šta si ti čestitali, zašto matori sad otplaćuju keš kredit za svadbu? Zašto? Pa lepo, slavilo se novo nastupajuće životno doba. Oni su slavili dok su se mladenci (tj. i ti u čelu sofre) kiselo osmehivali zbog cipela koje su ih nažuljale i nestrpljenja da ta gungula utihne.
Prvu bračnu noć preskočiti. Ista kao i svaka druga, samo se spava u francuskom krevetu okruženom cvećem. Bože, me prosti...svaka asociacija je suvišna.
I taman ti se brak dopao...sve ide po planu: rmbaš 5, da bi se zezao samo 2 dana. Ako usitniš, sve radiš da bi mogao da radiš najmanje 8 sati dnevno. Jadno!
Dolazi prinova. Sad nema ni ludovanja vikendom. O spavanju nema ni govora. Ona je nervozna. On je zabrinut. Ipak, iskusni vukovi kažu da život tek treba da usledi.
Ako ime je verovati, nicanje prvih zubića, prvi korak, prva izgovorena reč...sve to ide svojim tokom. Nade ti polako uranjaju u rutina svakodnevnice dok ti podočnjaci dobijaju konture. Sa ulaskom dece u pubertet dolazi i nešto tamnija nijansa na istim.
Vreme je za prvi kredit. Auto se rasklimatao. Ionako je bio polovan i kupljen od svadbenih para.
Stan. Krećete u obilazak lokacija, raspitivanje po bankama...
Postoji li život pre ovakvog života jer on ne daje znake pravog života koji će prerasti u kvalitetan život.

Kad napraviš neko sranje koje izazove drugo sranje a zatim i treće i tako dalje... Sve u svemu, kumulativno sranje.

Jeste taktika, ruku na srce najčešće krajnje bezuspešna, koja se zasniva na tome da vaš odgovor na pitanje zadato na kontrolnom, pismenom i sl. sadrži u sebi ceo tekst pitanja, po mogućstvu sa neznatno izmenjenim radosledom reči, sa dodatkom jedne do maksimalno dve vaše samostalno napisane reči. Pritom te dve reči koje ste dodali verovatno nemaju veze s mozgom.

Trik pitanje koje stariji podvaljuju mlađima kad naprave neko sranje. Tačnog odgovora nema, a pokušaj odgovora je najgori odgovor.

А, није лако, брале мој, немој нико да те лаже. Јесте све: и 'ладно и врућина и стандард и уређена држава, али нешто фали. Тојест, фали много, ствари за које ниси ни сањао да могу да недостају. Овако то иде, немој да буде да ниси знао:

Дошао си у иностранство, побегао, спасао се, еј бре, само нек је главе на раменима! Срећан си и не можеш да верујеш да кад на семафору притиснеш дугме за пешаке, заиста и буде зелено ускоро, у парку клупе и канте за смеће све у комаду и редовно одржаване, а на излетишту у дивљини стоји исправан роштиљ спреман за употребу! А улице чисте, ни пластична кеса да пролети кад дуне устока, стално иду неки комуналци и брискају, гладе, трљају и гланцају. Администрација - милина, канцеларије осветљене, сви насмејани и предусретљиви, просто им дође драго што треба нешто да ти помогну, а ти не мораш да их подмитиш. Градски превоз тачан у минут, ако, пак, возиш, сигнализација је перфектна, нико те не зауставља осим ако направиш прекршај или је петак вече па су затворили рандом улицу да одраде алко-тест. Ти не верујеш, живиш бајку, штипаш се за образе, па и посао си нашао, језик ти добро иде, коначно те кренуло, батице! Изнајмио си гајбу, фрижидер је пун лименки пива и шкотских вискија, купио си комп и инсталирао нет, улетео си у полован ауто у екстра стању! Кући јављаш да ти се снови полако остварују, и да не можеш да верујеш колико си времена изгубио у пропалој Србији, саветујеш свима да се што пре отисну у бели свет! Упознајеш колеге домороце који су тако пажљиви, учтиви и културни, 'Бечка школа' у пракси. Са тобом ради девојка која се презива на ''ић'' и док покушаваш да се представиш, она ти говори да је рођена ту, да не говори српски и да веома жури на састанак. Теби пролети кроз главу да је сигурно нека наша покондирена тиква, и ако ти којим случајем пође за руком да је одведеш у кревет, трсио би је 3 сата без престанка, чисто из ината, док би све време мислио на брчине Вука Караџића и његову дрвену штулу, како би одложио ејакулацију.
Онда схватиш да ти недостаје неко наш, ко је у сличној позицији, да мало размените искуства и да ти каже где има 'Дон кафа' да се купи, јер ти 'Нес' одувек помало иде на ганглије. И ту упознаш пар ликова и неколико младих парова сличних година, и они су се фино снашли, лепо се живи, неки чак нису били у завичају по 3 године, нити им пада напамет! Ти ипак мислиш да је то мало превише, сва ти је фамилија тамо, и сви ортаци и бивше рибе, и најбољи бурек, и најбољи јогурт, и кевина сарма, и ћалетово прасе печено на виновој лози, и све тако нешто, али потиснеш све то, јер правиш каријеру и крећеш од нуле, имаш перспективу и може само да ти буде боље!
Док си се окренуо, прошло је годину дана, ситуирао си се, чак си и кући послао 300 еврића, велики су расходи, али опет остане. Петак је, славиш годишњицу у дијаспори, сам у свом студију (читај: гарсоњера од 17 квм) уз песме са тјуба и чашицу Балантајна, којег си купио још пре 6 месеци, схватиш да си обишао град и околину уздуж и попреко, да коментари на фејсу алудирају да смараш са сликама и статусима о свом успеху, и да ти је, искрено, социјални живот раван нули. Ови овдашњи су други свет, другачије се зезају, немате заједничке теме, а пробао си, није да ниси, и сад жалиш за ловом коју си стуцао са њима у пабу, плаћајући сам себи пиће. Изашао би мало у клуб, у орману су исте оне ствари који си донео, капираш да користиш само одећу за посао и мајице за спавање. Листа контаката у мобилном да се пребројати на прсте и вероватно сви већ спроводе своје планове за викенд у дело, а и ако би код некога отишао - ниси се најавио. Стучеш целу флашу вискија и отвориш лименку пива којој је давно истекао рок, а на тјубу сад пичи Шабанова ''С намером дођох у велики град'' и питаш се одакле знаш ту песму, ти: рокер, ерудита, европејац и интелектуалац, а овамо те стеже у грлу да једва дишеш. Хваташ се за телефон, није те брига шта кошта, кева се јавља и ти спушташ, јер не можеш да говориш од ридања. Зовеш бившу рибу са којом си провео 4 године, она те најбоње зна и њен бураз ти говори да се она удала пре 3 месеца и да чека бебу, и да је већ касно, а он мора да учи. И зовеш најбоље другове на мобилни, они те не чују, један је у кафани, други на фудбалу, трећи у позоришту, нико не може да разговара сада, а и шта, који мој, хоћеш, па теби је бар добро, зар не?
Не знаш баш кад си заспао, светло је остало упаљено, мамуран си целе суботе, лупаш себи шамаре пред огледалом и киван си због тренутка слабости. Ипак решаваш да сутра одеш у нашу цркву, јер Коло српских сестара спрема ручак, а ти си жељан нечег чорбастог. И тамо сви знају ко си ти, али се чуде откуд ту, па сам си рекао да си атеиста, шта сад? Палиш свеће за здравље и за мртве, мирис тамјана те враћа у детињство, прожима те неки чудан осећај. После службе, седиш сам за столом, симпатичне су ти оне бакице што спремају пилећу чорбу и мешају салату рукама, лепо си ручао и залио ''Књаз-Милошем''. У повратку кући пада одлука да идеш на дужи одмор у Србију, и док калкулишеш колико то може да те кошта, схваташ да нећеш то себи моћи да приуштиш, јер си до гуше у кредитима, одмора немаш јер радиш на уговор, а ни трошкови пута и поклона нису занемарљиви.
Одједном ти пуца пред очима да су ти јаја у процепу и да ништа више није сјајно, ако је икада и било. Од својих си се отуђио, а да се овде ниси асимилирао и не знаш да ли би остао или би се вратио, ништа више не знаш. И временом, материјално стојиш далеко боље, а духовно си скоро банкротирао, и сваки даљи корак је све тежи и неизвеснији и не усуђујеш се да ишта промениш, јер може бити само на горе. Да бар ниси ни долазио овамо, али би и онда свакако кукао, јер ни кући никако да крене на боље. Па да, али си кући, свој међу својима, јок, ајде сад сви да запалимо преко!
Од тамо те бодре да си паметно урадио што си отишао, док ти њима говориш да не напуштају земљу нипошто и не разумете се, јер је трава увек зеленија са оне друге стране.

Црни бисер. Јединствен и посебан примерак мушке врсте који доминира, увек је први у свему, бирају га за доживотног вођу и називају алфа мужијаком. Пoгледом те тера да се смрзнеш, додиром да се истопиш, а опет успе да се огради и ништа га не дотиче. Он има нешто што други немају и по томе је препознатљив. Да ли је у питању блистав ум или дуг паламар, то је мање битно, код њега све пролази. Романтичан и поетичан као Иван Босиљчић, он стварно јебе (трололо), a кува још боље. Џејми Оливер? Пичкин дим. Женке се за њега лепе из непознатог разлога и по дифолту: ако се залепи једна, обавезно ће бар још 10 таквих да нагрне. Прича се да му је Тап 011 посветио песму Жене.

Nije Internet. Mada, mnogi tvrde da jeste. Kad kazu "idem NA msn, DO foruma, ovamo onamo". Net je virtuelan, nema fizicko mesto. To su nule i jedinice, elektroni. Takodje, emocije, koje se cesto ispoljavaju na Mrezi, nisu stvarne (iako mogu imati stvarnu podlogu). Tako da zaklinjanje u teranje i odlazenje sa Neta sa nekim velikim zarom, ispoljavanje neke licnosti na istom, ne pije vodu. Jbga...

Ploditelj protiv ploditelja.
Borba za život ili sudbina bjesomučnog tumaranja jajovodom dok ne crkneš.

Tvrdnja malog broja pojedinaca koji su iskusili senzaciju doživljaja u toku kliničke smrti u šta još manji broj ljudi veruje. U svakom slučaju, ova tvrdnja izaziva ili prihvatanje, ili odbijanje. Malo je nautralnih.

Seksualni objekat.

Alternativna stvarnost u kojoj obitavaju dobri dvojnici ličnosti iz javnog života.
Svojevrsna zemlja iza ogledala, gde je sve moguće i svi su obrazovani, kulturni i pošteni.
Od turbo folk pevača i pevačica koji uživaju u kulturnom uzdizanju, čitaju knjige, pomažu bolnice, naročito dečju u Tiršovoj, odlaze u pozorišta jer to vole, a ne da budu viđeni, preko manekenki i misica koje studiraju na državnim fakultetima, a u Emirate idu sezonski da zarade džeparac (ne beru maline), do porno zvezda koje vode sasvim običan život, u savršenoj porodici, sa savršenom decom, koje redovno posećuju crkvu i pomažu izgradnju hramova.
Zašto se ovi dobri dvojnici ne dignu na oružje i ne preuzmu vlast nad likom i delom javnih ličnosti, ostale misterija.