Osoba koja svaki tvoj pokušaj zavidljivosti seče u korenu. Njihov moto je: "uvek mogu da izvučem malo sažaljenja", i u tome pokušavaju iz petnih žila.
T : Komšija, čujem palo avionče...
K : Ih, avion.... Ma to nije avion, to je pišljiva Cesnica. Znaš li ti koliko mene zabole uši kada letim preko 1000 m nadmorske visine?! Žive muke...
T :blago iznerviran: Aha.... A čujem Miloje se ženi manekenkom. Upala sekira u med, a?
K: A tek to! Jao, živote, šta mi napravi! Deca ovih dana! Eto, opet sve na moja leđa pada. I svadba, pa posle deca... I to će da čuva ostarelog oca?!
T: :gasi svetlo na očima, pali Ramba šarplaninca:
Pokvaren upaljač je jedna od najvećih božjih pošasti koja može da snađe poštenog čoveka. Ako se to desi kada si u nekom društvu, sve je u redu - pozajmićeš upaljač od nekoga i nema problema. Ali ako ti se to desi kada si sam u stanu, onda fizičko i mentalno zdravlje dolaze na ozbiljan test. Kada pokušaš da zapališ cigaru, a upaljač odbija da radi svoj posao, da li zato što nema plina ili mu se potrošio/ispao kremen počinje horor film. Besomučno traženje drugog upaljača. Obično ćeš da pronađeš 3 do 5, ali neispravnih upaljača po nekim fiokama, kutijama i posudama koje izgleda ne služe ničemu osim da se u njima čuvaju neispravni upaljači i po neko otkinuto dugme i metalne pare. Pa to je rešen problem. Uzmeš jedan upaljač koji ima plin i jedan koji ima kremen i to je to. Ali, kao po difoltu, ne možeš da spariš ovu kombinaciju nikako. Prosto nema pllina. Rusi, braćo, zašto nema plina? A da siđeš do kioska i kupiš upaljač? Ma ko će sada da se oblači. Da pitamo komšiju da nema slučajno upaljač. Možda je pola noći pa je glupo da ih budimo, a možda je u sred bela dana pa su svi na poslu ili ko zna gde. A da nije malo sramota da tražim upaljač od komšija kad sam ih već iznapušavao sve. Kada su oni pravili buku i kada sam ja pravio buku. Jebeš sramotu, upaljač je upaljač. Jedan, drugi, treći komšija tek otvara vrata i psuje ti bližu i dalju familiju... Što ga zbog toga uznemiravaš, a upaljač ne bi dobio čak i da ga ima. Izvini prijatelju, pa nećemo da se vređamo zbog upaljača. Razmišljaj. Šta sada? Šibice? Odakle mi šibice... Ej živote. Nevoljno se oblačiš i krećeš prema najbližem kiosku...
A da prospeš malo kafe na ringlu i da zapališ cigaru?
Frajer (u slučaju da ste devojka ili gej) ili devojka (u slučaju da ste frajer ili gej devojka) koji preteruju sa pitanjima na prvom dejtu.
Prvi dejt gestapovac deli se na:
Geek gestapo: Dosta česta pojava, mnogo češće muškog roda(98,4% slučajeva) na prvom dejtu pitat će vas koju grafu imate, koji su vam RPGovi najomiljeniji, koji FPS najčešće igrate, znate li da pređete syberiu bez walktrougha i još mnoga smaračka pitanja. Takvim likovima prvi dejt je ujedno i zadnji osim ako se ne nameri na sebi sličnu osobu a verovatnost za to je 1 u milion. Jako mala.
Roker gestapovac: Prvo će da vas pita top 10 klasičnih rok albuma. Pa ko je po vama najbolji gitarista na svetu. Pa će da počne priču o svom gitarskom umeću, o svom bendu koji je odličan ali eto, nikako da se probiju, kakvog će on telekastera nabavit kada se proslavi i bla bla. Uslov da sa rokerom uopšte odete na dejt je da nosite starke i nirvana/iron maiden/the doors majicu.
"Volim da guram svoj nos u tuđe živote" gestapovac- Češće ženskog roda. Voli da pita svakakve gluposti, od pitanja tipa gde ti roditelji rade do koju marku televizora imaš, kolika ti je babina penzija i šta slušaš i gde si kupio taj sat, baš ti je lep, koliko imaš braće i sestara, kako si prošao na polugodištu u trećem srednje. Često se događa da su te osobe zapravo sponzoruše koje traže novu žrtvu ali češće su jednostavno iritantno znatiželjne.
Nervozni gestapo: Ova osoba nervozno se ponaša, ima tikove, grize nokte a ispituje samo da prekine tišinu i da ne mora da priča o sebi. Nervozni zaslužuju i drugu šansu jer znaju da budu ok ako se opuste.
Gestapo intelektualac: Voli da pokazuje svoju intelektualnu superiornost ispitujući vas nepotrebna pitanja iz svih oblasti. Kao da s vama igra trivial pursuit ili neki kviz. Ispituje vas pitanja u rasponu od Jesi li čitao/la Šopenhauera, gledao/ la Andaluzijskog psa do vašeg mišljenja o ceni barela nafte i opadanja broja pčela pa do analiziranja Platonove države. On previše voli samoga sebe i vama samo traži mane kako bi opravdao svoj tužan život.
A: I, kako je prošao dejt sinoć, pričaj brate?
B: Nikako bre, okomila se ne mene ko gestapovac, sve me živo ispitala, sad zna sve o meni a najgore je što ni ja ne znam sve o sebi.
A: Uf, zajebana neka gestapovka brate.________________________________________
A: Šta bi sinoć s onim zgodnim frajerom? Kako je prošlo?
B: A šta da ti kažem, počelo je lepo a onda je počeo da rešeta sa pitanjima, te Dogma 95, te nekakvi bendovi nikad čula, pa malo o američkom građanskom ratu...Osećala sam se kao na ispitu. Katastrofa.
A: Šteta, tako sladak a takav gestapovac.
B: Ma pravi je Herr Flick**(iz serije Allo allo)
Česta pojava među srpskim življem, videti pod inat: specijalni skil.
Tera kontru i malo dublje od toga rovari, rovari. Ko u klin ko u ploču a on deseto nešto, ti aaa on argaaahh ti oooo on oooorghh ti ga krstiš, on prdi, ti jedno, on sto. Nadrndan došo da stavlja klipove u točkove da zaoruje da drnda da raspiruje da trese šljivu još nezrelu. Još ako je pijan prgavost raste a zaoravač postaje nepodnošljiv. Nema leka drugoga no ignorisati ili povlađivati eda bi se malo smirio. Jer kad mu ideš uz dlaku da viš kako menja ploču jer ni njemu nije zanimljivo da zaoruje bez otpora: on oće bre da se muči, voli kad mu je teško, da plugovi zapinju u čvorove da Bata odozdole šakom gura koplje da je zemlja sva masna teška: aaa aaa aaa to živote jebi me jebaću i ja tebe pička vam svima materina sve uz kurac sve na kurac sve naopkao al guraj guraj dok ne probiješ negde dok se ne istera na neku čistinu, bilo kakvu.
Al da vidiš ako se bude uporan od zaoravanja može i nešto dobro da ispadne. Ako ništa drugo lepo si se izigrao na njivi tuđih živaca isprevrtao traktor istreso mošnice napsovo se neba aaaarghhhhh argh! argh? aaaaaa"!#$%%&/ .I.! Ludovao mahnit besan Miroslav jaše ata gura kontejnere prevrće kante čupa bokore od lala kod komšinice pa ga ona jurila posle.
E sad je dobro: nije teško biti fin: sad ću biti malo baron bez imanja sa gospodstvenim manirima: ne budite tako glupi Milanka lakše malo s tim kurcem gospođo supa vam je bila malčice preslana gde je moj duvan i knjiga čitao bih malo Roberta Muzila sad molim da budete tihi.
- E mogli bismo...
- E ne bismo mogli!!! (roargh)
- A da ipak...
- A da ipak ne?! (vrrrrm vrrrrm vrmmm turiraj turiiiiraaaaaj aj aj aj)
- A joj al si bre...
- Šta? (režžžžim rnttttttt motorka brekće rnttttttttt)
- Ma ništa...
- Pa ne kaži sad! (arggggghhh ogar golem zmaj aždaja arggghhh arrrgumenti argumenti)
- AAAAAAAAAA
- ARgahaahgaaAAAA
- E aj se porvemo malo?
- Aaaaaa Banzaiiiiiii aaaaaaaa
....
E to mi je trebalo... mada šta ga je modrica sunce ti...
Inspiracija za mit o Sizifu.
Namerna personifikacija balegara sa Sizifom(čovekom), pored tradicionalnog shvatanja mita, predstavlja i večnu istinu da svi zapravo ceo život imamo pune ruke govana, i živote provodimo u traganju za govnima koje ćemo moći da kotrljamo i uvećamo našu loptu. Kako vreme protiče, lopta raste, a naši pogledi i vidici bivaju zaklonjeni loptom koja je sve veća i veća, dok na kraju ona ne bude jedino što vidimo. Taj trenutak je obično trenutak prosvetljenja kod ljudi, kada shvataju sopstvenu životnu istinu, koja je obično slična kod svih, i uvek ima veze sa gomilom govana...
Osoba koja je u stanju da se nosi sa daleko većim govnima od sebe samog.
-Evo ga pečenje deko, sad će i pićence. Eto, izvolite. Nego mislio sam da bi mogli danas da odradimo onaj ugovor o doživotnom, evo baš mi je tu advokat u komšiluku kod sestre.
-Videcemo...
-Ali deko, već šest godina vas gledam, a od ugovora ni traga.
-Ćude tu i igraj taj šah, ode ti kraljica. Nego dobro ovo pečenje. grkggggkggg Šta je bre ovo? kgrhgrghhhhh
- Ne! Trebalo je prvo da potpišeš pa onda da pojedeš stoko matora! Aaa živote! Ovo mi je treći!
Ono na šta se navuku deca bogataša i tvoja prva ljubav. Svi ostali se navuku na iglu.
- Kelner, daj mi bocu vinjaka, dva neoprana cigana s violinom i udaraj mi šamare svako 15 minuta, evo ti dvesta evra za početak. Video sam svoju prvu ljubav ispod Plavog mosta. Oj živote, bušni kurtone. Brže malo s tim vinjakom i šamarima, a i reci indusima da požure. Oj Lemure, konjino. Kakve pilule, kakva Dženis Džoplin, kurva se prvo na kurac navukla, pa zatim na iglu. Za kim si plakao, kome si pesme pisao? Oj Balaševiću, Oliveru ti jebem. IDU LI TI ŠAMARI VIŠE?
Višedecenijski proces ubacivanja simpatičnog starine Mraza u naše živote, na velika i mala vrata. Ovozemaljsko - sveprisutan lik u životima dece i odraslih, ukus globalizacije koji podjednako utiče kako na one koji u njega veruju, tako i na one koji misle da su odrasli i da deda ne postoji. A greše.
Većini su dede u nekom lepom sećanju jer su nas obožavali dok smo bili njihovi mai unuci. Koliko jer smo njihovi, toliko i jer maltretiramo roditelje. Poseduje dobro ciljane karakteristik lika i pojave:
- rumen, što predstavlja zdravlje
- debeo, što ga prikazuje kao ljudinu
- uvek nasmejan
- obučen u crveno, što predstavlja sinonim za ljubav
- pojavljuje se u vreme praznika kada nas manje ili više obuzme euforija
- obećava poklone, a sva deca vole poklone
- deci je sugerisao da tokom godine budu dobra i slušaju roditelje, što je i matore kupilo
- vozaju ga irvasi, što predstavlja ljubav prema životinjama i ekološki prevoz
- živi u Laponiji gde je zima, u skučenoj kući sa velikom porodicom, gde svi naporno rade ceo dan, što ga prikazuje kao skromnog čoveka koji radi više i napornije od tebe (kurac Laponija, pun je para i živi negde gde je uvek toplo).
U stvari, deda je postao institucija koja nam:
- izbija pare iz džepova na poklone
- tera te da ga imitiraš jednom godišnje, ili nekoga za to platiš
- deci danas sugeriše da uz koka - kolu jedu hamburgere
- nepovratno nam je uvalio koka - kolu, piće nezdrave boje i karakteristika koje oštećuje jetru, bubrege, prostatu, goji..Uz to je strogo kavkaski - belac, koji se ni u jednoj reklami ne pojavljuje sa ljudima drugih rasa.
Ali jebe se Dedi - zapalio za holivud da uzme pare, i svake godine u odredjena doba ne da nam da živimo, ne skidajući se sa televizije, bilborda, novinskih karikatura, izloga prodavnica..I mi ga volimo.
Devojka koja se toliko napucala da silikoni kipe na sve strane. Tempirana bomba koja samo što ne eksplodira. Lice joj se izobličilo do granica neraspoznavanja, tako da jedino što može da se oseti prema njoj jeste sažaljenje i transfer blama.
-Jao, gledaj onu devojku što sad uđe. Vidi joj usta, jebote. Kao da se pekla na ringli ceo dan. I lice, koliko je pregorela. Obrve da ne spominjem. I ona misli da je to lepo? Eee, živote lutalice. Pa više volim tebe, takvu mršavu i bez sisa i dupeta nego nju onakvu. Ono jest da ima sisu..
-Murš more, jebala te sisa! Sve to samo što ne eksplodira. Transfer je bre, kakva bomba!
Čovek koji je održao čuveni govor braniocima Beograda 1915. god. Naravno da su svi oni bili žrtvovani uzalud jer su Austrijanci uspeli već sutradan da istaknu svoju zastavu na zgradi Starog dvora. I da, čuveni major se izvukao živ, dakle toliko je omladine stradalo uzalud jer je on održao veličanstven govor o tome da moraju hrabro krenuti u smrt, a on naravno nije poginuo. Ova priča strašno podseća i na današnju Srbiju gde političari guraju mlade svojim izjavama na ulice ili u rat, a kada se sranje završi, oni izvuku svoje guzice, sednu u fotelje i krenu da pljuju tu omladinu kako su oni huligani i ratni zločinci i da je za to kriva porodica, škola i ne znam ti ko već jer su ih pogrešno vaspitali.
"Vojnici, tačno u 15 časova neprijatelja treba razbiti vašim silnim jurišem,
razneti vašim bombama i bajonetima.
Obraz Beograda, naše prestonice, mora da bude svetao.
Vojnici!
Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja.
Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine.
Vi nemate dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.
Zato napred, u slavu! Za kralja i Otadžbinu! Živeo kralj, živeo Beograd!"Ili u prevodu: "Neki ćete da poginete, a neki ćemo da se vratimo!"
Pitanje propraćeno odjekujućim komentarom "ne izgledaš mi baš najbolje", savršen je način da vam neko pokvari dan... naročito ako se osećate odlično. Ista stvar kao i kod pijanstva, što se više trtite da dokažete suprotno to gore po vas...
proleće, šetam knezom, sluške na glavi, nigde oblačka, divan dan, razmišljam gde da se zabodem dok se ne nađem s društvom. Nailazi kolega, sav nasmejan
ja: ćao, šta ima? (kezim se)
on: evo ništa, jesi dobro?
ja: zašto (pa pogled levo-desno), baš mi je super
on: nešto mi ne izgledaš najbolje
ja: kako pobogu? (ogledam se)
on: pa ne znam, stvarno, jesi dobro?
ja: (već pizdim) alo čoveče, nije mi ništa, aaaa jebote, dobro sam
on: ok, ništa onda, 'dimo se, biće bolje, ćao
ja: ćao.. u vražju mater
Zabole me glava, a i naoblačilo se.... eh, živote
obicno, prelomni momenat u spanskim sapunicama
Alejandro : -Draga, ti znas da te ja volim , ali ,ah , ali...
Martina Teresa : - Sta ljubavi ,zivote moj, STA ?!!!
(u pozadini nesto slicno Sudbinskoj simfoniji)Alejandro : - Ja , ja imam... (jos malo muzike), IMAM, - TUMOR NA MOZGU
Martina T : Ti znas da cu uvek biti uz tebe <3, smrc
Alejandro : Ne ja,.. ah, ja te ne zasluzujem , idi, budi srecna sa nekim drugima od 2010.
likovi ne obolevaju od tumora, vec od SIDE, i sl.
Mi : ljudi od razuma i nauke, civilizovani, obrazovani, čestiti i pošteni, lepo vaspitani, uredni. Napredni. Saosećajni i čovekoljubivi. Ne pravimo se pametnijima nego što jesmo, umemo da se vladamo i u društvu koje nije naše i nije nam poznato, dobro vladamo maternjim jezikom, nismo knjiški moljci ali - čitamo, koliko nam vreme i mogućnosti dozvoljavaju. Gnušamo se kiča svake vrste. Ne poznajemo istoriju umetnosti ni psihologiju, ali imamo osnovni uvid i dovoljno iskustva da bismo izgradili sopstveni ukus i zauzeli lični stav, i procenili čoveka u dovoljnoj meri kako bismo ga svrstali u kategoriju prijatelja ili poznanika, dobrodošlih ili budala. Vladamo solidnim znanjem u sveri rada i delovanja, ali imamo šta da kažemo i na račun ekologije, politike i sporta, filma...Ne odredjuju nas društveno ni nacionalno poreklo već sposobnost donošenja sopstvenih zaključaka i obrasci ponašanja koje smo samostalno usvojili - stoga se možemo smatrati kosmopolitama i, bez naročite bojazni, postaviti se kao ravnopravni sagovornici onima iz drugih delova sveta i drugačijeg društvenog miljea.
Oni : ostali. Pre svega, ljudi ograničenih kapaciteta i mogućnosti, brzi na zaključak i osudu, i gramzivi na tudja mišljenja i stavove koje automatski usvajaju i brane kao sopstvene. Ljudi koji propagiraju ono što ne razumeju i u šta ni sami u potpunosti ne veruju - ne iz zlobe i pakosti, naprotiv već - usled nedovoljne informisanosti i ostrašćenosti. Desničari i fašisti, fanatici vodjeni, pre svega, rušilačkim strahom; spaliće, uništiti i razoriti sve što ne razumeju i nisu u stanju da usvoje kao njihovo. Kočnica u razvitku čovečanstva, čak pretnja po društveni poredak - Jevreji, crnci, komunisti, muslimani. Migranti. Ljudi koji upropaštavaju svoj i živote ljudi oko sebe - narkomani, kockari, nasilnici. Teoretičari zavera, antivakseri, ravnozemljaši, reptilijanci, jadnici i paćenici, bolidi, idioti, retardi, daunovci.
Simbol za keslanje ultimejt razmera, takvih da kad vam prospu tri kile vrelog betona na vugla, ne biste promenili kez koji vas odvlači u neki pedeset osmi svet, gde vam je samo taj urnebesno-komičan komad nečijeg života u glavi, koji popunjava čitavu zapreminu mozga u tom trenutku. Ukratko, ona od dragog nam estradnog umetnika: Smej, se smej, uvek se smej. Samo, budite obazrivi, možete se predozirati, a znate kuda vas to vodi...
-Halo... Kako ste? Wuhups! :TRŠ:
-Vidi ovu ženu ahahahahahahahahah!
-Kako je pala hahahahahahahahahahaha!
-Brate sigurno je likuša za desetku ahahahahahah!
-Kako se prosu ahahahahahahahahahahah!
-Ahahahahahahahahahahahahahahah!2 dana kasnije
Oče nas, udostoji dvojicu prelepih momaka koji su dali živote za spas svoje duše...
Razmišljati o nečemu sasvim desetom od teme i situacije u datom trenutku.
Sedim tako i razmišljam, negde u ovom trenutku neko uživa na moru, neko gleda zalazak sunca leži u plićaku dok ga talasi zapljuskuju i ladi jaja.
Negde neko gine, bori se za svoje ideale ili tudje ili jednostavno nema pojma šta se dešava već samo brani sve što voli.BuĆ!
Negde neko vodi ljubav, dal u krevetu, dal u sobi, dal u liftu, da li s guza, misionarski, sado-mazo, za pare, za režiju....
BuĆ! buć!
Negde daleko u lovac iz nekog plemena duboko u prašumama Amazona vreba svoj plen, nateže luk i odapinje strelu. Ako promaši to znači da će opet ostati gladan, kao i njegova porodica. Najmladji sin mu je na rubu snage, i let strele je za njega kao kantar izmedju života i smrt. Strela proleće... i promašuje.
Negde neko udiše poslednje zrake vazduha, vraća film i sve uspomene i pozdravlja se sa najmilijima i polako raskida karike koje mu dušu vezuju za telo.
Negde neko plače, negde se neko smeje, negde....-KUC! KUC!
-Zauzeeeto!
Gde sam stao? A da! Negde se neko smeje, negde neko uživa u svom bogatstvu, troši kao nezdrav i ne brine se da li će sutra možda svet da ode u pičku materinu. Negde neko jebe, a nekom se jebe. Negde neko kroji buduću istoriju sveta a neko obradjuje njivu i bole ga baš.
A šta ja radim?
Lutam mislima ovde u klonji i potapam podmornice, potapanje podmornice dok mi vali zapljuskuju dupe, e živote lutalico stara, e živote lutalico.Ahmmmmm *, kenjara.....!!!!! BUĆ!!!!
(zamah rukom u prazno)
Gde je toalet papir?!?
Ou...(glup izraz lica)... sranje.
Kompletna pobeda. Vrhunac napretka od Jerihona do danas, spoj ljudskosti, tehnologije i praktičnosti u jednom; konačno, oooo konačno jasan i konkretan odgovor na večita pitanja - kuda ide ovaj život, ima li smisla, gde je tačka preloma kada će čovečanstvo stati na vrtoglavom putu progresa i početi da uživa plodove truda. Opravdanje svih patnji, pokušavanja, venac na grob Prometeja. A tako prost, jednostavan i simpatičan patent. Perverzija koja je zajebala svaku drugu, samim tim što je namenjena dijametralno - suprotnoj svrsi.
U suštini, stvar je sledeća : tvoja žena nema mleka - preminula je na porodjaju - čuva sise za bolje dane (ima i toga) ili je jednostavno pobegla u nepoznatom pravcu sa nepoznatim čovekom i jebe joj se za sve. Bilo kako bilo, na svet ti je donela bebu koja ostaje tebi na čuvanje, negovanje, odgajanje, vaspitavanje..Šta učiniti? Kljukati ga veštačkim mlekom? Naći mu dojilju? NE! Beba zaslužuje bolju majku.
Odeš u kupatilo, beba gladna vrišti u dnevnoj sobi, skidaš se u siledžijku..Gledaš u ogledalu one tvoje dve razmlitavljene sise, trljaš bradavice..Ništa. Ni kapi mleka! Liješ gorke suze i vičeš O živote kakva sam ja to majka! Jebem ti sise kad mi ničemu ne služe!
Šta uraditi?
1. Ne paniči, saberi se.
2. Google.
3. Telefoniranje u Holandiju i narudžbina.
Nakon 32 sata iskušavajućeg iščekivanja, konačno, poštar pred tvoja vrata donosi preporučen paket, plaćaš, grabiš paket i kidaš ambalažu, navlačiš dva tregera na ramena, pokušavaš da ih zakopčaš na ledjima, odustaješ od pokušaja da ih zakopčaš na ledjima, i u svoja dva nova ekstremiteta ubacuješ punjenje koje si gratis dobio uz paket. Hvataš bebu, privijaš je na svoj dlakavi masivni torzo i pomažeš mu da u izgladnela usta strpa gumenu bradavicu tvoje surogat dojke i počne da se gosti.
Epilog : svi srećni. Beba sita, roditeljske dužnosti uredno obavljene, pozivaju te da gostuješ u žikinoj šarenici, marvel po tvom liku kreira strip - heroja a Toma ti dodeljuje orden Majka hrabrost.
Estradni umetnik, kroz čiju se liriku primećuje opsednutost telefonima i telefonskim brojevima.
''Telefon zvoni a tebe nema,
Nešto teško u duši se sprema.''
-------------------------------------------------
''Dva- dva- pet- osam- osam- tri,
Okreni moj broj, javi mi se ti.''
-------------------------------------------------
Okreni moj broj, ti živote moj,
Želim čuti riječi tvoje,
Javi mi se, zlato moje.
-------------------------------------------------
- Ćale, aj ispljuni neke pare, treba mi za novi mob.
- Pa zar ti nisam kupio pre dva meseca nov telefon jebemulebac?
- Tada je bio nov, ali sad me blam da odem u Stefan Braun jer me ortaci jebu što nosim ciglu.
- Jebu oni tebe i ovako, meščini... E, kakvog ja Ada Gegaja ranim jebem ti ženo majku i kad ga rodi!
To su oni nadimci koje u vezi partneri daju jedno drugom, nesvjesni da isti mogu mnogo da kažu o njihovom odnosu.
kuco/maco/pilence: kada se ona njemu tako obraća u pitanju je vjerovatno neka dominantna kučka (kuco, hajde ti pospremi stan, tek sam nalakirala nokte) ili ako ih oboje koriste znak da je veza dostigla krajnji stadijum patetike, oni su vjerovatno oni koji se ljube i maze 5 sati po parkovima.
mačkice/manekenčiću/ribice: ovo je vjerovatno tip veze najviše orjentisan na međusobno razmjenjivanje tečnosti između dvoje iskompleksiranih ljudi.
ljubavi/srce/živote : veliki nedostatak inspiracije prouzrokovan ogromnom količinom odgledanih južnoameričkih serija u njenom slučaju, a u njegovom vrlo često prosto zagorelošću koja zahtjeva hitnu intervenciju, a sprečava da se oko iste potrudi.
U prevodu "Bolje nemoj"
-Znaš šta , ovi odozgo dokurčiše sa muzikom, petnaesti put pustaju "Moj živote, životiću", odo da im kažem da smanje malo!
-Ne bi ga ja jebo da idem sad tamo, Kiza sutra ide u Mitrovicu, pa pravi oproštajnu žurku.-Jel si pitao ćaleta da nam da auto da idemo na EXIT?
-Slušaj, ne bi ga ja jebo sad da ga pitam, juče stigo račun za telefon 10000, a keva kupila nove čizmice...-Što ne upališ taj odžak, bolje će da vuče?
-Vidi, ne bi ga ja jebo da ga palim, krov je loš jedna varnica i puf...
Izraz koji se koristi kada želite da kažete kako je nešto dobro takvo kakvo je, ali mu ipak nedostaje jedna jako bitna stavka koja bi ga učinila savršenim.
Pošto većina ljudi na ovim prostorima uživa u specijalitetima sa roštilja ( čast vegetarijancima ), ne treba posebno objašnjavati da je pljeskavica dobra sama po sebi, ali da sa urnebes salatom čini savršenu kombinaciju.
- Kako je bilo sinoć na dejtu sa onom devojčicom? Izgleda da je baš fina.
- I jeste. Fina je, pametna, lepa, al' nije ona za mene...
- Jaoj, živote... Uvek tebi nešto ne odgovara! Šta je sad u pitanju?
- Suviše je, bre, stegnuta. Meni treba neka šmekerka, koja je opuštena, spontana, duhovita. Ova je, onako, k'o pljeska bez urnebesa.
- Ma, treba tebi jedna motka, jeb'o te urnebes!- Sine, 'ajde da klopaš. Pravio tata roštilj.
- Evo, kevo, samo da se presvučem. Šta je pek'o?
- Krmenadle, ćevape, belo, ražnjiće, pljeskavice...
- Uuuuu, pljeske... Je l' ima urnebesa?
- Nema, jebi ga, otkud mi sad urnebes?
- E, bre, kevo... Jes' ti čula za izraz: "K'o pljeska bez urnebesa"?
- Nisam.
- E, pa, nisam ni ja pošto sam ga sad smislio i idem da definišem, a ti smućkaj časkom urnebes, mislim da imaš sve sastojke.
