Do devedesetih godina prošlog veka, naše komšije Bugari su svetu podarili samo dve stvari: zabijanje noža u leđa Srbima i Hristoa Stoičkova. Dakle, po jedna dobra i jedna loša stvar (iz ugla bečkog dvora, dve dobre stvari, ali ko te habzburške fišćifiriće pita šta). Stoga se može reći da im je srednja vrednost izvoznih proizvoda na malo višem nivou od rumunske sperme.

E, onda dolazi do pada komunizma i do naglog, vrtoglavog i neverovatno konfuznog novog tržišnog početka. Kapitalizam ulazi u sve pore društva, te svaki stanovnik Bugarske pokušava da se snađe u novim okolnostima, te da tako postane "Del Boj od Sofije". Svako muva sa svim i svačim - od prodaje sirup-sokova i goriva švercerima iz Srbije, pa sve do preprodaje turskih slatkiša i oriđiđi "Fa" kozmetike.

No, ono što se izdvojilo po prepoznatljivosti su bugarski piratski nosači zvuka - audio diskovi i kasete. Da li su Bugari bili toliko zaludni, pa su gledali da krajnji proizvod iz nekog svog gušta (samo njima znanog) maksimalno nabudže ili su mnogo pre drugih naroda iz regiona shvatili da ambalaža prodaje proizvod.

Omot je bio od debelog papira, a slika i prateće informacije kvalitetno odštampane, dok je sam CD imao pravu štampu na sebi, ne nalepnicu. Dešavalo se da su pojedina izdanja na kasetama imala pravi mali booklet, kao pravi original i sve to u vreme kada je Pentijum 386 bila aždaja od kompa.

Ipak, najbitnije od svega je bio kvalitet zvuka, koji je bio perfektan. Dakle, nije bilo šuštanja, zujanja ili pucketanja na kasetama, diskovi su imali onoliko pesama koliko je bilo naznačeno, ako ne i više, pošto su umeli da ubacuju bonus numere, čisto da popune prazan prostor. Iskusni prodavci znaju da od viška glava ne boli.

Stoga je jedan prosečan šoping vikend srpskog švercera tokom sankcija izgledao ovako: rezervoar napunjen do vrha bugarskom (ili pak rumunskom) čorbom za sve demone, umesto kusura 3 pakovanja "Kentovih" turbo žvaka i dve nove kasete za muzički štimung prilikom povratka.

Ova pojava se pojavljuje kada nam se stalno dešavaju stvari sa kojima smo već na neki način upoznati,i dovodi do reakcija koje nisu prethodno analizirane u našem mozgu.

Popularna rečenica prodavca krajem devedesetih(popularnija i od: "Dobar dan").

Proces koji traje od prvih koraka do potpune samostalnosti, u kome parče papira od vrednosti suvog zlata postaje jedan običan kurac za isterivanje očiju, a nekad ni to. Ono što se krije iza ove pojave je činjenica da, kroz rast i sazrevanje određene ličnosti, rastu i njene želje i odgovornosti - a samim tim i potreban, odnosno željeni iznos novca za dostizanje datih ciljeva.

Jedan od aspekata izlaska sa referentnom hipsterkom modernog kova, koja loče duplo više od tebe, što sa sobom povlači još devijacija i osobenosti...

Najpre si je brzopleto, zbog ko zna koje pogrešne procene pitao da izađete, zaboravljajući da već u startu, kad spaziš da se skockala u roze starke i kariranu šulju, odigraš na proliv kartu i eskiviraš tim veštim džokerom u najavi propali dejt.

Ženski lambrsekšual. Vrsta koja se poslednjih godina omasovila, a glavna odlika im je - ženstvenosti bez. Bolje ti je da sa njom sediš čvrsto se držeći za stolicu, jer svakog momenta može da te zvekne muški, pesnajom u rame, dok se uporedo grohotom smeje na svaki tvoj skeč, nakon čega kao Žan Klod van Dam palčevima briše nozdrve dok su joj ruke u gardu.

Širi se dok hoda, a širi i noge dok sedi na barskoj stolici. Uvek za nijansu više od tebe, kao da je ona ta koja ima muda. Nije feministkinja, nije ni lezbača, već samo želi, bez obzira na krajnje motive druženja s tobom, da ti bude veći ortak nego što su ti to najbolji ortaci i fura taj stav od crnog rajfa sa kosturskim vuglama, do "All stars" znaka na tikama (koje su inače, zbog boje, njen poslednji podsetnik da je ipak žensko).

I da se vratimo na početak - pritom pije pivo. Mnogo piva. I to više ne pije Tuborg (osim pred fajront, umesto žvake) kao svaka nekad normalna žena koja tu i tamo poželi da se zapije sa muškima, da ne bude otuđena dok gledaju Premijer ligu, već je evoluirala na neki muški vops s punijim ukusom. Ušiće te po količini popijenog, učiniti da se osećaš loše i potčinjeno dok ona zubima otvara četrnaestu flašu za to veče, dok si ti s napijanjem odavno završio.

Povratka nema, biće ih sve više, a proklet bio momenat kad su veliki marketinški magovi rešili da redizajniraju dobru, staru, trenjem istrošenu zidarku i svetu ponude fensi pivske flajke kako bi žene navukli na ovaj nekada muški napitak i tako napravili čitav problem.

Otelotvorenje produhovljenosti koje obitava po Maxijima i lokalnim supermarketima, mada se tu i tamo pojavi i na trafici. Iako im je glavna tema za razmišljanje kritičko preispitivanje verodostojnosti reči voditeljke vremenske prognoze sa Studija B, deduktivnim zaključivanjem dodju i do podataka da je Dobrica Ćosić Jehovin svedok poslat iz redova NATO-a da nam pokoleba veru u ekonomiju Severne Koreje, kao i da nam Ruje iz aviona bacaju tegle sa skakavcima da nam načisto razjebu privredu, a Novak Djoković adventististički homofob koji se prca sa zoofilom Čavićem, supa mu se o'ladila dabogda.

Ekipa oraka koje si okupio kući da ti pomognu da smisliš nenadjebiv plan kako da povratiš muzu dok je raskid još svež. Društvo koje će sa tobom provesti koliko god sati je potrebno kako bi osmislili povratnički plan koji NE SME da omane. Razradiće sve načine ponovnog osvajanja, od prve do poslednje rečenice, uključujući i način prilaska dotičnoj, prvi upoćeni pogled, pa onda drugi i treći, trenutak kada se praviš da si jedva zadržao suzu u oku, saginjanje glave, pa onda vrhunac - hvatanje za ruku i poljubac.

Ako bismo pripadnike ljudske vrste podjelili prema odnosu prema pravilima, dobili bi otprilike 3 vrste: one koji poštuju pravila, one koji krše pravila i one koji zaobilaze pravila. Za razliku od svojih kolega poštovalaca i manje inteligentnih kršilaca pravila, oni koji zaobilaze pravila redovno traže rupe u pravilu/zakonu/ugovoru/aplikaciji za kredit/... tj. u svemu čega se dotaknu, makar to bio i obični dogovor postignut rukovanjem. Oni ne krše to što kažu, nego jednostavno ističu nedostatke kroz koje su se uspjeli provući. Nijedan zakon smišljen od strane čovjeka nije savršen. Ljudi znaju, umiju, zašto to da ne iskoriste na najbolji način? Zašto kršiti pravila, kad se vidi kuda mogu da se zaobiđu, zar ne? Zašto biti hrast i prelomiti se pred udarom vjetra, a ne trska i saviti se dok vjetar ne prođe?

Pojava koja se javlja kod gotovo svakog roditelja. Prepoznaje se u raznoraznim situacijama po krajnje sokantnim pitanjima, naravno retorickim, i preteranoj brizi za svoje dete. Odatle proizilazi izreka "Ne daj Boze da ti se desi ono sto ti roditelji pomisle"

Odnosi se na lika koji u pola razgovora iskoči sa nekom desetom temom i krene da smara, kao pop-upovi koji iskaču po browseru sa trivijalnim reklamama!

Radio stranice koje obično puštaju okorele dvojke, a u večernjim satima usledi blok bećaraca, sa raznih šatorskih veselja. Između pesama, voditeljka ( koja ima retko ružan glas za nekog ko radi na radiu) čita poruke slušalaca i komentariše, a na svakih 15 minuta puštaju reklame. U sred pesme mogu se čuti snimljeni zvuci lomljenja čaše, udarca flaše u glavu, uzvici: Ju-ju-ijuuju!, Opaa! Ljuuuljaaaj! i slično… Reklame se rade po najsavremenijoj tehnologiji, sa posebnim efektima odjekivanja poslednjeg sloga svake reči u reklami, a u pozadini se obično čuje nešto od Morandija, Gete...

Žena koja bi po godinama mogla da pasuje u MILF generaciju, ali je od toga uveliko udaljava sklonost da na ulicu, u žurbi da ručak ne zagori ili da se kupus ne raskiseli, izlazi u pidžami, ogrnuta nekim šlampavim ogrtačem, odbijajući dimove iz cigare zalepljene za donju usnu, taman toliko mesnatu da bi tako lepo mogla da... ali jebiga.

Čuveni i, doduše, u realnosti nikada objavljeni slogan velikih svetskih korporacija koje se bave trovanjem naroda. Poslovna filozofija i marketinški imperativ kojima se pre svega vode duvanska i fast-food industrija, iza kojih - i to na poprilično beznačajnoj razdaljini - razdragano kaska jebena Katolička Crkva. Refren jedne od najozloglašenijih teorija zavere koji, pak, mi iz i dalje neutvrđenih razloga ne možemo ili ne želimo da čujemo.

E sad, iako je fokus pomenutih pogrebnih preduzeća (jer to ona na kraju krajeva i jesu; prim.prev.) svakako najviše koncentrisan na velike države i nacije, nemojte misliti da su vaša deca bezbedna od steltnog uticaja na um i telo koji ista sprovode nad njima, koristeći se pritom najnemoralnijim sredstvima kojih možete da se setite. I ta sredstva donose rezultate. Mis’im, neću mnogo da kenjam - obzirom da sam i sâm bio strastveni pušač do pre otprilike dve godine kada sam sreo svoju trenutnu “dominantniju” polovinu (bajdvej – kupio sam ti “Boni” sa krlicima, draga) – ali donja granica starosnog doba kod primeraka koji su počeli da puše već se opasno približila broju 12, pa se bojim da ćemo u bliskoj budućnosti biti svedoci scene u kojoj klinci predškolskog uzrasta žicaju pljuge od jebenih vaspitačica jer su im “mamica i tatica pre neki dan iste konfiskovali”. Šta? Ne verujete? A one žvake u obliku cigareta? To vam nije sumnjivo, a?

U Sjedinjenim Državama “Marlboro” je na krajnje dovitljiv način uložio u sopstvenu budućnost šatro sponzorišući igračke za decu u 2500 vrtića u 22 države, samo da bi u taj “poklon” udžeksovao i plastične imitacije sopstvenog cigaretnog pakovanja, i u “mekoj” i u tvrdoj verziji, u kakvu svrhu – zaključite sami. Dobro, nek’ se proredi broj Amera, šta me boli kurac...al’ šta ćemo sa mrtvim MekDonaldsom i hranljivo jednako mrtvim Hepi-Milom (klovna i da ne pominjem)? Kreiran specijalno za decu i sa uvek primamljivom debilnom igračkicom unutra (verovatno u ko-saradnji sa gorepomenutim “Marlborom), Hepi-jebeni-Mil predstavlja sve ono što jedno mlado ljudsko biće NE BI SMELO DA JEDE i u sebi sadrži enzimske supstance lukavo osmišljene tako da se vezuju za receptore u mozgu i generišu osećaj zavisnosti. Apsurdno mala pakovanja zašećerenih gaziranih pića, čokoladice koje i ne primetite da ste pojeli, autići-igračke, “Bratz” lutke – sve je to deo velikog plana u kojem se buduća mušterija praktično vrbuje od malih nogu. Jeb’o mater ako ću ja ikad da dozvolim svojoj deci rođendane u “KFC-u”...

Da puše – mogu. Mis’im, ako ne naiđu na karakondžulu k’o ja što sam...

Uži izbor lokalnih udvarača radnice iz trafike na okretnici seljobusa.

Teta Caca, čuvena radnica iz trafike na okretnici seljobusa. Gospođa poznata celom mestu, a i šire. Nema osobe koja je ne bi želela pored sebe, ako ne kao životnog saputnika, makar za neku šemu.

Poznato je da od posmatrača nema jebača. Međutim mnogi se zadovoljavaju time, kao, "video sam danas onu tetu, uf al' bi je šeto", " ja sam je pomazio po ruci dok mi je davala žvake", " e a ja sam je lupio po guzi u autobusu". Bravo momci, svaka čast. Ali to nije za pohvalu. Od pipača nema jebača.

Sećate se Mileta, jednog od vozača naše teta Cace. Skroman, brkati gospodin, lik koji je sa teta Cacom komunicirao pogledom uz pomoć retrovizora koji je postavio tako da uvek može da vidi njen božanstven osmeh, mada umeo je i da virne, krajičkom oka u njezin dekolte, mada se trudio da ne bude primećen, što mu nije uvek polazilo za rukom, da ne kažem za okom.

Teta Caca nije previše obraćala pažnju na Mileta, ali je lukavost, snalažljivost i upornost njenog vozača, vremenom naterala teta Cacu da ovog udvarača preozbiljno shvati. Naime, lukavi Lemi, menjao je svoje smene kako bi uvek bio taj koji će teta Cacu dovesti na posao, ali i vratiti njenoj kući.

Naravno, to nije moglo da joj promakne, ubrzo je shvatila njegovu nameru. Počela je da uzvraća poglede, vremenom i da započne razgovor. Stajala je pored, mamila njegov pogled, ali iskusni Mile nije odmah naseo, čak ju je i vraćao na mesto.

To je bila kap koja je prelila čašu, sa teta Cacom još niko nikad nije tako postupio. Ali preiskusna Caca odmah je uzvratila, uz iznenađujući pogled, nežno je izgovorila "hm, baš vešto rukujete tim velikim menjačem".

Iskusnom Lemiju osmehnuo se brk, shvatio je da je uspeo u svojoj nameri, taktika i načini koje je koristio bili su oni pravi. Kroz glavu su mu padale svakakve stvari. Želeo je da veče što pre dođe, da svoj veliki menjač pokaže gospođi koja bi i bolje od njega samog rukovala njime.

Preplavljen idejama, zaustavio je seljobus, isterao sve napolje, čak i one koji su svoje karte poništili, otkucao "za garažu", prešao još stotinak metara, navukao zavesu oko kabine, okrenuo sedište ka teta Caci i očima pokazivao ka menjaču.

Reči i fraze zaostali iz vremena Titove Jugoslavije. Žive i dalje zahvaljujući pojedincima koji su nadživeli i Tita i Jugoslaviju, ali i dalje, u svojim glavama i svom rečniku, nisu izašli iz tog vremena. Doduše, ima i mlađih ljudi koji ih koriste.

Religija koja uci da su mladi huligani,koji nikad nisu procitali knjige, najbolje situirani da vode drzavu.
Svetci ove vjere su Gospod i Spasitelj KarlMarx,Velikomucenik Che Gevara,Jeromonah Fidel Kastro,Prepodobni MjaoCeTung,Blazeni Staljin i Lenjin Zlatousti.Od nasih svetaca tu su Neporocni Drug Tito i Sloba ,vozd svih Srba (shhhh)
Komunizam je genijalan izum Karla Marksa,zapustenog i dokonog jevreja ,ultimativna forma liberalizma , arch nemesis kapitalizma i recept za Utopiju ,ujedno jedan od razloga (kako Fox News kaze ) zasto su Ameri nambr vuan.
Huskaci ove vjeronauke su uglavnom dugokosi rokeri , ,ratni veterani ,stare knjige i crvene zastave.
Pripadnike ove vjere je lako uociti,nose crno i crveno sa likom CheGevare na sebi,bojktuju kapitalizam ,sluzeci se svim plodovima kapitalizma.(oh di Ajroni)
Kumunizam je vjerno predstavljen od strane Staljina , MajoCeTunga i Kim Jung Una.EsEsEsEr je i dan danas objekat mastrubacije mnogih studenata na drzavnim fakultetima.
Komunizam je propao zbog majusne ,sporedne sitnice -cinjenica da ljudi vole pare.(jok)
Karl Marks je bio lukav mladi jesha ,koji je iz ciste dokonosti i zlobe volio da pusi hashis na javnim mjestima.Biti jevrej tada je bilo sto i biti emo ili albanac danas,tako da je Marks morao da se dovija.Preobratio se na Hriscanstvo u stilu i spljeskao knjigu po imenu Komunisticki Manifesto( copyrights) koja postaje Nova Biblija .Knjigu je ispunio cionistickim lazima, i dijagramima koje niko ne razumije i nabijao je na nos ljudima koji nisu znali da citaju.Posle nekoliko godina ismijavanja Aristokrate, koje nisu htjele da priznaju da nemaju blage veze koji je kurac Marx sklepao ,su samo klimnule glavom i rekle -genijalno.Karl odnosi prvu pobjedu .Plot thickens.
Poruku obicnom zivalju je donio Lenjin,procelavi ognjistar koji je ljubomorio na aristokrate , jer su mogli da kupuju shock zvake i Playboy casopise a on nije.Narodu,kojem je vise bilo dosta Carskog preseravanja,ubrzo dizu revoluciju i bajonetima izbodu malu djecu.Pobjeda.Lenjin umire sa suzom radosnicom u oku (jer je napokon nabavio Playboy sa Hjug Hefner na naslovnoj strani) .Zahvalan narod ga kremira u lubrikantu i stave u stakleni kashet.Legende kazu da ce se jednog dana probuditi i uspostaviti PRAAAAAAAVI komunizam ,a ne onaj kao sto je bio u Rusiji,Vijetnamu,Ukrajni,Kazakstanu,Poljskoj,Albaniji,Jugoslaviji itd.itd

Neodgovorno, subverzivno i paniku izazivajuće ponašanje koje se sastoji u izmišljanju i smišljenom davanju u verbalni promet nepostojećih događaja sa ciljem uzbunjivanja i sluđivanja nacije. Nastalo iz arhetipskog sloja svesti u kome smo svi deca kojoj je glavni cilj da zajebu drugo dete i da ga naprave budalom. Može imati tragične posledice.

Kaže se za osobu u čijoj torbi nema šta nema.

Najprovidniji i najčešće izgovarani (ili napisani) kliše u muško ženskim odnosima. Individua koja sve to posmatra sa strane obično ostaje zatečena, u neverici koliko ljudi mogu da budu jadni i koliki je nivo patetike zastupljen. Da, upravo je to jedna od onih rečenica koju kada vidiš u statusu nekog prijatelja na socijalnim mrežama, refleksno ga stavljaš na hide, unfriend, block... Ista ta individua (posmatrač) je svesna da kada si zaljubljen, voliš nekoga postoji milion drugih načina da to dokažeš, ali ne... Ako nema 15+ lajkova, brdo srculenceta i poljubaca u komentarima, neće čuti Bog to, ma kakvi.

Prva riječ je detektor za otkrivanje hronično glupih ljudi. Dakle, to su osobe koje upotrebljavaju riječ "znači" više od dva ili tri puta u rečenici;
S druge strane, riječ "definitivno" postala je, slobodno možemo reći, nekom vrstom pokušaja mimikriranja gluposti i neelokventnosti. Masovno je upotrebljavaju i stari i mladi, i seljaci i građani, i političari i doktori, itd.
Najgore je pak, kada upoznamo osobu koja upotrebljava obje riječi istovremeno. Taj "sleng-spoj" koriste najveći debili.