Stereo-tip je onaj lik koji je toliko retro u svojim razmisljanjima i stavovima da ponekad pomislimo da jos uvijek nije upoznao 3D surround, dolby i slicne sisteme zvuka. Decku je vrhunac slusanja muzike u stereo sistemima i jos uvijek se odusevljava istim.

Osoba koja se dere i kad ne treba, priča takozvanim '' s planine na planinu '' jezikom, izlači maks iz glasnih žica k'o narodnjak. Trabunjar. Prilično kokosineličan, zuji okolo i traži žrtvu, da joj 'vadi' bubne opne.

Izuzetno nepodnošljiv zvuk. Periodično pištanje niske frekvencije koj izluđuje sve u autobusu kad vozač mora da skrene ili da stane na stanicu. Ali primetio sam da se više ne čuje. Izgleda da su digli protest protiv tog zvuka u GSP-u. Svejedno, sad je vožnja u autobusu prijatnija... makar malo.

Gitarista grupe U2. Proslavio se sviranjem melodija tipa "na kraj sela zuta kuca", e - ali kad ih on pusti kroz svoje mega-hiper-turbo nadrkane procesore, dileje, koruse, kondensere i ostale opleminjavace zvuka, onda to zvuci kao Karmina Burana koju svira Beogradski Simfonijski Orkestar iz 3054. godine. Jednom recju - NUMB. Ali i pored svega, nekako gotivan lik...

Akustični jednožičani instrument umilnog zvuka, od kog je umilniji jedino prateći stil pevanja. Balkanska vuvuzela.

Ne mogu se raštimovati, jer nemaju u odnosu na šta (ni drugih žica, ni definisanog osnovnog tona), što na neki način predstavlja otelovljenje popularnog stava da smo do jaja kakvi god da smo, a da je harmonija pederska fora uvezena sa zapada.

Orkestar malih nemuštih muzičara koji remete harmoniju tišine vašeg stana. Njihov jezik je jezik praznog hoda zvuka, razumijete ga tek kada ste opušteni, izdušeni, isključeni. Jer vaše stresom izmučeno tijelo, isprobadano iglama riječi, događaja, predstava, sjećanja, ne poznaje vrijeme bez napona koji će proizvesti elektricitet u njihovom mozgu.

Preteča izgrebanog diska. Zvanična objava kasetofona da odbija da radi kako treba, tako što napravi radikalan potez i sjebe nam uvek omiljenu kasetu. Traka posle može da se ispravlja i sastavlja selotejpom ili lakom za nokte, ali to više nikad nije to - ili fali deo pesme, ili je kvalitet zvuka na tom delu loš.

Pozamašna ženska pozadina, štono bi se reklo domaćinska. Poređenje sa starinskom peći od livenog gvožđa oblika bureta u kojoj je bilo dovoljno natrpati ogrev i sačekati par minuta da se dobro usija da bi se ogrejala cela kuća.
Sam naziv potiče od karakterističnog dum-dum-dum zvuka koji se postizao pri optimalnom punjenju peći.

Iritantna dernjava vrlo visokog intenziteta, koja može da se poredi samo sa jačinom zvuka koji postiže nagluva baba dok priča u telefon, zato što misli da su svi gluvi poput nje.
Ukoliko se osoba koja se ovoliko dere nalazi u nekoj zatvorenoj prostoriji sa tobom, kačkavalj u ušima te neće spasti.

Glavni i najvažniji oblik prepoznavanja nekog oblika rada ili truda. Ukoliko se to ne čuje, ili ne radite dovoljno dobro, ili jednostavno ne radite uopšte. Bez tog milinskog zvuka mukotrpnog rada u tuđim ušima, nema tog egoističnog osećaja trijumfa nad najtežom mogućom preprekom. Samim sobom. I svojom lenjošću.

Opis pornićarke u trenucima snošaja. Dotična gospođica je prekaljeni ljubitelj kineskih porno uradaka, te se oduvijek pali na urlikanje tokom seksa kao Marija Šarapova kada udara forhend. Jačina zvuka kojeg ona izbacuje iz sebe ravna se sa brojem decibela kojeg stvaraju komunalni radnici svojim trimerom subotom ujutro dok kose travu ispred zgrade.

Kod nas naziv za Junkers Ju 87B, nemački borbeni avion. Strah i trepet u Drugom svetskom ratu, ostao je najviše zapamćen po bombardovanju gradova i zvuka koji je ispuštao prilikom obrušavanja i sejanja smrti i od koga se ledila krv u žilama. Može se samo zamisliti kakav je efekat na neprijatelja i civile izazivalo 'jato' ovih aviona.

Što bi rekao jedan od kolega vukajlijaša: Priznajem samo poeziju koja ne koristi riječi. Ali vukajlijasu dragi, kako da ja upoznam i razumijem bez riječi čitav jedan narod samo kroz njihove gestove i tišinu? Ili, ne daj bože, rafale svjetlećih metaka?
Ne, ovo nije još jedna proruska definicija a ja nijesam još jedan beskompromisni rusofil. Ja sam samo ljubitelj poezije, one sa riječima.

Nema više svrhe definisati ženu. Ne zato što je već odavno definisana već zato što nikad nije dodefinisana. Pjesnici su se mogli uhvatiti samo jednog njenog djelića u pokušaju da je definišu- blijede ručice, toplog stopala, crnih jezerskih očiju...
I haljina. Najmilijeg eolskog instrumenta.
Kratkih, balskih, lepršavih- koje otkrivaju. Dugih- koje pobuđuju na otkrivanje. Sve one imaju svoje posebne mirise, mirise žene i sve svoje izglede, izglede boginja i muza. Ali sve one jednako zvuče. Sve haljine šušte.

Svaki pokret, i onaj ženski, nježni, lagani i onaj, opet ženski, temperamentni, nagli- prati zvuk. Zvuk trenja jednog dijela platna o drugo. Zvuk dodira glatke kože i platna, drvene stolice i platna, grube muške ruke i platna korseta haljine. Ne, tu stvarno ne trebaju riječi jer taj zvuk ruši i zidove prostorija kroz koje haljina prolazi.
Kuvarice, bake, otmene djevojke i majke su podjednako vlasnice poezije koja zvuči. A čitavi ruski romani su samo zvuk jednog šeljesta, daha povjetarca, načuljenih ušiju i naglih pogleda ka izvoru zvuka. Jer nešto nagovještava, nešto se od tog zvuka očekuje. A sve zbog toga što taj zvuk uvijek ima nešto da kaže.
A govori mnogo, zbilja više od riječi. Jačina tog zvuka će zaljubljenom muškarcu dati uvid u jačinu osjećanja vlasnice a frekvencija zvuka je naznaka raspoloženja.
Sve što treba znati je znati tumačiti. A to nije egzaktna nauka, to je poezija.

Najlepši zvuk u ovom univerzumu, a bogami i u svim paralelnim. Lepše od omiljene pesme slučajno uhvaćene na radiju, slađe od škripe zatvorske kapije kada posle par dina sviranja klavira najzad napuštaš ćuzu i prijatnije od zvuka talasa na plaži egzotičnog ostrva dok uporedo slušaš i mljackanje u predelu prepona kojem su se posvetile havajske bliznakinje.

proizvođenje užasno iritantnog zvuka, koji nastaje fuzijom nekontrolisanog gudenja o žicu gusala i interpretatorovim unjkanjem (ređe i ojkanjem). Ponekad stvarno pomislim da su gusle jedan od osnovnih faktora progona Turaka iz naših zemalja. Pobegoše, kad je ''to'' uzelo maha. Nisu mogli više da izdrže.
Kad se guslanjem izvode i najlepše pesme naše narodne poezije - mučenje je.

Pokazatelj kako dobra ideja moze da postane izgovor za beskrajno smaranje reklamama, koje vam nude neutralizatore prdeza, ubice radikala, kenjo-dezintegratore itd, itd, koji npr rade na senzor pokreta, zvuka ili neceg treceg. Samo cekam da se kao najnovija generacija osvezvaca pojavi ziva koala, koja pritiskom na stomak oslobadja prdez sa mirisom eukaliptusa...

Popularna uzvičica 90ih godina prilikom prdeža u društvu. Šuber se predavao prvom do sebe koji se nije uhvatio za kosu nakon zvuka prdeža. Kasnije su izmišljane razne druge odbrane od šubera, kao na primer: "Ulažem kviska za ceo život.", ali ništa nije prihvaćeno sem hvatanja za kosu.

Vremenski prilog koji opisuje neku radnju koja se dešava u rano jutro, od koga je nastala i imenica koja označava ovaj deo dana.
Svi smo nekad bili prinuđeni da se probudimo sabajle, tj. u sabajletu. Razlog za to je obično posao, škola, ali može biti i putovanje. Ono što je mahom karakteristično za ovu pojavu jeste da, ako se probudite u sabajletu, možete doživeti veoma lepo iskustvo: sunce je tek izašlo, ili još nije, napolju nema žive duše osim vas i pekara koji ubacuju gajbe s vrućim hlebom, čiji se miris uvlači u vaš još neprobuđeni nos, nema one graje i zvuka kočnica iza svakog ćoška, u stvari, nema nikakvog zvuka, osim vrapčića koji su se probudili u još većem sabajletu od vas, a ulice – prazneeee, lepeeee, i, čini vam se, čistije nego ikad. Sabajle je uvek praćeno još jednom karakterističnom pojavom, a to je izgled ranoranioca: lice naduveno k’o balon sa otečenim sanjivim kapcima, na obrazima se još keze šare od jastuka i spavačko rumenilo, noge tabanaju noseći telo protiv svoje volje, a pogled, koji samo u sabajletu podseća na onaj kod beba i male dece, dok još nisu svesni sveta oko sebe, teži beskonačnosti. I uživa u sabajletu.

Usta iz kojih ispadaju govna kakva u životu nisi čuo. Pravo je čudo kako se osoba koja ima čmar na mestu usne duplje ne uguši u toj dijareji koja iz nje izlazi k'o poplava. Umesto ušiju ima dva aparata koji služe kao konverteri zvuka u sraćku kojom se njihov mozak hrani - Isidora Bjelica stajl...

Priča koja se krije iza engleskog alfabeta. Slično kao "Az, Buki, Vedi, Glagol"... - "Ja znam slovo"... iz domaće azbuke.