Po pravilu srpskoga jezika ide ovako:
jedan čovek
2 čoveka
3 čoveka
4 čoveka
5 ljudi
To znači da grupa od 2 do 4 člana nisu ljudi...
Sede tri lika na stepenicama i kaže jedan:
E ljudi ajmo da zabodemo neki sok???
Bićemo ljudi kada dođu još dvojica....
Uloguješ se. Biraš Jacksonville ili Houston, tamo je najviše "naših". Ulećeš na pogodan HighRollers sto za kojim su Dejan, Adil i Domagoj i sedaš između dva adolescenta iz Indonezije. Ovlašno pregledaš profile, svima je maksimum 1M+. Deljenje. Dogovaraš se sa našima. Folduješ. Folduješ. Elvis Singhbutra stalno ulaže svih 150000 i niko nema muda da ga prati pa mu dosadi i ode. Čekaš. Dva popa. Triling. Ulažeš sve. "Saću vam jebem majku." Kurac. Hasan ima full house. Ostalo hiljadu čipova. Dva keca. Ulažeš svih hiljadu. Hasan is all in. Check. Hasan blefirati. Dobio si 723455$. Srećan si. Odlaziš u prodavnicu i uzimaš jedan zidarac na recku.
Jedan od pokazatelja lepog vaspitanja, tolerancije i dobrog odnosa prema gore pomenutima.
- Izvini sine, mož' baka da se progura ispred tebe. Ne mogu da čekam, treba koregu da stavim izgubiću vilicu negde.
- Što me zabole i za tebe i za tvoju vilicu. Jedan, manje-više. Čekaj tu i ne kukumači jer ako te budem akn'o ima da odletiš na kraj reda.
Mod koji koristiš kada ti se čini da jedan ne može ništa da predoči....
Ma teraj se i ti i tvoji olvejz ultra dani u k.... ma šta bre u jedan... teraj se u kuraca dvesta...
Pitanje puno latentnog prezira i gađenja prema onome kome je upućeno. Razočarenje, neverica i blaga novonastala mržnja sintetisane u jedan prost iskaz s upitnikom na kraju. Pitanje je, naravno, retoričko, jer niko ustvari ne očekuje objašnjenje jednog maksimalno niskog i neljudskog čina.
- Milice, jebao sam ti sestru. Prvo u pičku, a zatim u rč.
- Nema veze. I ja sam tebe varala.
- Ali Milice, sestra.
- Ma, opusti se. Oprošteno ti je.
- Ok. Al’ da znaš da sam ti isprebijao brata na mrtvo ime. Palicom.
- Jao. A što?
- Dužan mi je neke pare. Kocka.
- E, vala ako si! Valjda će sad da se opameti, balavac jedan!
- Ti nisi normalna, keve mi Milijane.
- Ne, nego sam tolerantna. Da ne znaš možda gde su krem bananice sa stola?
- Pojeo sam ih.
- Sve!? Ništaku! Stoko! Đubre jedno šovinističko! Kako si mogao?
Jedan od najpoznatijih nindža klanova drevnog Japana. Ime su dobili po striktno poslovnom odnosu koji su generacijama negovali sa svojim klijentima.
- Uđi, Akatoši. Drmni jedan sake i raskomoti se, imam zadatak za tebe.
- Nema potrebe, samo recite koga.
- Koga. OPAAAAA!!!
Ljudsko biće koje se mnogo loži na Depeche Mode. Sedne za Limundo, pa gleda ima li kakvog komplet kolekcionarskog izdanja diska iz devedes pete, kad ono ima.
O, radosti i punjenja gaća ejakulativnim sokićem! Nije Dipeš Moud samo tamo neki elektronsko-živi bend, to je jedna mala crkva za fanatike. Belosvetski pandan EKV-u, samo bolji.
Pa krne disk u Marantz pojačalo od soma evri i raspali numeru po sobi od devet kvadrata. Merak!
-Dačete za mene i moj muž jedan kompakt od Dipeš Mouda, da možemo da se ližemo a da muzik bije iz tošibe. Nakantali smo u tošibi nove baterije, možeš na pola da pojačaš da ne pucketa. A deca bem im otac samo slušaju Brege.
Fenomen koji nastaje kada sneg zaveje trotoar do visine od pola metra, pa se ubrzo formira utabana stazica kojom svi gaze, široka taman toliko da njome prođe jedan čovek. Tako, pre ili kasnije, dolazi do formiranja kolone, u kojoj se ljudi kreću jedan za drugim, kao što su to nekada činili "drugovi partizani".
E sad, ako je onaj ko je na čelu kolone brz, on se od iste odvaja i odlazi dalje, a čelo kolone prepušta onome ko je bio iza njega. Proces se tako nastavlja, sve dok se na čelu kolone ne nađe neka baba, koja se kreće brzinom od dva metra u minutu, kada nema snega. Tada za ostatak kolone nastupa krajnje frustrirajuća situacija, koja će vas, ako se nađete u takvoj situaciji, staviti pred sledeći izbor:
1)Zamoliti babu da se samo malo pomeri u stranu kako bi "oslobodila saobraćaj". Najlošija opcija. Gotovo nikada ne uspeva i uz to dovodi do dugotrajnog i energičnog predavanja o tome kako je omladina loša, nema poštovanja za starije i stalno nekud žuri i hoće "sve i odmah".
2)Strpljivo i bez nerviranja pratiti babu, u nadi da će uskoro stići do svoga odredišta i nestati iz vašeg života. Ipak, po Marfiju, ovo je malo verovatno. Verovatno baba ide dotle dokle i vi idete i bićete prinuđeni da joj gledate leđa celim putem. Vrlo je moguće da će i ući u istu zgradu u koju vi idete, tako da će vam i na stepenicama prouzrokovati efekat partizanske kolone. Ne preterano dobra opcija.
3)Napustiti trotoar i nastaviti svoje pešačenje ulicom, svesno i proračunato prihvatajući rizik da postanete samo još jedan broj u crnoj statistici Mirka Alvirovića.
4)Demonstrativno pregaziti duboki sneg, obići babu i popreko je pogledati. Onda mokrih čarapa, ali mirne glave i punog srca nastaviti put normalnom brzinom, slušajući iza vas ono već gore pomenuto predavanje kako se postepeno utišava dok se vi udaljavate od kolone. Definitivno najbolja opcija.
Jedan od najvećih neprijatelja roditelja devedesetih godina prošlog veka. U ratu zasićenoj nam Jugi, kada se za internet znalo samo preko TV, kada su se najviše krljile opozicija i oni na vlasti, tri dinara-jedna marka epoha, u eri osmobitnih konzola, jedini izvor pornografije su bile privatne televizijske stanice sa čuvenim noćnim programima za odrasle i lokalni video-klubovi. A i namunjene priče starijeg burazera i njegove ekipe.
Jedini izvor interaktivne hardcor porno zajebancije za nas klince je bila i čuvena hotlajn linija 041.
Koristila se svaka prilika za uspostavljanje komunikacije sa sexy cicama iz dnevne štampe, jer jebiga, vidiš sliku sa extra hot curom i ''svršavam jasno i glasno'' komentarom...Bosanke, sestre, bliznakinje, crnke, plavuše, sisate, guzate, debele, majka i ćerka...ma izbor kao u najavi za bircuz u filmu "Od sumraka do svitanja''...A račun za telefon na kraju meseca...Pola ili čak cela ćaletova plata!
Pa šamari, zabranjeni izlasci (jebiga, ni fudbal na ulici sa ortacima nisi smeo da igraš mesec dana), vika-dreka, blam, sram...
Jednom tinejdžeru, da u njihovom odsustvu ne bi zvao tetu sa 041, roditelji su nosili sa sobom jedini fiksni telefon u kući kad pođu na njivu...
Uglavnom u poslednjoj sceni americkog filma,kada pohapse sve švercere/dilere/mafijaše,pridju glavni likovi,najčešće su u pitanju dvojica,raseku jedan paketić,jedan od njih teatralno nabije mali prst unutra,lizne ga i procedi kroz zube: "Kokain" i tek onda ih potrpaju i uhapse...
...JOK NEGO JE ŠEĆER U PRAHU PIZDA TI MATERINA!!!
Dogovor između vlasnika domaćih dividi klubova i prevodioca, a sve u cilju iznajmljivanja istog filma dvaput. Ili iznajmiš dva filma a ono jedan te isti.
Mušterija: Zdravo, imate li film Ubica mekog srca?
Radnik u dividi klub: Imamo.
M: Je li bioskopski snimak?
Rudk: Nije, snimak ti je ekstra, kućni.
M: Važi... Daj mi taj i... Ne znam... Imaš li koji dobar film da mi preporučiš?
Rudk: Imaš ovaj The whole nine yards*, on ti je dobar.
M: Daj mi i njega, i ubači mi neki rnopo između ta dva...*The whole nine yards i Ubica mekog srca su jedan te isti film.
Udariti nokat dobro čekićem ili ga priklještiti izmedju vrata. Za par sati dobijate plavkastu boju koju ni jedan aceton ne može skinuti.
Ej šta ti je to plavo ?
Nalakirao sam nokat!
Pa što samo jedan?
Pa zato što sam ga lakirao čekićem!
Oh, meni, blagog li muzičkog ugođaja! Sergej miluje svojim talasajućim glasnim žičicama audio-vizuelni kompleks jednog, u srce pogođenog, čoveka. U stvari, ne čoveka, već ljudine, jer ljudina ne brine šta o njoj pričaju, ljudina ne krije da se raspamećuje od bensedina i sveže smiksanih numera Sergejevih kad mu muka srce mori.
Ta žena, žena sa deficijencijom srčanog lokaliteta, što gazi po egu našeg junaka, nastavlja da kidiše na gladne, a neiskusne gospodinčiće. Ta žena ostavlja za sobom uplakane grdosije dimenzija prosečnog terenskog vozila, kiteći ih karakterističnostima pretpubertetske curice koja je upravo odgledala Titanik i nije joj jasno što se Dikaprio ne trlja sa ženama u vodi kako bi se ugrejao i spasao.
Ali, nade ima! Ruke same klikću na jutjubov bukmark, naslov pesme se kuca gotovo refleksno, i pred mučenikom se stvara lik izražajnih jagodica, a dobroćudnih očiju, lik Sergeja Ćetkovića. Taj čovek zna šta je muka, te svoje iskustvo u plođenju mnogih mladih i starih, a dobrodržećih dama bezuslovno transportuje u ganglije povređenoga.
Povređeni ubrzo prestaje da cmizdri, lice gubi odlike brkatog smuđa, a junak je spreman za nov lov. Sergej iscelitelj.
-Molim Vas, dva diska za dušu od Sergeja, jedan ću da slušam, a drugi da slomim kao žrtvenu oblandu.
Ekipa koju vodiš sa sobom na ferku, čisto da ne bi bilo nešto ne-fer.
Obično se ferka jedan-na-jedan završava masovnom tučom dva osiguravajuća društva.
Poseta u bolnici:
- Pa dobro Mile, šta ti bi da odeš da se biješ sa njih deset?
- Nenene... Nifmo fe mi bivi tako dogovovii. Famo Duve i ja fmo tvebavi, oftavi fu uvetevi i ubivi boga u meni.
- Ne znam brate šta pričaš, samo te molim da sledeći put ili pobegneš ili zoveš nekoga da ti pomogne, ne vredi glumeti Herkulesa danas.
to vam je ono kad dobijete jedan,al vam je falio bod za dva
profesorka,koliko je za 2???
od 25 bodova...
(neko sa strane) e koliko imas?
24....pu jebem ti mater,fali mi jedan bod
Brojanje ovaca je jedan savršeni vid meditacije u Srbiji.
Sjajna metoda koja će vam pomoći da iskulirate sva sranja, ubijete dosadu i vreme kao i jedan od najboljih načina da zaspite.
-Šta radiš?
Ništa, brojim ovce...
Ono što ti i ortak kažete u isto vreme kad ostane samo jedan komad neke hrane koju jedete.
(Sara i Uroš jedu kroasane sa čokoladom, ostane jedan, oboje merkaju čas kroasan, čas jedno drugo, a onda..)
- Aj po pola ! (onda počinje smejanje i delimo kroasan po pola)
Je jedan jako nezgodan Trenutak u kome bez reči možete da dosta kažete o sebi, da ispadnete sve od najvećeg šmekera do najvećeg šabana. Naime, izašli ste u grad na kafu, vino... sa super devojkom ( koju pak ne poznajete baš najbolje) I prilazi vam slatka cigančica koja kaže: Kupi bato devojci karanfil!
E sad jebem li ga kako ja da znam šta devojka misli o tom karanfilu, i da li u opšte voli cveće i to još karanfil, možda i voli, a možda će da misli da sam mentol što sam kupio od organizacije koja navodno krade cveće sa groblja i prodaje po ulici, možda i kradu ko zna, možda će da je bude neprijatno od ostali gostiju i još hiljadu situacija.
...Nekada je to verovatno bilo romantično...
... Možda je i danas...
Mada, činjenica: to je svakako jedna rupa u Matriksu, jedan bag koji se javlja u kafićima, restoranima...
Još jedan način birokratije da jadniku koji je kosti ostavio na šalteru i fali mu još jedan papir stave do znanja da i dalje vode igru posle njegovog pitanja: "Ćete i da se naguzim?"
