Verovatno najgenijalnija prozivka koje možete uputiti na račun ponosnog vlasnika jedne tetovaže u pokušaju. Sarkastično-cinični komentar na nešto što je verovatno epski zamišljeno ali je u realnosti ispalo "malo drugačije". Konačno, aluzija koja će gorepomenutog idiota zagarantovano dovesti do ludila. Ili vas do batina, nebitno je. Ipak, postoje neke kategorije koje vrede tog rizika a ova je, bez sumnje, jedna od njih.
Jer, kako izdržati a ne prokomentarisati nešto što pre liči na jebenu fleku od mastila, alergijsku reakciju na "Šokatu" ili krvni podliv nego li na "zmaja koji donosi sreću", "moje inicijale na Vilinskom jeziku" ili nešto slično na tu foru! Tribal, brate? Pre izgleda k'o da te je neka rava izgrebala po leđima, dizvineš...A to bi, kao, trebalo da bude Isus na Raspeću? Eh, da može, sad bi se garant okretao u grobu to da vidi...
I šta će ti uopšte taj japanski simbol sreće?! Ionako već izgleda k'o da te je ptica posrala...
E sad, da l' ti nisi imao dovoljno para pa si otišao kod nekog priučenog gancija/narkića koji te je, onako polu-navaren, drhtavom rukom unakazio za vjek vjekova ili te je, pak, neki pro tetovirao ali si se ti, usran od strah, previše mrdao - VOZEĆI JEBENI BICIKL! - nije od preterane važnosti za nastavak ove tužne istorije. Kako ćeš na ulicu sa tim govnetom na sebi, s druge strane, predstavlja problem lične vrste koji se možda još jedino laserom dâ ispraviti. Doduše sa tvojom srećom, eventualna dorada ili kamufliranje pomenute škrabotine, verovatno bi završile samoubistvom tvoje jadne majke...
- 'Sti čuo za sapun, brate?
- Što?
- Imaš tu nešto prljavo...
- A tooo...To mi tetovaža, brate. Kul je, a?
- Ma, do jaaaja je...
- Rek'o mi tatoo majstor da je najbolje za početak nešto manje, 'naš, da vidim prvo kako će izgledati...
- Kapiram, kapiram...Samo, šta je to?
- Kako "šta je", tebra? Pa, dva serafima na krstu koji krvari, ispod je srpski narod koji Isus blagosilja, a ako malo bolje pogledaš tu su i moji inicijali na mandarinskom...
- A ti ako malo bolje pogledaš, brate, videćeš da si dao 100 evra na veliku mrlju od mastila, idiote jedan retardirani!
Sa rapidnim povećanjem broja članova a kao direktna posledica kvaliteta i popularnosti sajta, došlo je i do promene profila tipičnog hejtera tj do ne postojanja profila hejtera.
Nekada davno, da bi bio hejter morao si da budeš sistematičan, da imaš dva ili više naloga, ustaješ u pola pet da daješ glasove pa i tad nisi sasvim siguran jer su modovi na različitim kontinentima i vremenskim zonama, da ubediš komšiju ili švalerku, neretko i klince iz kraja da daje minuse onome koga mrziš i slično. Kad te provale moderatori, lepo te obelodane i ti se posle češi. Onome koga si hejtovao jer si netalentovani kreten ili je on po tvom mišljenju netalentovani kreten vrate poene, bruka traje tri dana i ti se lepo vratiš na sajt kao da ništa nije bilo ili se ne vratiš i gotovo. Kao hejteri su nalaženi i inače dobri i kvalitetni autori.
To su bila ta stara dobra vremena. Danas su hejteri u fazonu "oprosti im gospode jer ne znaju šta rade". Potrudiš se maksimalno, dobra defka i taman joj dobro krene kad ono 8 minuseva, rke-koke, kao da si se parkirao ispod staništa vrabaca u maloprometnoj gradskoj ulici u centru (u Nišu Svetozara Markovića, molim da navedete i druge gradove). Odeš, posle 20 minuta se vratiš, a ono, usran si nevidjeno. I dok su hejteri iz ubedjenja, negdašnji, činili da svaka defka ima bar 3 minusa, što je samo dokazivalo da je dobra, danas si izrešetan i ispreskakan, anpasan, tek tako, sporta radi. Biti hejter nekada bilo je kao da si Bart Simpson, hejter sa stavom. Danas, su sve neki manje više, smutljivci kao Beavis i Butthead, u fazonu daj da mu ga svirnem, što pa da ne, he he, he he, he he....
Francuski porodični hatchback od kojeg su se usrali i najhrabriji.
-... i vozim ti ja tako putem, pičim jedno 100 na sat, kad ono u daljini vidim muriju kako radariše. Ja naglo na kočnicu, ali jbg kontam kasno. Usr'o sam se k'o golub. Kad sam prošao pored njega, ono običan beli Peugeot 307!? Majku mu je*em tu je našao da parkira, čitav život mi je proleteo pred očima...
Pitanje koje postavljate osobi koja vas otkida od zezanja.
Drug: Aaaaaa, kakva si ti budala...Slupao si auto na putu za posao. Tamo si dobio otkaz zbog kašnjenja. Kada si izlazio iz firme, posrao te golub. Na putu do kuće su te opljačkali i kada si stigao kući, čuo si poruku na sekretarici da te je žena ostavila zbog poštara Pere...hahahaha...
Ja: Da li treba i gaće da skinem ili ćeš me ostaviti na miru?
Vidi ovako, poštovani čitaoče, stvari su veoma jasne: ljudi su se uvek međ' sobom delili, namerno ili nenamerno. Dođe se do neke tačke kada se nevidljive međe povlače i zidovi (takođe nevidljivi) koji ih prate veoma uspešno razdvajaju pojedinca (ili grupu) A od pojedinca (ili grupe) B.
Da, da, znam - to je sranje. Ali, dobar deo stvari u međuljudskim odnosima je takav, usran, što je veoma unapređeno tokom nekoliko eona. Cena progresa je to, valjda. Najveći problem u svemu je što se kao nešto sveto prihvata to i takvo deljenje, gde imaš neku višu klasu - nobles i vlastelu, neku srednju - radničku i onu treću, sirotinjsku. Sirov pogled na stvari, sirova podela, bez ikakvih nijansi i bez nešto previše otvorenih mogućnosti da se nešto promeni. Jednostavno, postulati takve apsurdne hijerarhije se urežu u srž svake jedinke još u ranoj mladosti.
"Beži od njega, on je Cigan!" ili "Šta se smucaš sa tim ološem, njegov otac je na Otoku ležao?", kao i one koje jasno pokazuju ko je koji nivo u igrici zvanoj život: "Sve je to lepo, mladi ste i volite se. Ali, da li će on kao autolimar moći da izdržava tebe, skoro pa diplomiranog arhitektu, dok ti stomak bude bio do zuba? Razmisli, kćeri, o tome."
Ili situacija do koje dođe kada ti vrata ispred nosa zatvori ortak iz kraja, sa kojim ste blejali kao klinci ispred zgrade, išli u istu osnovnu školu, pa čak i srednju, cirkali iza lokalne radnjice kada sakupite neku siću i delili par "Drina" bez filtera koje si pokupio dedi iz paklice, jer je on sada neki faktor u partiji, na nivou je i nema vremena za neke nebitne i "neostvarene" ljude koji nisu zagrizli kao on.
"Đape, torima, reci ti meni - 'de se denuo Šone? K'o u zemlju da je propao."
"Šomi, prvo i prvo - on više nije Šone, već je Nenad, punim imenom traži da ga zovu. To je, valjda odraz neke ozbiljnosti i profesionalizma koji je bitan za to njegovo šupkajuće Pi-Ar-isanje. Nosi odelce kada je u formalnom izdanju, a kada je u neformalnom, onda nosi košuljice sa kravaticama."
"Opa! Lepo je to."
"Naravno da je lepo, barem njemu. Meni se gadi, ne zato što je uspeo, već zato što je usput postao govedo, veće valjda i od njegovog starog, koji je bio prototip one nabeđene instant-intelektualne, oficirske JNA komunjare."
"Gori od druga potpukovnika Sretena? Daj, ne zezaj me."
"Voleo bih da te zezam, ali to nije slučaj. Kol'ko se Šone borio protiv matorog, kako je preko studentskog parlamenta zagazio u partijske vode, tako je gazio sve samouverenije i beskrupuloznije, da se polako izopštavao od svih nas iz starog kraja i ulazio prvo jezikom, a posle i ostatkom svoje telesine u šupak vlastelinskog krema."
"Dakle, filozof i pesnik je pogazio svoje ideale, prodao ih i ušao u birokratsku mašinu?"
"Naravno. Udao se, ovaj... oženio nekom likušom iz fine, dobrodržeće porodice. Njenu su puni love, spremni da ispune svaki hir njihovoj mezimici, arhitekti po zanimanju. Dobar pedigre, dobra šansa za napredak, jer imaju veza ne zna se koliko i gde sve."
"Viđaš li ga ponekad ovde, obilazi li kevu?"
"Obiđe teta Milku, mučenicu, jedva jednom mesečno. Šta je ona sve pored počivšeg Sretena Šejtana istrpela, čuvala Šoneta kao malo vode na dlanu, on je kao preko kurca poseti. Valjda se stidi što je žena sa sela, priprosta, usta ga jebem. Video sam ga kad je pre nekoliko dana izlazio iz zgrade, ja se vraćao s posla, ruku punih kesa sa namirnicama. Čudi me da je stao i razmenio par rečenica sa mnom. Imao je onaj odvratan izveštačen smešak kojim je želeo da me ubedi da je presrećan što me vidi. Kao picousti kreten se smeška i tapše me po ramenu, tobože time želeći da iskaže poštovanje neko."
"Dakle, pravi onaj prevejani elitista što se spušta međ' običan svet, da im pokaže kako je on jedan od njih?"
"Da, bre - baš taj rad. Vidim mu očima, vidim mu u govoru tela, sve je to fol. Nismo ista kasta, nismo mi njegov nivo. Kažu da neko odozgore sve to gleda i sve to vidi, ali ja sumnjam da je to moguće. Šone i njemu slični su nadrealni, greška u matriksu, nezavedeni u katastru, te ih stoga nadzorni organi ne sankcionišu."
Normalan: Dešava se jako retko, jer niko i ne ide u kafanu da bi normalno, trezan, izašao odatle. Ako vidite nekoga ko tako izlazi iz kafane, slobodno ga ukorite i pokažite mu obližnji "nja nja" kafić gde može da se do mile volje naliva multivitaminom i sluša komercijalni house.
Pripit: Dešava se posle kraćeg zadržavanja u kafani. I to je retkost, jer ko god ode u kafanu planira duže da ostane, ali naravno, mogu se desiti neke nepredviđene okolnosti, zbog kojih niste mogli duže da ostanete, pa niste ni mogli da popijete veću količinu alkohola. Karakteristika ovakvog izlaska je normalan hod ali i osmeh na licu koji se pojavljuje zbog par kratkih koje ste stukli pre nego što ste morali da krenete.
Pijan: Dešava se kada se ostane u kafani malo duže i popije ljudski, naruči se par pesama a malo se i pojede. Izlazak iz kafane je malo lelujav ali ima se dovoljno pameti da se plati račun, pozove taksi i stigne do kuće, bez bacanja pegle.
Četvoronoške: Dešava se kada se baš pretera sa alkoholom i ostane se celu noć. Teško se kontroliše kretanje, mozak ne funkcioniše najbolje, a nerazgovetno mumlanje je na vrlo visokom nivou. Uglavnom se na izlazu baci pegla, a bez manje pijanog prijatelja, koji će vas podići i pridržavati, nema šanse da se stigne do kuće. Kući se baca najmanje još jedna pegla.
Usran: Dešava se kada pijete mnogo a pijete neku od čuvenih kombinacija, vinjak-pivo ili vino-šljivovica. Stadium kada ni ne izlazite iz kafane, nego ostajete tu da spavate. Karakteristično za ovaj stadijum je što se budite tek kada oko vas neko počne da čisti lom od sinoć i to obično u nekom dusku koji nemate pojma odakle vam. Naravno svuda oko vas su barice koje ne moraju biti samo od pegliranja. Mogu biti i od toga što niste mogli nikako stići do WC-a.
Mailovi koji vam stizu sa nekih nepoznatih adresa cije slanje ni u kom slucaju ne smete da prekinete. tj. morate taj isti mail da posaljete makar 3 do 10.000 drugih ljudi ili "prijatelja" jer ce:
Malu Abudi Samahi iz Indije, kojoj je posred cela izrasla treca sisa, otac da proda u cirkus ako ne skupimo lovu za operaciju (za svaki mail na koji pritisnete "Reply" i posaljete svom poznaniku ce "Bil Gejts", "vlada Indije", "izmisli nesto sam" platiti 1 Cent na ziro racun nesrecne male) ... Ali:
Ako nekim slucajem ne obratis paznju na ovaj mail i protisnes na SPAM ili ga jednostavno izbrises, racunaj da ce ti se u sledecih (3 min, 3 dana ili 3 nedelja) desiti nesto veoma ruzno
Slobodanu Spasicu koji je ovaj mail procitao i samo se nasmejao u roku od tri dana posred cela je narastao Penis ... sad se vise ne smeje
Dzon Filipsa je u zgradi gde radi usrao golub dok je bio u VC-u. Kad je poceo da brise govno sa ramena to mu je skrenulo paznju tako da nije primetio kamion koji se pojavio niodkud, zgazio ga i isto tako kako se pojavio i nestao.
itd.
Slike koje su najdosadnije i nikome neće pasti na pamet da ih gleda ponovo. Obično slike golubova na putu do autobusa ili pajzaža iz istog. Besmislene kao slike vatrometa.
Vlasnik aparata (tok misli): Hmm, zanimljivo kako golub gleda drugog dok pije vodu. Slikaću ih pa možda tu fotografiju upotrebim u nekom projektu koji budem radio/la. Biće to prava umetnička.
Tri dana posle putovanja neka osoba X gleda slike:
X (tok misli) : Samo da vidim onu sliku gde Milicu jure sveštenici sa bakljama! ... golubovi... zumirani golubovi... sunčane ulice... ravnica... sendvič... ravnica... vozač autobusa...
Pored korisnog dela, zna bit zajebana stvar. Krajičkom oka vidiš objekat, nisi siguran šta je tačno, sledi predpostavka, pa delanje. U većini slučajeva skapiraš da predpostavka nije bila dobra.
Pikaš fudbal sa ortacima, zabo si nešto u trenutku, u tom preleće golub preko terena, tripuješ da je lopta, cimaš se ko da ti sledi epi napad.
Sediš za kompom, pljugaš, na stolu piksla i CD, gledajući u ekran treseš na disk umesto u pikslu.
Ležiš, gledaš TV, pored tebe daljinac i mobilni, gledajući u ekran uzimaš telefon i pokušavaš da prebaciš kanal.
Golub (lat. - Columba livia) prepoznatljivi po sivoj boji, mada ima smeđih i belih. Veličine, otprilike, kao magnum .357. Prednosti: veličina, snaga, brzina letenja. Mane: manjak agilnosti, nisu baš bistri.
Vrabac ( lat. - Passer domesticus) uglavnom su krem ili smeđe boje, po neki imaju i narandžaste šare. Veličine kao skrivalica iz Harija Potera. Prednosti: agilnost, refleksi, lukavost. Mane: manjak snage, minijaturnost.
Aktivnosti golubova: šetaju unaokolo, vršljaju po kontejneru u potrazi sa hranom, seru samo ako se nalaze na velikoj visini (na ivici krova, na grani ili na žici). Onda još malo šetaju unaokolo izbegavajući ljude.
Aktivnosti vrabaca: grupišu se u neki žbun ili neku krošnju i dernjaju se dok ne odlete u potrazi za hranom. Pobegnu od čoveka iako se čovek nalazi na 10 metara od njih. Izvode akrobacije u vazduhu (luping, barel rol i slična sranja).
Vrlo mirna stvorenja, na izgled. Ali ove dve vrste gaje dugogodišnju netrpeljivost jedni prema drugima već duže vreme. Njihova bojišta se nalaze na restoranima na otvorenom (Mekdonalds npr.). Konflikti nastaju kad su golubovi umorni od vršljanja po kontejneru u potrazi za hranom pa odu na teritoriju vrabaca. Vrapci, uglavnom, stoje na ogradama od Meka merkaju svaki potez čoveka koji jede. Jedini slučaj u kome će se vrabac približiti čoveku na manje od 10 metara udaljenosti.
Dolaze golubovi, a vrapci i dalje ispod oka posmatraju ljude čekajući makar na mrvice.
Čovek primećuje ove životinjke oko sebe. Čisto radi zabave im dobaci pomfrit. Rat počinje:
Vođa vrabaca: Juriš!
(gomila vrabaca se okupi oko pomfrita)
Vođa golubova (čuje pad pomfirta): Evo, drugari, ovo je znak! napad!
(gomila golubova i gomila vrabaca se sjatiše oko pomfrita)
Vođa vrabaca: Odjebite vi sivonje! Mi smo ovde prvi došli!
Vođa golubova: Vidi ga ovaj mali kako se kurči. Nemoj sad da dobiješ kandžom po glavi!
Vođa vrabaca: Ajde priđi pa da te iskljucam k'o čovek pneumatskom bušilicom beton!
Vođa golubova: Divi Gavajo, nisi ti detlić pa da toliko brzo kljucaš!
Vođa vrabaca (ostalim vrapcima): Bando, ovo je naš pomfrit, ne dajte im da priđu!
Vođa golubova (ostalim golubovima): Svi na pomfrit!
(Nastaje gungula)
Vođa golubova: Odabijte vi minijaturni govnari. Veći smo od vas!
Vođa vrabaca: Šta se gurate vi! Serete po ljudima, a sad jurišate na hranu koju oni bace! Ma odjebi, bre!
Vođa golubova: Možda mi seremo, ali vi iritantno cvrčite po ceo dan! Marš, more!
Vođa vrabaca: Neki ljudi uživaju u cvrkutu nas ptica pevačica, a vi možete samo da gugučete k'o mašina za veš koja centrifugira!
Vođa golubova: Otkud ti znaš kako zvuči veš mašina!? DA nisi možda živeo među ljudima?!
Vođa vrabaca: More, šupičkumaterinu! Šta tebe briga ko živi među ljudima, kao da će vas ljudi primiti u kuću ako serete po njima i rovarite po smeću!Random svraka: Graaaaaa!
(prestaje tuča)
Vođa vrabaca: Šta ti hoćeš, kljunati!
Random svraka: Vidite tamo, eno ga Paja Patak!
Vođa golubova: Gde!? Gde?!
Vođa vrabaca: Tražite mu autogram.
Random svraka (grabi bačeni pomfrit): Sisajte ga naivčine. Buhahahahaha! (odleće, ali prenisko pa ga autobus spiči i on ostaje zalepljen za šoferšajbnu).
Vođa vrabaca: Nema nikakvog Paj... u jebote, vidi ga kako se zalepio k'o brat Spale kad je jurio ispred Mercedesa.
Vođa golubova: A gde je onaj rekao da je Paja Patak?
vođa vrabaca: E, viš kako si glup. Ae idite kopajte kontejner ili tako nešto. Mi ćemo da čekamo ovde. (okreće se čoveku) Baci pomfrit, šabane!
Rečenica kojom podjebavamo ortaka koji je u bedaku radi 20 popijenih ispala u 3 dana.
J: "Sta bilo batice, što si mi takav k'o posran golub? "
O: "Ma ništa me ne pitaj brate, i ona mala me šutnula,..."
J: "Ne seri da si dobio korpu i od klinke?!"
O: "Ma da brate, ne verujem, maler,..."
J: "Ma ne sekiraj se, uz prethodne pedale, ovu korpu, treba ti jos malo, pa gotov bajs, možda i smuvaš nesto kad se provozaš na nj',bole te patka, xaxaxaxax,..."
O: "Puši kurac...."
Kao sto:
-turcizmi vode voreklo iz turskog jezika,
-kurcizmi poticu od reci "kurac",
-klipizmi su izrazi koji poticu iz poznatih video-klipova, a
-artizmi izrazi koji za osnovno značenje imaju neku umetničku aktivnost,
-jebizmi izrazi koji potiču od reči "jebati",
tako su "klozetizmi" izrazi koji potiču iz klozeta, i čije je izvedeno značenje sledeće:
Srati - Lagati (ne seti)
Posrati se na..., popišati se na... - Degradirati značaj nečega
Usrati - Pokvariti
Usrati se - Uplašiti se
Kenjati - Smarati
Jesti govna - Mnogo lagati (ne jedi govna), lupati gluposti
Prijedu mi se govna kad... - Izraz očaja usled određenih nepoželjnih dešavanja
Usran, popišan - Ponižen
Zamočati - Pokazati nekome gde mu je mesto, pobediti nekoga u nekom takmičenju, naterati ga da jede vašu prašinu...
Govno - Karakterna osobina
Sranje - Stepen, izraz, opis kvaliteta
Sere me - Imam sreće
Usralo te - Imao si mnogo sreće
Sere mi se za... - Ne zanima me...
Gospođa iz fine porodice, 4. generacija u Beogradu. Prefinjena, pametna, načitana, govori 5 stranih jezika (među kojima i dva mrtva) i uvek puna stila. Predmet mržnje drugih, ali šta oni znaju, seljačine neuke.
- Gospodine Mitroviću, ovo je nedopustivo! Iskam objašnjenje! Vaš sin je mojoj kćerkici, Afroditi Velmar Mišić, rekao jednu nedopustivo ružnu reč presrevši je na ulici prilikom njenog povratka iz francuskog internata!
- A šta joj je to rekao?
- Oh, ne mogu ni da izgovorim koliko je ružna reč. Rekao joj je... Da je buckasta! Zamislite! U tim godinama tako sočne psovke. To je skandal!
- Alo bre, Svetlana, šta praviš dramu k'o da ti se golub posrao po bundi iz Beča! Ja mislio da je mali ne znam šta uradio...
- Gospodine Mitroviću? Kakav je to rečnik? Zahtevam smesta da vidim Vaše roditelje!
Nemam pojma ko je ali da ispoštujem konverzaciju.
-Znaš ko te pozdravio?
-Ko?
-Pera Golub.
-Ko?
-Pa znaš bre Peru, Cvrcanovog?
-Čijeg?
-Cvrcan što radio sa Lepotanovim u mesari:"Papak".
-Gde?
-Ih bre Papak ne znaš gde je. To ti je u centru Krčina, odma pored Mironove zadruge.
-Miron? Onaj što je izvajao Bacača diska?
-Mmm, nije taj, a deda mu beše bio neki stolar. Nije ni bitno, jel sad otprilke znaš Peru?
-Pa možda iz viđenja...
Iako je, kažu knjige, neispravno reći ‚‚po meni", misleći na situaciju u kojoj želite da izrazite svoje mišljenje, ‚‚vidi se po tebi" je sasvim ispravna konstrukcija i vrlo često je srećemo kada neko želi da nam da do znanja da se po našem izgledu ili ponašanju, nešto može naslutiti. Zbog toga bih gospodi Klajn-Šipka predložio da ovu nakaradnu konstrukciju izbace iz srpskog nam jezika, ili neka je ostave na korišćenje samo u sledećim primerima, uz dodavanje, jelte, zapete.
- Jebote, je l' znaš 'de se posr'o onaj golub što smo ga malopre hranili? Vidi se, po tebi.
- Ženo! Je l' znaš gde se ispovrać'o ovaj naš alkos!? Vidi se, po tebi.
- Jebote, znaš li gde je ona kretenčina svršila? Vidi se, po tebi.
- I tako dalje, i tako dalje...
Srpske narodne poslovice & izreke predstavljaju kombinaciju viševekovnog iskustva i britkog uma našeg naroda. Verovatno ste čuli na hiljade prelepih izreka koje mogu biti od ogromne koristi u datoj situaciji; uvek sam smatrao velikim filozofima one ljude, koji umeju da nadovežu neku lepu poslovicu za određeni događaj.
Nažalost većina njih je zauvek ostala na domenu teorije; da ih primenjujemo praktično, ne bi mi bili Evropa, nego bi Evropa bila mi. Njihovom praktičnom upotrebom naš čovek bi mogao da pokaže osnovne karakteristike jednog kulturnog naroda: toleranciju, dostojanstvo, požrtvovanje, entuzijazam... Znamo mi šta je to ali ne znamo da koristimo.
Za civilizovan svet teorija je hladna fuzija, svetlosna brzina, dezintegracija materije, teleportacija... Mi nažalost još uvek kuburimo sa osnovnim moralnim načelima i pravilima lepog ponašanja...
Evo par srpskih izreka koje će za Srbe zauvek ostati teorija:
- Lepa reč i gvozdena vrata otvara
- Ko tebe kamenom, ti njega hlebom
- Pametniji popušta
- Drvo se naslanja na drvo a čovek na čoveka
- Bolje vrabac u ruci nego golub na grani
- Prvo skoči, onda kaži "hop"
- Što možeš danas ne ostavljaj za sutra
- Bez muke nema nauke
- Ko ne plati na mostu, platiće na ćupriji
- Ko visoko leti, taj nisko pada
- Obećanje, ludom radovanje
- Ludi boj biju, a mudri vino piju
- U laži su kratke noge... itd.
Jer da nije nje, Nevesinje bi bila neka tamo vukojebina u Bosni.
Luka: Ćomi, ćemo dižemo bunu?
Mićo: Ne znam Laki... Ajd još po dim..
Luka: Ja sam Luka, ne Laki!!! Ne volim da me tako zoveš!! Ajd još po dim...
Maksim: Daj de meni jedan jebem li vam sunčić...
Pera Tunguz: Još što sam sinoć karo neku malu iz Nevesinja...
Golub: Eh, to Nevesinje.. Ni po čemu nije poznato osim po tim lakim ribama..Svi: IDEA?!!
Može?
Ma ajde....
Jedan od najboljih igrača u istoriji fudbala reprezentacije Omana. No, da krenemo redom. Rođen u oazi Al Naser, kao mali nije ni znao šta je lopta (đe ćeš viđet’ loptu u toj vukojebini). Pošto mu je ćale bio neki tamo sveštenik, želeo je da nasledi ćaću i nastavi njegovo prijateljstvo sa Alahom. Ipak presudnu ulogu odigrala je keva. Tada petnaestogodišnji Zajebah počinje da radi u marketu Al Usrah i da prodaje toalet papir. Tu je radio jedno 10 godina, dok mu život nije krenuo na bolje.
U radnju dolazi neki prodavac nafte (sav usran, verovatno, inače šta će on u radnji), i nudi posao mladom Zajebahu. Zajebah pristaje da prodaje naftu sa tim likom. To je radio takođe jedno 10 godina, dok jednog dana.... Vozio je Zajebah naftu u Saudijsku Arabiju, Rijad tačnije, kad je tamo usred pustinje video neku decu kako pikaju fucu. Tada mu se život promenio. Okrenuo je auto i jebeš naftu , idemo na balfu.
Ubrzo debituje u reprezentacije Omana (u 37. godini života), i daje het trik protiv Kuvajta u prijateljskoj. Pomogao je Omanu da ode na prvenstvo Azije. U međuvremenu dobio je i kapitensku traku, a ćaleta su mu ubili teroristi. Tužan zbog ćaleta, hteo je da odustane, ali ipak nastavlja i dovodi, zajedno sa ortacima iz reprezentacije, Oman u finale protiv Japana.
Nakon 90. minuta rezultat je bio 0-0 i igrali su se produžeci. Favoriti iz zemlje izlazećeg sunca, terorisali su ekipu Omana, ali golman Al Odbranih je pokazao kvalitet i stiglo se do penala. Nažalost Oman gubi 5:4 na penale jer je Al Promaših šutn’o preko gola.
Zajebah igra i dalje u reprezentaciji( sad ima 45 godina) i nada se da će Oman dovesti do svetskog prvenstva, ako ne u Brazilu, bar do onog tamo u Rusiji ili Kataru.
opaska na neku neprijatnost koja se desila,zivotnu,poslovnu,ljubavnu....
Lik A: koji sam juce imao usran dan,kad sam se vracao s' puta prvo me cepnula murija jer sam vozio 15 kmh brze od propisanog pa smo se natezali dok nije pao mrak a onda mi je pukla i guma i kisa je pocela i bla,bla...
Lik B: jebi ga,sve to ide u rok sluzbe(zabole me bas)Lik A: pedalirala me Draqana sinoc,pa sam se kasnije napio od muke kao zmaj,izgubio i dokumenta i kljuceve,spavao na klupi,neki pas me lizao po licu,bla,bla.....
Lik B: e,jebi ga,sve to ide u rok sluzbe(mmmmm,Draganica je na slobodi)
Ne jesti govna o svemu i svačemu već, onako elegantno, sortirati svaku misao pre nego što je pretvoriš u izgovorenu reč. Kao kad gackaš po vodi – "buć, buć". Stani bre! Kakvo jebeno gackanje (?!) U, do kurca, što i ja biram reči.
Kažu ljudi što su završili neke visoke čkole: "Da se reči kupuju, manje bi ih bilo". E ovo je isti kurac, samo što se ovde one biraju a kad se JEDNO bira, onda nešto DRUGO podleže nekakvoj eliminaciji. I smanjuje se, jebogabog! Ma nisu ni ti ljudi blesavi jer da je onomad Kit Harington u "Pompeji" birao reči, ne bi ga onaj lik dvaes puta bičovao po grbini.
Postoje one zaguljene situacije kada u prisustvu žena neko počne da psuje kao kočijaš i odmah se nađe neki čova da ga "posavetuje" kako je dama tu i kako treba da bira reči. Kao Žarko Popara kad krene da parla pa ne spusta jebenu loptu ni za živu glavu. Neretko i ta žena, u situaciji kakva nalaže takvo ponašanje, postane dotična polusestra onog istog kočijaša pa ne bira ni sredstvo, a kamoli reči. Jer žene su enigma. Što jednom reče The Prof: "Ne možeš sa njima, ne možeš ni da ih ubiješ!".
Biranje reči u našim ruralnim sredinama predstavlja jedan raritet koji zbog mentaliteta slovenskih naroda može da se svrsta u onu malu grupu koja ima uslova da uspe, ali nema ko da je gaji. Naročito kad nam golub posere kola, linijski sudija podigne zastavicu domaćoj ekipi ili komšija preore među.
Nebojša: Uđite, Olja. Jeste li za kaficu?
Olja: Jao, pa mooože.
Nebojša: :tu, tu: Dve kafe kod upravnika u kabinet. Hvala.
Olja: Baš ste džentlmen, gospodine Nebojša.
Nebojša: Hvala, Oljice, lepoto neprevaziđena. Nego, uskoro očekujem jednog mnogo jeben... khm, pardon, nezgodnog lika. Nemojte da se plaš...
Velja: PA GDE SI, NECO, JEBO GA PATAK. KONAČNO DA TE NAVATAM U KANCELARIJI, KUKALA TI MAJKA!
Nebojša: Sedi Veljo legen...
Velja: NEĆU DA SEDNEM, HOĆU DA MI DAŠ ONE PARE ŠTO MI DUGUJEŠ. SADODMASAD. DA TE NE BIH BESIO ZA JAJCA, JER...
Nebojša: Pobogu, Veljo, pa birajte reči u prisustvu dame.
Velja: KOJA DAMA?! TRPALO JE POLA IBARSKE MAGISTR...
Olja: Mooooolim?!
Velja: OPALIM TE GOLIM!
Nebojša: Zaboga, birajte reči, čoveče!
Velja: BOLJE TI BIRAJ ONE BEZ TRIPERA AKO MISLIŠ DA JOŠ MALO POŽIVIŠ I DA VRATIŠ PARE. ŠČUO?!
Nebojša: Jedi govna, mamu ti jebem!
Olja: Ju, pazite na reči malo, gospodine Upravniče!
Nebojša: I ti da jedeš govna, mamu ti jebem!
