Prevrnuti svaki kamen

- Kuku, sinko, pa svaki li si kamen morao da prevrneš onu zmijurinu da nađeš i dovučeš u kuću?!
- Daj, bre, kevo, ne drami... I nemoj tako za moju ženu, a tvoju snajku.
- Jaoj, bolje na kuću bombu da mi bacila nego sito! Pa, ono li je žena, slepcu jedan?!
- Što tako?
- Pa lepo... Ne mož' u kupatilo od nje da uđeš nikad! Uglavnom i telefon tamo nosi i stalno nešto seva i škljoca, nemo' nešto oko struju da sjebe! A svaki gu dan gledam sa drugačije obrve kad se probudi i išeta!
- Dobro, kevo, moderna vremena...
- I kak'e one zajebancije stalno kupuje?! Nekak'e električne štipaljke za kosu što se same greju pa gu kosa posle bude i uvrčkana, odjednom se pojavi sa usta naduvana i crvena k'o majmunsko dupe, pomislila sam da peglu poljubila il' neku alegoriju dobila...
- Alergiju.
- I to isto! Nokti k'o tarabe u crveno ofarbane... Čudo se ne seti bar neko šerpiče malečko da donese u kuću bar nešto da skuva!
- Dobro, kevo, ne drami... Mali generacijski jaz...
- A unučići?! 'Oću li i to da doživim?
- Znaš, njena figura...
- Jao, sinko, konju jedan, pa bolje da sam kamen rodila svinje dupe da češaju, korisnije i pametnije bi bio na ovaj svet, jeb'o te kamen koji si podig'o ono siktavo čudo što nađe, da mi je samo taj kamen da nađem, o glavu da ti ga razbijem!!! Za to li sam ti usranu guzicu brisala?
- E, tiše malo, kevo, probudićeš je, a ume da bude malo džangrizava, tek je podne...
- E, džaba je meni, možda se nekad i opametiš... A sad odo' do groblje da zamolim Racu grobara da mi iskopa jednu raku, odma' da legnem i čekam da umrem, samo više to da ne gledam...