Radnja kojoj pribegavaju zemljoradnici u srbiji(možda i širom sveta, to ne znam). Zasniva se govorenju jezika potpuno nepoznatog grupi živih bića kojoj je upućen.
Moj deda ovcama:
Pršrke prške prške, odi vamo, pr-pr-pr-prškeeeee ppppp ajde bre, ajde dolazi ovamo!
Ovce između sebe: meeeeeeee mee meee ee(šta oće bre ovaj?)
Moj deda(nastavlja): Odi bre, odi vamo! Prške, pr-pr-pr prške, ppppp
Ovce mom dedi: meeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee meee eee meeeee eeeeee(čekaj bre ćelavi da se iserem!)
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
hahahaha, kakvi dijalozi +++