Onaj ko to radi ima utisak da ga bar neko sluša, pa se ponekad previše uživi u prepričavanje radnje iz igrice koju trenutno igra. Većina ljudi ga posmatra kao bolesnika i smeje mu se, dok on o tome pojma nema jer je prezauzet onim što se pojavljuje na monitoru, a ništa ne čuje jer su mu slušalice na ušimla.
Kaunter strajk, turnir u igraonici 5 na 5, 4 saigrača jednog lika su ubijena dok su ovamo sva petorica živa. U tom trenutku ga je zvala majka, a pošto su mu ključevi bili u istom džepu sa telefonom i pritom se vrpoljio, slučajno se javio. Nastavlja svoj monolog:
-Halo sine? Halo, halo...
-Aaaaaaa... Nemojte da me ubijeteeeeee...
-Sine?
-Zašto baš mene? Zašto? Nije vam dosta što ste ubili njih četvoricu?
-(majku obliva hladan znoj)
glas sa strane - 'Ajmo da ga koljemo, onako iz zajebancije.
-SINEEEEEEEEE!!!! JAAAVI SEEEE!!! SINE ŠTA TI RADE, SINE!!!
drugi glas sa strane - U tunelu je, drž'te ga!!!
-Nemojte me moooolim vas, pa šta sam vam ja uradio, molim vas nemojte...
...ma ubijte me, ne mogu više da bežim, evo me u močvari, pucajte pičke jedne.
-(majka zvala policiju, hitnu, vatrogasce, širu i užu rodbinu da ga traže po gradu)
glas sa strane - Prvo ćemo da te jebemo, pa da te onda ubijemo. Buhahahhahaha...
-Neeeee, ovaj terorista sa naočarima ima veliku kurčinu... Aaaaaa...
-(majka pada u nesvest)
-E jebeš ga, danas ste bili bolji, 'ajde idemo rimeč sutra? Dobri ste, ali tuda smo negde. Sutra u 6 opet isto?
