Pripadnice ženskih liberalnih udruženja

Жене које, с главама пуним, лажних, наметнутих и искривљених убјеђења, покушавају да руше традиционалне форме друштва. Жене које, услед недостатка искрених емотивних веза са људима око себе (а притом су обично и ружне), покушавају да пресликају свој унутрашњи накарадни свијет на околину, све кријући се иза слогана о помоћи "унесрећеним женама".

У дјетињству и младости затроване комплексима да никада не могу бити лијепе, емотивне или одане као друге жене, оне одједном добију мисао :"Зашто онда бар не би биле једнаке са мушкарцима?". Жена са таквим прикривеним осјећањима је много, па се њихов круг брзо шири.

Жене су удружене и опасне само кад имају спољашњег непријатеља који неће задирати у њихове међусобне сујете, па шовинистичи модел мушкарца представљају као опонента против кога ће се удружити. При томе их, наравно, неће интересовати положај жена у Нигерији или Авганистану, али ће аргументе да су у овим земљама жене на маргинама друштва, вјешто искористити у сврхе промоције својих удружења.

Својим актима оне извршавају директан напад на мушкарце који, занесени средњевјековним причама о каваљерству, не сматрају за сходно да треба да се супроставе директним насртајима оваквих лујки. Овако још добијају и директне алибије за прекршаје свих моралних, људских, породичних закона и умирују своју савјест. Напад је најбоља одбрана, зар не?

Поврх свега, оне добијају својих пет минута славе, постају симбол борбе и неустрашивости. А оне жене које су им у младости набијале комплексе, занесене, сада им кличу...