Nenadjebiv nivo opisivanja, naratorskih sposobnosti i pripovedanja. Poput Tolstoja, Dostojevskog, Gogolja i Gončarova lik sa ovim osobinama je u stanju satima da daje slikovit opis o najjednostavnijoj stvari.
A: Au bratac, došla jesen, već i lišće počelo padati. K'o da smo juče pikali fudbal kod Gagija u sedam.... Sad već mrak pada u to vreme....
B: Da, zlatni talas prelepog uvenulog lišća će tek započeti svoj pohod na sive trotoarske puteve. Poput tihog vetrića u stepama zapadne Rusije, onog što mije travke gde nekada živeše stari Kozaci, tako će i nas da mije tihi vetrić sa plavog Dunava. Dok prelepo i tiho teče, poput uzdizanja Sunca na dalekom horizontu, ta velika i prelepa reka, drveće će oslikavati tužnu sliku jeseni. Bez svojih velikih, moćnih zelenih krošnji ono će biti poput nejakog paora pred svojim velmožom, osakaćen i nejak. Ali neka ne očajavaju, jer i ona će opet biti moćna i jaka. Tmina što nam pada nije toliko loša, da nije nje ne bismo se radovali ponovnoj i zlatnoj lepoti Sunčevoj.
A: Šta?!
Мени су заправо до јаја.... Нисам их нешто волео у средњој јер су ми били досадни, ал' кад сам узео да читам Да Винчијев код јер су сви блебетали то време о њему, сконтао сам разлику између ваљаних књига и срања и од тада прочитао 10ак руских класика.... Већину модерне књижевности и не читам због тога....
Тај рад. Њих сам мрзео изван сваког поимања. Очајан правац у књижевности.