Mrndža li mrndža. Slava, rođendan… njemu nebitno, važno da se ručka, još bolje ako je na tuđ račun. Jednom rukom sa ovala hranu prebacuje na tanjir, a drugom sa tanjira pravo u usta. Uglavnom u isto vreme. Kažu ljudi, lakše ga oblačiti nego hraniti.
Bilo kako bilo, tanjir ispred njega ne sme da je prazan. Čisto da se ne uvredi domaćica, kojoj s vremena na vreme uputi kompliment u vidu glasnog podriga.
Malo, malo pa ljudi bacaju pogled na pod iza njega, saksiju filadendrona ili šta god drugo da se tamo nalazi. Sve im se čini, brzina kojom guta je nerealna, isto tako bi mogla hrana da završava i u saksiji. Ali ne, klopa u dodiru sa fluoroantimonskom kiselinom u njegovom želucu samo kaže “puf” i nestane, ko i crvena u rukama tinejdžera.
Tipična izelica, šta ćes. Malo od ćevapčića, malo salata, pa predjelo koje nije dozvolio da se skloni, pa pečenje… i jagnjeće i praseće… ruska salatica, naravno… pljeke, pa ponovo čorbica… i sve tako u krug. Sa bojnog polja se on ne povlači. Ponekad onako, punih usta, promumla u znak odobravanja ljudima za stolom ili mahne rukom, da se zna da se ne slaže sa nečijom kontatacijom… i naravno i dalje guta.
Ne mešajte ga sa hedonistom, sladokuscem… nije on od te vrste. I da karton papir namažete lož uljem, jednako halapljivo i brzo bi to nestalo u toj jami bez dna, kod drugih ljudi poznatijoj kao ždrelo.
A kolači? Pa gde bez trista sorta, ne brukaju se ove naše domaćice. A svaki će on da proba, da bi na kraju, onako prstiju umazanih od čokolade, pitao gde je torta.
:daća – selo Gradašnica – okolina Pirota:
-Tatko, poglej onaj :mljac-mljac: tanjir u čelo na astal… :mljac-gut: prazan. Sramota.
-Toj bre mesto za duha Božinog, neznalice. Krkaj ti za večni mu pokoj duše i ne
zapitkuj mnogo.:brdo hrane kasnije - izelicina kuća:
-Tatko, ja sam gladan, koje ima da se ruča?
-Kuče jedno alavo, pal' malopre izede Boga na daću Božinu? Il' te tebe neka pantljičara zajebala da skopite pakt, il' si stvarno probušen ko što vikav ljudi…
