
Појава најочитија у доба контролних и писмених задатака. Ти људи напросто не знају шта ће са собом док четрдесет и пет минута влада тишина у учионици.
Неки се нон-стоп шеткају између редова, други покушавају да тихо заподену разговор са бољим ученицима који су већ завршили вежбања/задатке. Трећи пак причају о својим породицама, приватним проблемима и начинима за припремање купуса у земљаном лонцу.
Дефинитивно најгори пример је професор који малим прстом ишчачка садржај свога ува и онда га палцем зевајући лансира на косу ученице која седи у првој клупи и ревносно пише погнуте главе, ни не сумњајући шта је управо атерирало на њу.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Nadam se da ovo nije iz ličnog iskustva...?
+
Moja drugarica, prof.matematike, mi na pismenom šalje poruke i cvili da joj odgovorim. Kaže, da deca prepišu na miru!!
kod mene ima slucaja gde sedi zvace zvake i broji grane na drvetu ispred, ali svejedno +
Kakav odrad...
Ahahaha, dobro je da nije slinac iz nosa, to je sluzavije od cerumena.
+ i tebi i Majavoj za komentar.