
Појава најочитија у доба контролних и писмених задатака. Ти људи напросто не знају шта ће са собом док четрдесет и пет минута влада тишина у учионици.
Неки се нон-стоп шеткају између редова, други покушавају да тихо заподену разговор са бољим ученицима који су већ завршили вежбања/задатке. Трећи пак причају о својим породицама, приватним проблемима и начинима за припремање купуса у земљаном лонцу.
Дефинитивно најгори пример је професор који малим прстом ишчачка садржај свога ува и онда га палцем зевајући лансира на косу ученице која седи у првој клупи и ревносно пише погнуте главе, ни не сумњајући шта је управо атерирало на њу.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Nadam se da ovo nije iz ličnog iskustva...?
+
Moja drugarica, prof.matematike, mi na pismenom šalje poruke i cvili da joj odgovorim. Kaže, da deca prepišu na miru!!
kod mene ima slucaja gde sedi zvace zvake i broji grane na drvetu ispred, ali svejedno +
Kakav odrad...
Ahahaha, dobro je da nije slinac iz nosa, to je sluzavije od cerumena.
+ i tebi i Majavoj za komentar.