Pojava najočitija u doba kontrolnih i pismenih zadataka. Ti ljudi naprosto ne znaju šta će sa sobom dok četrdeset i pet minuta vlada tišina u učionici.
Neki se non-stop šetkaju između redova, drugi pokušavaju da tiho zapodenu razgovor sa boljim učenicima koji su već završili vežbanja/zadatke. Treći pak pričaju o svojim porodicama, privatnim problemima i načinima za pripremanje kupusa u zemljanom loncu.
Definitivno najgori primer je profesor koji malim prstom iščačka sadržaj svoga uva i onda ga palcem zevajući lansira na kosu učenice koja sedi u prvoj klupi i revnosno piše pognute glave, ni ne sumnjajući šta je upravo ateriralo na nju.
Moja drugarica, prof.matematike, mi na pismenom šalje poruke i cvili da joj odgovorim. Kaže, da deca prepišu na miru!!
Kakav odrad...
Ahahaha, dobro je da nije slinac iz nosa, to je sluzavije od cerumena.
+ i tebi i Majavoj za komentar.
Nadam se da ovo nije iz ličnog iskustva...?
+