To je to. Završio si kurčevi faks i striko Mićo ti sredio da šljakaš kao profan u srednjoj tehničkoj u donjim Pizdinovcima. Svaki dan isti kurac, isti retardirani klinci neispavani od blejanja na netu, sa slušalicama u ušima i slinom u nosu. Samo napaljene klinke oblih guzova ponekad vrate nadu u bolje sutra, kad ti bljesne ideja da ih olešiš od kurca i popraviš ocenu sa 2 na 3. Ali jebiga, oženio si se, natovario sebi na vrat dva žgebčeta i ne bi rizikovao da ih ostaviš bez hleba zbog para dobrih sifona.
Kurčevi život, nabijem ga na kurac -stalno to govoriš, kao ubitačnu poentu na završetku svakog časa, dok te debili štreberi pitaju -A koja je sledeća lekcija. Najradije bi ih izrokao ciglama u glavu, moljci gubavi.
I tako prolaze dani, generacije se menjaju a ti ostaješ isti. Isti stavovi, ista dnevna rutina, ista govna svaki dan. U toj učmalosti ne primećuješ da nosiš isto odelo već 17 godina. Čuješ od direktora kako već dugo imaš nadimak "Pera somot", zbog usranog sakoa iz koga se izvlačiš samo kad spavaš.
A: Znaš koga sam sreo juče u gradu, Jovu rolku, sećaš se predavao matematiku u osnovnoj.
B: Auu pa gde njega, kad je to bilo jebote. Kako si ga poznao?
A: Po rolci brate, po rolci...
