Može se slobodno zaključiti da je prosečan autor reklama osoba sa ozbiljnim autizmom i nedostatku svesti o realnosti. Primeri navode neke od tih poremećaja:
*TATA je taj koji je svestan da je detrdžent gušći. Kako je došao do tog zaključka, nikome nije jasno
*Autor reklama je ubeđen da prosečna domaćica nije svesna činjenice da produkt koji on reklamira, ako se sipa na fleku, neće izazvati eksploziju i konačnu destrukciju njenog cenjenog STONJAKA.
*Sasvim je normalna stvar da SVOJU EKIPU
povedeš na prvi sudar, i da oni voajerski isprate sve šta radiš devojci
*Slušaj pažljivo stomatologa, koji prilično loše čita tekst, za koji je plaćen da ga pročita: ako ne uzmeš PASTU za zube, koja uglavnom smrdi na sumpor, sigurno će ti svi zubi dobiti karijes i potom bolno poispadati.
*Autor reklame za mobilnu telefoniju nije svestan da korišćenje nagluve babe u reklami, može biti i antimarketinški.
*Gice i koke se na crtežu uvek smeju, jer jedva čekaju da odu pod nož- to se da zaključiti sa mnogobrojnih kalendara i prospekata mesara iz kraja.
*Nije bitno što ljudi koji igraju u reklamama jedva i sriču tekst, važno je da se gledaoci personifikuju sa njima.
*Ako ne koristiš proizvod koji hoće da ti uvale, nikada tvoje slatko neće biti više na stolu
*Nema veze što će unuka da ti društvo zajebava, bitno je da si ti sve učinila za njegovu lepotu.
