Eto, završio si osnovnu, upisao srednju, i sad, konačno, počinješ da koristiš GSP, do sad ti nije trebao škola ti je bila na deset minuta peške. Sad, dolaziš do šokantnog otkrića, koje je čučalo u najudaljenijem delu tvog mozga ali te nikad nije posebno pogađalo - živiš kod prve stanice posle okretnice.
Prva stanica ima sve mane koje imaju i sve ostale stanice - napuni se bus pa ne možeš da sedneš, a ako i ima mesta, to je do prolaza, tako da ćeš ceo put morati da trpiš otrovna isparenja koja emituju matorci oko tebe, babe koje pokušavaju da te nateraju da ustaneš, nemogućnost da se nasloniš ne prozor i odremaš k'o čovek, erekciju tipa koji se usled sveopšte gužve nabio na tebe, i svakakve druge nelagodnosti GSP-a.
Sa druge strane, prva stanica ima manu koju nema nijedna druga stanica posle, a to je - Prva je! To em znači da ćeš duže stajati nego oni koji ulaze na kasnijim stanicama, em ćeš se uvek pitati - Zašto nije ovde napravljena okretnica, koji im je kurac trebalo da produžavaju trasu za još jednu stanicu.
Prokletstvo traje do kraja života, ili dok ne odlučiš da se iscimaš niz ulicu do okretnice i da tamo izabereš u koji ćeš, u moru praznih buseva, da uđeš.
