Prokletstvo prve stanice

Ето, завршио си основну, уписао средњу, и сад, коначно, почињеш да користиш ГСП, до сад ти није требао школа ти је била на десет минута пешке. Сад, долазиш до шокантног открића, које је чучало у најудаљенијем делу твог мозга али те никад није посебно погађало - живиш код прве станице после окретнице.

Прва станица има све мане које имају и све остале станице - напуни се бус па не можеш да седнеш, а ако и има места, то је до пролаза, тако да ћеш цео пут морати да трпиш отровна испарења која емитују маторци око тебе, бабе које покушавају да те натерају да устанеш, немогућност да се наслониш не прозор и одремаш к'о човек, ерекцију типа који се услед свеопште гужве набио на тебе, и свакакве друге нелагодности ГСП-а.

Са друге стране, прва станица има ману коју нема ниједна друга станица после, а то је - Прва је! То ем значи да ћеш дуже стајати него они који улазе на каснијим станицама, ем ћеш се увек питати - Зашто није овде направљена окретница, који им је курац требало да продужавају трасу за још једну станицу.

Проклетство траје до краја живота, или док не одлучиш да се исцимаш низ улицу до окретнице и да тамо изабереш у који ћеш, у мору празних бусева, да уђеш.