Jedan od najvećih šokova koje možeš u mraku da doživiš, pogotovo ako žuriš i pogotovo ako su stepenice klizave.
I pogotovo ako slušaš muziku.
Silazim sa trećeg sprata zgrade u kojoj živi ortak. Zamislila sam se nešto i odjednom skontah da je stepenik na koji sam upravo spustila nogu dosta nizak.
- Idiote, pa nema više stepenica! - kažem u sebi.
Malo sam opreznija i vadim in-ear slušalice.
- Hm, šta da radim kad dođem kući... Osam je... Otićiću na spejs, pa na Vuku, pa bih mog...
TUP!
Tup, tup, tup!
- Faaaaaak, gde je sad ispao?, psujem u mraku dok se dižem jer sam napravila preveliki korak i spustila se niže nego što sam očekivala. Pogledom tražim telefon, koji se verovatno otkotrljao na neko mesto koje ljudsku nogu nije videlo.
- Jedan stepenik manje nego što sam očenikavala, pa jedan više... Pa, bar sam u balansu. - pomislih i uz osmeh izađoh na prokletu kišu koja tako... Divno rominja.Naravoučenije? Pali svetlo na stepeništu!
