Kasno Marko na Kosovo stiže. Imao si šansu, nisi je iskoristio. Sad ne vredi plakati, više sreće u narednom izvlačenju.
8:30 - (budi se) Nemoguće! Ovaj krš opet nije zvonio! Pola sata! Samo pola sata, kako da stignem?! Požuri, budalo! 'De su mi čarape? Joj, na šta ličim... Nema veze, idem čupav, ne idem na izložbu. Imam žvaku, znači, zube ne perem, super! Šta još...? A, da, pantalone... Mogu i ove prljave, ionako pada ova kišurina odvratna, mesec dana ni kapi i sad je našla da pada!
8:40 - Eno ga bus! Majstore, čekaj! Alo, bre, stani! (bus odlazi) Ništa, trči, Marko, trči! Joj, ako zakasnim... Zbogom, glavni grade, zbogom, živote noćni... Zdravo, njivo i motiko!
8:50 (sav mokar i iznemog'o od trčanja) Taksi, taksi! Izvinite, može do konja? Hitno!
- Izvini, dečko, ja da palim kola za 500 metara neću, posebno ne po ovom jadu od vremena...
- Ali moram da stignem do 9!
- Pa ti potrči malo...
- (u sebi) Pu, mamicu ti tvoju... (nastavlja da trči) Još 5 minuta! Možda i oni zakasne. Pomozi, Bože, samo da stignem, sad pomozi, postiću i sredom i petkom!
- Ćao, je l' voliš pozorište?
- Ne volim! Odakle se samo pojavi?! Ma ko je sad? Alo, kevo! Ma žurim sad, zovem te kasnije. Nisam pokis'o, imam kišobran... Dobro, dobro, ćao!
9:02 - Izvinite, profesore, mogu da uđem?
- Žao mi je, kolega, počeli smo pre 2 minuta.
- Ali ja...
- (odmahuje glavom) Proš'o voz kroz kukuruz, kolega, žao mi je, stvarno...
- Ali molim Vas da mi date...
- Vidimo se u sledećem roku, kolega...
.
.
.
- Majstore, ideš preko Donje Trbojevice?
