Sušta suprotnost promotivnih cena i najčešće se sreću u pojedinim "elitnim" beogradskim buticima u "Knezu" i okolini, gde neka stvar košta višestruko više od slične stvari u običnom butiku odmah pored, jer je to zaboga čuveni brend. Namenjene su samo odabranoj "eliti", a kada ih slučajni dobronamerni prolaznik prosečnog srpskog džepa ugleda, one ga blago rečeno isprovociraju, na oči mu pada mrak, a pritisak skače na 300 sa 200.
Ćerka povela roditelje u "šoping" da im izmuze neki dinar, pa ih naravno odvela i u jedan od tih butika:
Otac: Dragice! (obraća se ženi) Za ovo suknjiče 30 000?! Pa sunce im jebem žarko, da l' su oni normalni! (uzima u ruke i zagleda) Obično kpenče. Pa da 'l su je od zlata pravili mamu im jebem da im jebem pa ovol'ko košta! Lelelelelele! Pantalone 20000! (Gleda i ostale cene tipa jakne po 100 000, obične majičice po 10 000, neka crvena torbica kojom je njegova ćerka opsednuta 25 000, videla to kod Lune Lu, valjda. Čovek u šoku!) Dete, gde me ovo dovede, pa ne berem ja pare s drveta, ljubi te tata. 'Ajde, idemo, ima ovde jedna radnja koju sam video, imaju baš lepe stvari.
I odvede ih čovek isprovociran u taj "običan" butik, malo da se smiri i, naravno, kupi i više nego što je planirao iz čistog inata onim idiotima. A to je i za ćerku bilo korisno, jer je ćaletu sada mnogo lakše palo da troši, nakon onog što je video kod onih idiota, kako ih on zove.
