Direktni potomak onih malih proreza na srednjovekovnim tvrđavama kroz koje se pucalo, odapinjalo strelje i posipalo vrelo ulje po nadolazećim neprijateljima. Stvar koja je često tako apsurdno mala, da se čovek zapita čemu tu koji kurac uopšte i služi. A onda se setiš da se toaleti obično nalaze u sklopu nekog većeg objekta, eventualno onog u koji nije baš kul trip da ulazi ko kako i kad oće, pa se minijaturne dimenzije prozora u istim odjednom razumeju kao sasvim logične. Ma, sve dok mo'š da čibneš rendom opijat ili hladno oružje kroz njega - dobro je.
- Uuu, brate, šta se tebi desilo, znači, izgledaš k'o dimaš žuticu, filokseru i metastazu na limfnim zajedno??
- Ma, ništa me ne pitaj...Znaš onu kafanu "Kod Buraza", u Mirijevu?
- ŠKK??
- E, pa bio ti ja tamo preksinoć na rođendanu od ortaka sa treninga, ubili se kao svinje teške, ja izdrž'o čak i najduže od ostalih al' sam na kraju ipak morao didem da bacim peglu...
- I?
- I...odem ti ja u wc, oteturam se nekako, zagrlim onu usranu šolju što nije prana milion godina, krenem da pegliram...kad između ropaca od povraćke čujem - kao u magnovenju nekom - kako neki glas govori "El ima tu neko? El ima tu neko?". Skapiram da mi se pričinjava, ono, bio sam do jaja pijan, dovršim sa rigoletiranjem, krenem dizađem...kurac! Neko zaključao! Posle se ispostavilo da je gazda rešio da zaključa veseli centar jer su debili već veliko sranje napravili unutra i ja ti tako ostanem zaključan tu do jutra, sve dok nije došla čistačica. Znači, zasp'o sam na tom prljavom, usranom podu, još, fazon, čekam rezultate krvne analize da vidim šta sam se zapatio...
- Au, tebreks, pa što ne pokuša da izađeš kroz ono prozorče, jebotebog??
- Pa, pokuš'o sam, brate, al' mi prošla sam jedna pesnica, ostatak - ost'o unutra...
