Један од најчешће чутих израза након партије малог фудбала, или једнако напорне физичке активности, током нашег детиљства. Будући да поменута активност тешко дехидрира дечурлију која у њој учествује, нешто је морало бити предузето. То "нешто" је најчешће било у облику клинца који је, по ко зна који пут, испушио да директно учествује у величанственом приказу фискултуре својих другова, те физички недостатак компензује улогом водоноше. Након што се исти појави у видокругу, најперцептивније (или, понекад, најкорпулентније) дете узвикује гласно "прва жећ!", тиме дајући себи привилегију да први се први хидрира слатким соком победе. Ово нејчешће ремети рука другопласираног која вечито стоји тик уз флашу, која бива испијена, тиме набијајући непријатан притисак победнику.
-Шес - три, играмо досам!
-(Водоноша улази у видокруг)
-(Тројица у исто време) прва жеђ!
-(Најјачи преузима флашу Књаза пуну обичне, негазиране воде, и сише к`о ненормалан) ај мрш, добићете после!
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.
Eh,ti dani...sad istu takvu žedj osećamo samo posle alkohola...(setan pogled u daljinu)
Једнако је слатка, ал фали јој невиност...
mi nismo vikali nista :D al + u svakom slucaju
Да ниси можда живео у Швајцерској, Шведској или једнако неутралној држави? :)