U vremenima kada je kompjuterska industrija tek uzimala maha u Srbiji, sami kompjuteri su bili retkost, a samim tim nisu bili nimalo laki za upotrebu, bar u početku. Doduše, mlađi su se lakše hvatali u koštac od ovih starijih kojima je bio problem da savladaju čak i ''Close'', te su kompjuter smatrali zlom i koristili samo kada moraju, pa mnogi i dan danas vuku traume tih nesrećnih vremena. Ali, nisu oni krivi, oni su živeli u boljim vremenima kada ovog đubreta nije ni bilo.
Telefon, ćale: Alo, mali! Stig'o mi kompjuter na pos'o, treba da narežem neke račune. Pričaj mi kako!
Sin: 'Ajde, otvori Nero i idi na New Data Disc, ubaci šta ti treba, next-next i Burn. Odo', ćao!
Ćale: Alo, mali! Nisam ti ja mašina! Čekaj! Kako beše, Neeeero, šta dalje?
Sin, vidno iznerviran: 'Ajde sad idi na ono (slovo po slovo) N-E-V-D-A-T-A-D-I-S-K.
Ćale: Dobro, dalje...
Sin: Sad, A-D-D i izaberi fajl.
Ćale: Čekaj.-nakon dva minuta-
Ćale: Dalje!
Sin: 'Ajde sad, next dva puta.
Ćale: Dobro je, dalje!
Sin: I Burn! Ima slike šibice kako pali disk.
Ćale: Aha! Evo je! Dobro, 'aj beži!
