Odnos koji se u teoriji odvija mnogo pre prakse.
Nakon osam godina borbe u osnovnoj školi, za petice i uspeh, dolazi do socijalne otuđenosti, ali i do titule vukovca, bez problema se upisuje srednja škola o kojoj se od malih nogu maštalo. Zatim, kreće ista priča, samo sada posvećenost biva još veća, kao i socijalna otuđenost, ali na kraju se završava i to, sa fantastičnim preduslovima, i može da se bira na koji fakultet će se ići. Sprema se za prijemni ispit za fakultet, društva ni na vidiku, a kamoli devojke. Upisuje se fakultet, i upada na budžet (kako drugačije?). Prva i druga godina se završavaju u roku, bez problema, prosek kvari jedna devetka, ali ona će se poništiti da ne kvari dekor indeksa. Jednog dana, po povratku s predavanja, nailazi se na Maju, drugaricu iz osnovne škole, kako gura kolica sa bebom, javi se starom drugu iz osnovne, pohvali prinovom i produži svojim putem. Te noći, kroz glavu počne da prolazi prošlost, "starost" pita gde je bila mladost... Nijedna devojka u životu, nijedan poljubac, nijedno držanje za ruke, a kamoli nešto više, a Maja već majka. Dolazi do depresije, pada koncentracije i zapostavljanja fakulteta, ali ipak i on uspeva da se završi, ali svetlosnim godinama daleko od roka. Sada je vreme da se beru plodovi svog napornog rada, ali pošto je država takva kakva je, posla nema za ovakvu perspektivu i mora da se čeka neka prilika. Slobodno vreme se, kojeg je sada na pretek, troši na internet, i to, naravno, na socijalne sajtove, u potrazi za srodnom dušom. Upoznaje se tri-četiri godine starija devojka iz drugog grada, ne baš lepa, pa ni harizmatična, ni zgodna, ni duhovita, ali ima to nešto u sebi što ne može da se dočara rečima, a pošto je lepota u oku posmatrača, a i ne zna ništa o njemu, koji u ovom slučaju ima predispozicije za dobar posao i karijeru, dolazi do ljubavi, konačno! Putuje se u drugi grad, ide se u šetnje, bioskop, na koncert Željka Samardžića... I ubrzo dolazi do vremena za prvo vođenje ljubavi. Devojka, ipak, ima kakvo takvo životno iskustvo, preuzima inicijativu i dobacuje, ni ne sluteći da je stvarno tako: "Dragi, ti kao da nikada nisi ovo radio?", na šta sledi odgovor: "Ma šta pričaš? Ako je onih hiljadu puta pre ovoga "nikad", onda ok."
