Interesantna pojava koja podrazumeva da se, iz nepoznatih razloga, obraćamo sa poštovanjem i uvažavanjem osobi koja nosi neko fensi ili egzotično prezime, uglavnom stranog porekla. Određena doza uvažavanja ostaje čak i kada otkrijemo da je nosilac prezimena notorna seljačina i nimalo otmeno stvorenje.
Istovremeno se ne oduševljavamo nad nosiocima običnih domaćih prezimena, ako izuzmemo one koji dele prezime neke poznate ličnosti, a skloni smo i da potcenjujemo one sa "glupim" ili "primitivnim" prezimenima, bez obzira na njihovu genijalnost.
- Jel' imaš neku slobodnu drugaricu za mene?
- Imam dve - Hanu Abdurahmani i Kristinu Živadinović.
- Hoću ovu prvu, deluje mi zanimljivije.
- Ta prva je iz Lazarevca, radi u Gradskoj čistoći i ima nausnice. Druga je lepša, studira stomatologiju i ima svoj stan na Vračaru.
- Ne verujem dok ne vidim! Zvuči kao da je obrnuto!- Koga ćemo da zaposlimo od ove dvojice? Piler ili Kenjalo?
- Definitivno Piler, neću ni da gledam CV-je.
- Ja sam pogledao oba. Piler je mediokritet a Kenjalo magistar, sa dva završena fakulteta. Priča četiri jezika i brani doktorsku disertaciju u oktobru.
- Džabe! Vidi mu prezime! Klijenti bi se upišali od smeha da mu to pročitaju na reveru! Ne dolazi u obzir!- Ladno smo sinoć čekali dva sata da nam donesu kinesku hranu što smo poručili telefonom. Na kraju su nam doneli nepodgrejano a u pirinču smo našli dlaku.
- Na koje prezime ste poručili?
- Kako na koje? Pa na naše, Petrović.
- Idući put naruči na mamino devojačko, Dačić, pa da vidiš kako će odmah da ti donesu, podgrejano i vrhunski spremljeno, sa sve gratis Koka-Kolom!
