U većini slučajeva jako prosta stvar, sem ukoliko naš pesnik-adolescent nije duboko inspirisan Bretonom, Carom ili drugim pesnicima žmurki. Osnovna potreba, koja nakon jedne ili dve provaljene metafore donosi širok osmeh na lice, zbog tolike nevinosti.
PA: Evo ti Danijele ono što sam ti pričao.
DNJL (čita): E, dođi ovamo. (hvat za rame, šapuće) Da dam ja tebi broj od Veličkovićke, a?
PA gleda, kuca broj i nasmejan i rasterećen odlazi ka "obroncima sreće".
