Počinje u momentu kada keva donosi pleh sa pečenjem. Posle touchdown-a, centralnim pogledom svi za stolom pikiraju na najrešije delove pečenja, najtamniji, najslasniji pečeni krompir (kojih po pravilu ima najmanje), a perifernim vidom se prate pogledi i pozicija ruku drugih za stolom. Svi znamo navike i ukus ukućana. Svi znaju da su se oni drugi nameračili na istu stvar. Da ne bi ispao alavo krme ili da izazove komentare, niko neće da kidiše na klopu. Svi se prave cool i ponašaju se opušteno, a ustvari svi napeti. Idealna prilika za napad na klopu je ako keva nekog nešto priupita (treba li so, piće, veći viljuška i nož za rezanje...), a da to nisi ti. Jer, ako se tebi obrati, ostaće ti struganje slasnih ostataka zapečenih uz zidove pleha. Jopet dobro, al moglo biti bolje...
