Randu je bio najbolji bacač noževa na svetu. Samo se jednom zajebo i tom prilikom je malo secnuo Kasandru, koja je bila naturalizovana ciganka, njemu obećana. U svom plemenu je bio ''Ćar'', pa su ga tako i zvali. Bio je baja u plemenu i sve su mu se ciganke nabacivale, uključujući i Jarisu, ali je njegovo srce pripadalo nevernoj Kasandri koja je podarila čednost Luis Davidu (koji, uzgred, ima i dvojnika). Kasandra je otišla, a Randu se vremenom obogatio i postao tajkun. Cigansko srce ne zaboravlja prvu ljubav, pa na kraju daje život za Kasandru, primivši metak umesto nje. Samo da se zna, metak je bio iz Rosaurinog pištolja.
Randu (Henri Soto) je bio obožavan ovde, i to ne samo kod Roma. Svi su čeznuli za njim. Dovukli su ga ovamo iz zemlje u kojoj većina ljudi nije ni čula za njega, da bi mu pružili sve moguće počasti. Svi su se utrkivali ko će više da mu se uvuče; čašćavali su ga masnom prasetinom, lukom, ćevapima, rakijom, a verovatno je i neku dobru pičetinu degustirao. Čak su ga zvali da izvede početni udarac na utakmici Obilić - Vojvodina. Zahvaljujući njegovim supermoćima, Obilić je te godine osvojio prvenstvo. Falilo je još samo da ga počasti i lično Slobodan Milošević, pa da i zvanično postane Bog brdovitog Balkana.
