Razmišlja u kutiji

Сушта супротност особе која размишља изван кутије. Четвртина осмине једне функционалне јединке. Остатак на тањиру човечанства. Некреативна, монотона, бледа сенка од човека. Прост чинилац. Кварк у маси једињења.
Психички и ментално ограничена на четири парчета картона залепљена заједно, оваква особа је на нивоу глупости еквивалетном левелу хероја угроженог дивљег нолајфера у Ворлд ов Ворцрафту. Извајан од лењости и свеопштег бола у било ком пределу тела за неку ситуацију, са прстохватом брзе интернет конекције, природно окружење му чине замагљени собичак са спуштеним ролетнама док год сунце обасјава његов прозор, пар слушалица које му је пазарио ћалац за вероватно више кинте него што ће он икада зарадити, и парче папира на којем је први и једини пут икада направио нешто иоле креативно: нацртао је рч, а сви су мислили да је то сунце.
Иако користи само покрајак собе у којем је кевина стара,али поуздана Пентиум тројка на четворку, довољно јака да покрене два програма и Гугл Хроум, без пада система, са кулером гласнијим од индустријског филтера, и хард диском пуним .јпг и .зип фолдерима(ћале воли да скида зиповану порњаву, да уштеди човек), њему не смета да запали једну испред монитора који светли к'о декорација на кући за Божић.
Идеал му је да што дуже може одложи основне физиолошке потребе, и искомбинује то са што већим временским размаком између два љуштења оклопника. Једини притисак који је икада неко извршио на њега био је када га је нека дебела, џангризава баба згазила у јавном превозу, и сјебала му малић и домалић. Академски, зна да изговори ту реч и није сигуран, али сумња да негде у соби има књигу која у наслову има реч ''академски''. Или беше ''македонија''. Није баш најбољи са памћењем, немојте му замерити.