Hladni rat, špijuni protiv spavača, Amerika protiv Sovjeta, CIA protiv KGB-a, zapad protiv istoka, trka do svemira i nazad. I do savršenog mes distrakšn oružja. Uvod.
Da bi se uopšte shvatio značaj jedne takve epruvete, mora se prvo skapirati geografski položaj bivšeg SSSR-a i manjka resursa u vidu nuklearnih elemenata. A upravo taj deficit resursa su ludi i vispreni Rusi nadoknađivali tako što su ubacivali svoje ljude na američko tlo, infiltracijom u njihova nuklearna postrojenja i istraživačke laboratorije, sve legalno i regularno. Naime, te stamene, ali lude i verovatno bolesne u mozak osobe, ljudi i žene, reskirale su svoje živote i čitavu špijunsku mrežu i sistem majke Rusije, pa samim tim i pun potencijal vojne snage Crvene Armije da budu otkrivene, ispitivane, mučene, ubijene. Sve zbog ideologije. Kažem, bolesne u glavu osobe. A sad, kako će jedna takva individua zaslepljena ideologijom da prense to ukradeno 'blago' u komunjarsku utopiju? Gde će da strpa tih 7 grama Plutonijum 65 probnog elementa ako ne u - epruvetu. Nezaštićenu, na vrhu plastikom zapečaćenu, staklenu epruvetu. Sa Plutonijumom 65 u gaćama, čarapama, anusu ili vagini, ko čime raspolaže naravno, oprezno izlazi iz istraživačkog postrojenja nadomak malog gradića u Koloradu, seda u svoj Bjuik, vozi rutom 66, stiže do benziske pumpe u Minesoti, i posle tajnog raspoznavanja predaje tu epruvetu drugom špijunu koji odmah ulazi u prepun Grejhaund bus koji piči do Čikaga, proverava da li ga je neko u međuvremenu pratio i ostavlja sadržaj u ormarić na stanici kog će pokupiti neki tamo treći anonimus koji će proslediti dalje do Njujorka, Bostona ili gde već, sesti na avion, prekookeanski brod, voziti se i nesvesno ozračiti okolinu svuda oko sebe, sve dok ne stigne u Evropu. A tu putu jedne epruvete nije kraj. Cela Evropa se treba preći bez problema na isti način da bi se konačno stiglo do tla Istočne Nemačke, koja je takođe bila prepuna kontra špijunima, agentima i profesionalnim ubicama.
Kruži proverena legenda da je jednu rusku špijunku pod sumnjom, u Lajpcigu pretresao jedan žandar koji nije ni slutio šta ova ima u svom skrivenom šteku. Naime, pre samog čina pretresa, počela je da glumi i oponaša curenje iz nosa i kijanje, i dok joj je ovaj pretresao tašnu i lične stvari, dokumentaciju, džentlmenski joj ponudio izvadivši iz njene torbice kutiju maramica koju je ova oberučke prihvatila, istresla par veštačkih slina u maramicu i vratila mu nazad. Naravno, ovaj to nije hteo da uzme u ruke. Pustio je ne našavši ništa. A šta mislite šta je bilo u toj kutiji maramica? Jeste, epruvetica iz Jurijevog čmara s Plutonijumom 65 koja je prešla veću kilometražu od Jovanča Micića.
A to je samo jedan banalni primer, hladni rat je trajao više od trideset godina. Hehe, ludi Rusi.
- I, si je jebao na kraju, a?
- Beži bre, nju je prešaltalo više tipusa kroz prangiju nego buljuk Rusa epruvetu iz perioda hladnog rata.
