Razvojni put fudbalera Glena Džonsona

У Лондону, родном граду овог бека Ливерпула, те 1984. године беше нека фама око лика који је убио белоглавог супа што је из кањона Увца емигрирао у Енглеску. Последњи метак испалио је у правцу нечега за шта је мислио да је лако могло бити некакво крилато створење из доба неолита док за Глена није било муниције. Нажалост.

Почетком каријере, Џонсонови тренери су се двоумили да ли клуб који воде заправо игра фудбал или се бави илегалном сечом храстовине, тражећи притом карапампуле налик Глену који би требало да витла секирчетом као да баца ласо. Савршено се уклопио у панораму иза стадиона, подсећајући на један велики балван који се понаша као забагован Супер Марио на Терминатору, док уклапање у формацију тима дугује другом балвану који вуче повреду Ахилове тетиве па није у могућности да игра. А тако је и деловао на терену. Дрво.

Пошто су челни људи Вест Хема проценили да би вероватно тадашњи пионир Јован Крнета боље одиграо, након само једне сезоне Глен катапултовано прелази у Милвол који годинама уназад грца због неплаћених рачуна за воду, курве, струју, косачицу за траву или клупски аутобус. И ко је луд да поред толиких расхода прими Џонсона "за стално"? Номадски живот и привремене станице красиле су његову интересантну фудбалску каријеру, све док коначно једног дана није добио понуду из Ливерпула. Да питам ја Вас: КАКО?!

Тамо је једна величина попут Стивена Џерарда додирнула сваки делић траве јебеног Енфилда и бар једном погодила сваку столицу на трибинама које нису бочне, један Суарез пркосио законима физике а Карагер ломио потколенице свима од Астон Виле до Рединга. И онда дође неки Глен Џонсон да пика лопту са њима. Па то је као кад бих ја отпевао дует са Јашаром Ахмедовским или заједно са Жиком Николићем водио Шареницу. Е?