Prijava
   

Krvavi uložak

Demorališući odgovor neke ribe na pitanje napaljenog muškarca: ''Šta imaš na sebi?'' Koristi se kao sredstvo za brutalno uništavanje svake vrste napaljenosti.

-Ćao mala, pa gde si ti meni?
-Ej ćao, evo me kući. Ti?
-Pusti mene, reci mi šta imaš na sebi?
-Krvavi uložak, trenerku i sivu ćaletovu majicu koju sam uflekala paradajzom.
-Moram da idem, čućemo se.

   

Kargurator

Prolaznik koji pristane da vam pomogne da upalite Juga na gurku. Najbitniji deo automobila.

   

Utefteren si u spisak donatora

Odjeb osobe koja se u jeku rasprave ili rastanka ili tako nečeg burnog, hvata za emocionalnu ucenu, govoreći iz sveg glasa o svesrdnoj ljubavi ka vama, koja nije pokazana ni dokazana isključivo zato što je valjda, neizreciva. Pa kad ste već rešili da begate, da bar imate u vidu da ste đubre prevarantsko i kurvinsko koja dobre ljude ostavlja na cedilu. Jer, samo dobri ljudi serviraju na tacni svoje bubrege, jetre, srca i za sve to imaju energije jer su se dobro nahranili vašom izuzetno hranljivom džigericom. Eh, šta ti je lanac ishrane!

''Kako možeš da odeš od mene? Kako si tako bezosećajan i jadan? Ostavljaš me samu, a ja tebe toliko volim! I gađala sam te onim tanjirom samo zato što te volim i ne želim da te izgubim! I bio si vezan za radijator samo zato što te stalno želim pored sebe! Ja...ja sam želela da se udam za tebe, da do kraja života budemo srećni! A ti...ti mene tek ostavljaš...bez objašnjenja...bez ikakvog povoda... A sve sam uradila! Ja bih tebi dala bubreg da ti zatreba. Srce bih ti dala, dušu.... Ono, što kaže Ceca -oba svoja oka kad bi bio slep-... Ja bih ti dala kožu da presadiš da središ te odvratne jagodice!''
''Ok, slušaj, ako išta zatreba, utefterena si u spisak donatora...a sada zbogom...kad si već kod jeftinih citata, ono, što s' kaže...idem dok sam živ...ovaj, mlad!''

   

Krofne

Krofne imaju rupu u sredini. Krofna se dakle sastoji iz krofne i rupe, priblizno iste zapremine. Kada sa nekim delite krofnu na vama je da izaberete koji deo ćete mu dati.

- Daj griz krofne
- Čekaj da pojedem ovo okolo

   

Mudoblokatori

Najčešći razlozi i opravdanja za neiskazivanje osećanja prema drugarici. Razlozi koji nam, je l' te, blokiraju muda.

Znate se dosta dugo, ali poslednjih godinu i nešto ste počeli da se družite intenzivnije. Privukla su vas zajednička interesovanja, muzički ukus i netrpeljivost prema svemu što ima veze sa Balaševićem i Vokrijem. Vremenom se spisak onoga što vam je zajedničko proširio, pa bi ti sad malo i da produbiš vezu (i još nešto sem veze). E, sad, ako si apsolvent nejebice sa podužim stažom (a sva je prilika da jesi, jer u suprotnom reči iz naslova ne bi ni bilo u tvom rečniku), sva je prilika da patiš od hroničnog nedostatka samopouzdanja, koje je, je l' te (da parafraziram Mešu Selimovića) nemoćno kad se rodi, a strašno kad ojača. To je rak-rana koja, ako se redovno hrani mudoblokatorima, može da nabuja poput amazonske prašume i zauvek spreči dve bedne klice koje se nalaze u tvojim mošnicama da klijanjem formiraju dva čvrsta i postojana kamena, suštinsko obeležje muškosti. Tvoje vežbe pred ogledalom da imaginarnoj drugarici na lep način i uvijeno u oblande saopštiš istinu, koja u izvornoj verziji glasi "Dosta smo se više šetkali u fazonu Snežana Dakić-Boško Jakovljević, želeo bih da ti restauriram vulvu ili, što reče jedan cenjeni autor, da te jebem kurcem u pičku", završavaju se patetično kao prvi pokušaji Cicerona da opiše političku situaciju u Rimu, ili još gore, kao pokušaji Forlana da postigne svoj prvi gol za Mančester. Još jednom su kličice ostale u prašini. Zašto? Zato što su mudoblokatori metastazirali.

1. Ona mi je suviše dobra drugarica da bih to upropastio eventualnim spominjanjem veze (i verovatnim odbijanjem sa njene strane):

Šatro se toliko dobro kapirate da bi trivijalna i prizemna stvar kao što je veza unizilo transcedentalnost i dubinu vaše produhovljujuće platonske veze. Ne želiš da prljaš takvu svetinju nepriličnostima kao što su dogi stajl pamprčenje i filovanje senfare krečnim mlekom. Doduše, ako se njoj, u magnovenju, nastupu ludila ili pod uticajem alkohola, neko veče omakne da slučajno natrči kriškama na tvoju pridignutu močugu, nisi lud da odbiješ, ako ona može da spusti vezu na taj nivo, ko si ti da se protiviš? Ovo se mudoblokiranima skoro nikad ne dešava, najčešće iz jednog od sledećih razloga:

1. Blokada testisa je uslovljena nereprezentativnim fizičkim izgledom mužjaka (gojaznost, manji fizički nedostatak i slično). U tom slučaju, inteligencija ne igra nikakvu ulogu, možeš da budeš Tesla, da govoriš šest jezika i da znaš dobitnike Oskara po godinama. Nećeš jebati. Dobar si za zasmejavanje i za solidan provod subotom uveče kada nema alternative. Više šanse bi imao Maks Luburić da dobrovoljno dobije srpsku pičku usred Jasenovca.
2. Ženka je frigidnija od Fej Danavej u filmu "Mreža" i za nju je iskazivanje osećanja jednako zajedničkom podrigivanju posle ispijanja piva.
3. I jedno i drugo. Ubij se odmah. Banana-ikebana.

Suma sumarum: Možeš da se zavaravaš do mile volje da zataškavaš šta osećaš iz časnih namera. Istina je jednostavna. Ti se plašiš! Usro si se, pičko! Drugome prodaj foru o vanvremenskom prijateljstvu, dok uveče iz sve snage daviš biskupa na hologram svoje prijateljice. Sve i da jedno drugom dopunjavate rečenice i da znate koji zub je kome kvaran, to nema nikakve veze. Ako misliš da te neće odjebati čim nađe prvog koji odgovara njenim ekstravagantnim prohtevima (da nisu takvi, ne bi bazala s tobom godinu dana), ti si onda još veća budala nego što izgledaš. Potencijalna materijalna sigurnost, prosečna žvaka, prosečna količina muda i ode ti u kanalizaciju, ko da nisi ni postojao, pa do mile volje zamišljaj kako joj nodluje bradavice koje si toliko puta imao na metar od sebe. Ako misliš da ona nije provalila da si se napalio ko mladi pavijan, takođe si se zajebo. Zna ona to dobro. I moli Svevišnjeg da nikad ne skupiš muda da joj to i kažeš, da bi vas oboje poštedela neprijatnosti, jer je, je l' te, jako obzirna osoba.

2. Ako popijem korpu, tek onda neću moći da se pokupim i startujem drugu mesecima i godinama

Ako se, ne daj Bože, desi najgore, i popiješ korpu, to će toliko uništiti tvoje ionako poljuljano psihičko stanje, već postojeći kompleksi će se utemeljiti i mnogo će vode proteći ispod mosta pre nego što budeš bio spreman da se opet otvoriš. Zaurlaćeš kao Čarlton Heston u "Planeti majmuna" kad shvati da je na Zemlji, kao Laušević na kraju "Sivog doma" i tvoja unutrašnja drama će se nastaviti u nedogled.
Ako si stvarno sposoban da se ovako osećaš i time potvrdiš da svi oni super-iritantni "volim te i posle smrti" likovi iz knjiga i filmova stvarno postoje, onda si u većem kurcu nego što se može i zamisliti. Ne znam šta da ti kažem. U svakom slučaju, ništa ne možeš da izgubiš. Već si bio na nuli, tako da jedino što može loše da se desi je da tu i ostaneš, a tu si već ionako na svom terenu. U principu nemaš čega da se bojiš. Isto kao kod vađenja zuba - zajebano, ali ništa nepoznato. Ako i popiješ pedalu, gledaj na to kao na uklanjanje gangrenoznog zuba iz vilice - bar se nećeš više baktati sa istim. Boleće te malo po isteku delovanja anestezije, ali si se bar rešio bede.

Suma sumarum: da demistifikujemo neke stvari.

1. Rep ti NEĆE porasti ako piješ kafu.
2. Utisak o Bosiljčićevoj glumi se NEĆE popraviti ako ga gledaš više puta.
3. Kurac i ostali organi ti NEĆE otpasti i pakao se NEĆE otvoriti pod tobom budeš li saopštio svoja osećanja i popio korpu. Sve je to za ljude.

3. Ako me pedalira i to se pročuje, kako ću posle na oči zajedničkim poznanicima i drugarima

"Mali je ovo grad, u njemu sve se zna", pa se tako i raščulo da si popio tvrd ispuš kod izabranice tvoga organa sa dve pretkomore i dve komore. Kad god vidiš nekog od zajedničkih poznanika, moraš pokorno da saginješ glavu i besno da ljubiš sram, kao do juče Dušan Vasiljev. Strašno te pogađa što sad moraš da slušaš njihove veštačke reči utehe, koje, što se tebe tiče mogu da ture sebi u rč, sažaljevaju, a ti se pitaš, što me bar ne mrze? Jer, ti njih u tom momentu zaista mrziš. Što ne gledaju svoja jebena posla? Pa, zato što je to u ljudskoj prirodi. Nije valjda da si tek sad primetio da ljudi obožavaju da se nekom desi nešto loše, da bi to kasnije mogli da prepričaju nekom drugom? To se zove češljanje jezika. Ništa revolucionarno. Svako čudo za tri dana. Pričaće, pa će prestati.

Suma sumarum: Ako ćeš životne odluke koje se tiču samo tebe da gradiš oko toga šta će drugi o njima da kažu i misle, onda ti ni jebeni seksualno opterećeni Jevrejin, koji je po Neletu Karajliću u pravu, ne bi mogao pomoći i preporučujem monaštvo, kako bi celibat bar imao svrhu i smisao. Bar ćeš tešiti sebe da si posvećen višem cilju kad ti stigne Božićna čestitka od drugarice sa porodicom. Drugačiji život tebe interesuje.

Suština svega je razmišljati što manje. Gorepomenuti Ciceron je svoj nedostatak pokorio i pretvorio ga u pobedu. Ali, nismo svi Ciceron.

   

XXL kondomi

Neophodnost za retke, put do nezeljene trudnoce za ostale.

- Aaaaaa, spao je.
- Jesi li opet kupio one velike, kretenu jedan istripovani?

   

Bi se i kurca napušio

Najbolji mogući odgovor ženske osobe na mušku konstataciju tipa da mi je tvoja glava, pa da se odmorim k'o čovjek.

   

Kafana kraj autobuske

Čarobno mesto gde se i ljubitelji kafanskog života osećaju kao u Diznilendu. Poslednja stanica životne kozije staze ako ste negde gadno promašili skretanje. Neiskusni bi to poredili da sa dnom života, a žilaviji provod tamo nazivaju zulum i veselje.

U profil gostiju spadaju sredovečni vozači autobusa, koji su sa namerom zanoćili u velikom gradu, i njihove dame noći sa masnom kosom, tigrastim dezenom koji se preliva preko struka i jarko crvenim karminom na opušcima slims cigareta. Ostalim gostima, čije rane na duši još uvek zjape od biča lokalnih vetrova i tornada, obavezno fali neki integralni deo tela- ud, red zuba ili oko. Nađe se i pokoji boem u svečanom odelu, sa crvenom ružom na stolu i setom u očima, koji uzaludno čeka svoju nikad prežaljenu ljubav iz studentskih dana i ispija rujna vina, tugaljivo i prezrivo u isto vreme.

Muzika, ako se tako nazvati može, probija bubne opne, puza kroz srednje uho, dolazi do mozga i zagađuje nervne ćelije. Nepovratno. Pevaljka, sa nezaobilaznim šiškama ispod miške i celulitom na nadlakticama, se uvija, rek'o bi čovek svakog časa će da ispljune žabu krastaču što joj se učaurila u grlu, i čita tekst iz neke knjige ručno i brižljivo prepisanih pesama. Pesma po želji petsto dinara, ali dobiješ još dve gratis. Razdragani gosti je oslovljavaju sa "koleginice", tražeći sve pesme koje sadrže naziv reke Drine. Svi su zaboravili svoje brige, makar na jedno veče. Misliće se o tome sutra.

Novajlije i slučajni prolaznici se mogu prepoznati po mladosti, telesnoj kompaktnosti i zbunjenosti. Ovi zbunjeni se najčešće mogu videti u pozi fetusa u nekom ćošku, sa izrazom strave u očima, a oni otporniji su već za nekim stolom zauzeli pozu mislioca, pod naletom udara nekog lošeg vina.

I tako celu noć. Sa svitanjem magija nestaje, a gosti odlaze kućama snuždeni, jer su se ponovo setili ko su i kakva sve sranja treba da prežive sa novim danom.

   

Romska tetovaža

Vrhunac slobodnog umetničkog izraza. Nadrealni spoj boja i linija da ga je kojim slučajem Endi Vorhol imao priliku kad videti, okačio bi sve kistove i fotoaparate o klin, kupio kartu put bivše Juge i zaposlio se na pilani u Mrkonjić Gradu, rešen da naprasno okonča svoju karijeru umetnika, priznavajući kako je kao nadrealni i avangardni umetnik poražen od strane samoukih romskih likovnih majstora koje kao medijum za iskazivanje svoje kreativnosti i umetničkih sloboda koriste tetovažu.

Za spravljanje tetovaže se koristi igla od skopčanice ili Singerice nađene u prikupljenom metalnom otpadu, najjeftinije mastilo koje se može kupiti od pijačnog prodavca školskog pribora kao i litra špirtovače rakije, za inspiraciju umetnika, tattoo majstora, za anesteziju i oraspoloženje mušterije kojoj se radi tetovaža i za dezinfekciju rane.

- Đamile, otkad ti postade četnik, kad si to nabacio tetovažu kokarde?

- Abebate, vidiš da je tarantula, moderan sam ko Spajdermen.

   

Čaplin

Odraz vremena početaka. Nemi i crno - beli film. Kada se govorilo onda kada se imalo nešto za reći. Kada su misli bile čitljive iz oka, iz pokreta, mimike ili gega i kada su iste zaista bile crne ili bele, lako razabrate, lako proniknute. Ljudi su se dijelili na dobre i loše, umesto današnjih sivih.

Čaplin je ideal. On je onaj koji ne želi da prianja svetu, da se povinuje. Stvaralac skitnice, po sopstvenom liku. Sitan čovek, velikih pantalona, uzanog tukseda, ogromnih cipela, i opet malog šešira, uz štap i brkove čini gomilu kontradiktornosti koje on čini skladnim do savršenstva! Perfekcionsta zna da savršenstvo ne postoji, ali proglasiće Čarlija limesom.

"Sjajan komedijaš! Obožavam Čaplina, plačem od smeha", reći ćete. Čarli je klovn, komedijan, lakrdijaš ako hoćete, ispuniće vam vreme i približiti usne ušima i sada, toliko godina otkako ga nema, da i vi nekad čujete iskren i nekontrolisan zvuk sebe ne brinući kako će odjeknuti.

Ljude je najteže nasmejati. Njemu je uspevalo da čitavoj planeti zagreje srca. Postojao je kao suprotnost drugom čoveku sličnih brčića, sa kim je delio popularnost. Crno - beli svet, zaista.

Danas, kako vreme prolazi a ja starim i bolje spoznajem svet, shvatam Čaplinovu tragičnost. Njegov osmeh, to je razigrani, nesvakidašnji, skoro neprirodni osmeh klovna čiji je cirkus svet, a audijencija sav narod. Njegove oči su bistre, plačne, njegovo srce osećam u sopstvenom dlanu pri svakom pokretu tog malog tela, nezaštićenog, nesviknutog na svet i na ljude...

A pokreti su poezija. On svakog udostoji podizanja šešira. Krivog štapa, bušnih cipela, pohabanog kaputa i pocepanog cilindra, sa limenom tabakerom punom opušaka od cigareta, sa podsmehom iz očiju prolaznika, on ne odustaje od sebe, od svog puta i načina. Čarli ne pokušava da bude kao oni, on je takav kakav je, i svesan sebe, skitnice i propalice koji je nedostojan ljubavi i poštovanja! I pored toga, on će dati poslednji peni slepoj devojci za cvet. Dostojanstveno će odbijati da mu drugi plate večeru iako mu prete batine...

Pravoj ljubavi nije važno da li je uzvraćena. Zato je i prava. Bistra i nehajna. On zavoli brzo i lako, a opet jako i zauvek. Zauzvrat, ne očekuje ništa... Jer zna, ljudima je ljubav mala, a on sem nje, nema šta mnogo da ponudi. Novac dođe i ode. Potreban je samo da čovek preživi. Da, samo. Jer ono što čini čoveka nisu bezvredni papiri koji danas ni krivi ni dužni znače sve ono što u čoveku postoji ili ne postoji samo po sebi.

Maniri i šarm, gegovi i humor, iskrenost i poštenje, nadasve ljubav, sve upakovano u skromnost, dakle sve ono od čega je satkan taj tužni pajac velikog srca, koji je bio previše svesan lošeg u ljudima, ali koji im je ipak dao celog sebe.

Čaplin je smešan samo u slučaju kada nisi on... Čaplin i pored zakrpe na srcu koja je veća od neranjenog dela, hrabro ide napred. Život je kratak, što čini svaki trenutak dugim. On se tuče sa jačima od sebe da bi odbranio slabijeg, dete, psa ili ma kog...

Zagledaj se nekad u njegov osmeh i oči, u njegove cipele i štap, u linije na njegovom licu. U ljubav bez stražnjeg izlaza i plana, i očekivanja. U njegov sopstveni svet radijusa njegovog koraka... Onda zagledaj u sebe. Ako pronađeš nešto od toga, pa ma kako sićušan trag to bio, ti si dobar čovek.

   

Smrdi na ilovaču

Neće još dugo.
Ne pomažu preparati iz teve šopa i Božen kozmetiksa i Krkobavićev eliksir mladosti.
Jednom nogom u grobu, drugom na kori od banane.
Dok se bave boćanjem i igranjem šaha s drugim „kandidatima“ ili u ženskom slučaju, razmenjivanjem recepata za bakin kolač, gospodin Smrt se smeši k'o pop na dete i oštri belegijom svoje oružje.
Govore kako su zadovoljni i da su proživeli dovoljno, iako skrivaju da bi dali čak i svoje rezervne zube da prožive još barem jednom neki trs u senjaku iza štale.
Međutim, prc! Zajeb'o ih biološki sat.

Milunka sa žvalama u uglovima usana: „Je l', dete, a ova krema, 'oće ona da mi popravi ove bore? Večarske gledam Slagalicu s onim Milutinom od kuće Krkobabića, da se udesim malo...“
Apotekarka: „Ne brini, bako, biće sve u redu, lepo će Vam ta krema srediti lice dok Vam pop bude pevao, jer već smrdite na ilovaču!“
Milunka sa žvalama u uglovima usana: „Šta ka'š, dete?! Ne čuje baba, sine...“
Apotekarka: „Ništa, bako... Vaš račun iznosi 687 dinara...“

   

Stonehenge

Imali bi i mi stounhendž, al` mi kiselimo kupus!

   

Ona je ko njiva

Žena koja rađa svake godine.

- Tato, otvaraj rakiju, postaćeš deda po 17. put!
- I ti nađe ženu ko njivu, jebo te otac ludi.

   

Nisam skrenuo, al sam dao migavac

Nisam poludeo, ali sam na dobrom putu.

Muž kući sam bakće se sa decom, žena otišla sa drugaricama na kafu..
Muž: Dušo kad dolaziš kući, klinci su malo nemirni?
Žena: Pa znaš ostaću bar još sat dva, da se ispričamo lepo, nismo se dugo videle..
Muž: Daj ne zajebavaj me, Marko pišao u saksiju, prevnuo televizor i juri džekija gurnuo mu prst u bulju i hoće opet, ker prestavljen sakrio se iza kreveta. Petar je bolji, sam sedi pored zida, kida komadiće i jede, a i ja sam gladan odavno, znači dao sam migavac samo što nisam skrenuo, dolazi kući!
Žena: A teo si da jebeš, što ga nisi vadio na vreme, aj ćao!
Muž: Ali sl.. TU, TU, TU, TU.. Ma zajebi, Petre sine napravi meni mesta pored zida da i ćale prezalogaji nešto

   

Pravo luđeg

Osnovno saobraćajno pravilo na kružnim tokovima u našim krajevima.

   

Veselnik

Najtužnije govedo u stadu.

Veselnik je ustvari vo, koga dovedu na livadu samo da naloži kravu (da je čačka kitom dok ne ovlaži), a onda dovedu pravu rasplodnu volinu koja obavi pos'o. Kod ljudi se takvi slučajevi zovu pičkopaćenici. Pičkopaćenik po ceo bogovetni dan šalje komplimente koleginici, komšinici ili školskoj drugarici. Te "jao što smo danas lepi", pa "Bože, danas prosto sijaš", i ostale pederske komentare koje samo on može izgovoriti. Naravno, svakoj ženi to imponuje. A onda dođe muškarac, i samo joj turi. On se tada zove pičkoposednik.

   

Ljudi koji ćaskaju na koncertima

Tip ljudi sa kojima obično dogovorite troiposatno čavrljanje pred svirku, nadajući se da će iscrpiti teme i umoriti jezik, pa ćete na koncertu moći, začudo, malo i da slušate muziku.

Nažalost, ovaj utopijski recept ne pomaže. Zato pokušajte da ovakve ljude u ovim prlikama isključite iz svog društva, da ne biste došli u priliku da morate da ih isključite za sva vremena.

Vudstok, 15. avgust 1969.

Nastupa Ravi Shankar. Uvodna stvar: Raga Puriya-Dhanashri/Gat In Sawarital. Publika pokušava da ostvari kontakt sa univerzumom, a Dženi sa svojom drugaricom Džilijan:

Dženi: „Jao, pa kako sam zaboravila da ti kažem, u četvrtak me je startovao onaj Tomi, znaš što je bio u Indiji pola godine, rekao mi je da imam predivnu auru... Ne, u stvari, to je bilo u petak, da, i kao moja aura je tako topla... Ne, ne, ipak je bio četvrtak, pošto sam u petak zaglavila sa Džonijem...“

Džilijan (u sebi): „Mir, ljubav, jedinstvo; mir, ljubav, jedinstvo...“

_________________________

Vudstok, 16. avgust 1969.

Na sceni su The Who. Sviraju Tommy's Holiday Camp. Dženi se, naravno, na sam pomen Tomijevog imena, nadovezuje.

Dženi: „Ej, a zamisli ti da je on bio pola godine tamo! Ja ne bih mogla, mislim podržavam taj stav i sve to, ali zašto da se putuje tako daleko, kad evo i kod nas ima puno toga zanimljivog, pa vidi sve ove ljude! Nisam mogla baš tako da mu kažem, pa sam nešto izokola, mislim ipak je sladak onako preplanuo i izgladnio...“

Džilijan (u sebi): „Mir, ljubav, jedinstvo; mir, ljubav, jedinstvo; mir, mir, mir, mir, mir, mir...“

_________________________

Vudstok, 17. avgust 1969.

Dženi i Džilijan slušaju Džo Kokera i With A Little Help From My Friends. Džilijan odavno ne misli da joj je Dženi drugarica; naprotiv, onako istripovana počinje da razvija teoriju da ju je poslao sam nečastivi, da bi je ovom verbalnom torturom kaznio zbog eksperimentisanja sa halucinogenima. Trudi se da ostane pozitivna, a Dženi se trudi da nadglasa muziku:

Dženi: „Ti u stvari misliš da je bolje da ja ostanem sa Džonijem, je 'l tako? A što nećeš da mi kažeš da se ti, u stvari, ložiš na Tomija? Jesam pogodila, a? Pa ne smeta meni, samo mislim da on nije baš za tebe, on je onako, miroljubiva i, kako se to kaže, kontemplativna osoba, a ti si više napeta i nervozna, da samo znaš kako me sad ludački gledaš... I šta ti je s rukom, što je grčiš iza leđa, jesi dobro? Rekla sam ti da ne uzimaš ništa od onog čudaka...“

Džilijan (u sebi): „Mir, mir, mir; svi ljudi zaslužuju da žive; mir, mir, mir; obuzdaj te užasne misli i nasilničke porive, nije ona kriva što si ti nesposobna da se isključiš; mir, mir, mir; ama udavićeš je golim rukama ako samo još jednom zucne!“

_________________________

Vudstok, 18. avgust 1969.

Džimi Hendriks izlazi na scenu. Potreseno objavljuje da je, nažalost, ovu predivnu manifestaciju mira, ljubavi i jedinstva narušila nesrećna smrt mlade Dženi N. Publika negoduje protiv disbalansa sa srećom koja naokolo vlada. Koncert ipak počinje.

Džilijan (u sebi): „Mir, mir, mir, niko nije kriv; ava, ava, ava, Dženi sada spava...“

   

Oranje plaže

Agonija ležanja na stomaku, na pješčanoj plaži, u razgovoru sa zgodnom djevojkom u bikiniju koja sjedi "po turski" i okrenuta je prema nama.

   

Više od nezavisnosti, manje od autonomije

Kad ti žena kaže: "Idi slobodno. Ne ljutim se ja."

   

Prelepa Lukić

Keva Lepe Lukić.

?
+264
6
definicija