Prijava
   

vidi ga mali ker

dodji,ker,mali ker

   

Veštački klub

Klub koji tek od skoro ima ogromne pare, dok su prirodni klubovi oni koji već decenijama troše ogroman novac i uzimaju najbolje igrače od klubova koji nisu imućni. Tako su siledžija iz bundesligaškog školskog dvorišta koji svima otima najbolje sličice - minhenski Bajern, i klub koji za polovinu svojih trofeja može da se zahvali Francisku Franku - Real iz Madrida, u očima prosečnog fudbalskog navijača nešto vredno poštovanja i uzvišeno u odnosu na omraženi PSŽ.

Tako će i prosečan srpski navijač nekog od državnih projekata tada novorođene komunističke države, za koje mora da je ubeđen da su samonikli na Kosovu polju i finansiraju se upijanjem sunčevih zraka, sa gađenjem napisati da je Mančester siti, inače 65 godina stariji od Zvezde i Partizana - veštačka tvorevina.

2056. godina, komentar na sajtu Sportala ostavlja navijač Čelsija, sedmostrukog prvaka Evrope koji poslednjih desetak godina boravi na sredini tabele engleske lige:

- Fudbal je bre izgubio dušu, pazi ti bre, Svonsi osvaja drugu titulu Lige šampiona, ali i dalje je to mali veštački klub bez tradicije koji ništa nije značio dok je slavni Čelsi u Murinjovoj eri harao Evropom!

   

Fora o 3\4

Stara šmekerska fora koja će i umišljenu kraljicu mature naterati da se nasmeje a samim tim i zainteresuje za ono što imamo da dalje da kažemo.
Svako zna da izmamiti njen osmeh na prvu loptu znači pola posla.

On: (nonšalantno) Ćao mala,šta radiš?
KM: (hladno) Evo ništa.Ti?
On: Ono,došao sam da te vodim na piće.
KM: (glasom Lee Kiš) Molim,štaaa?
ON: Devojko pa ti nisi ni svesna da smo mi već 3\4 već zajedno.
KM: (zbunjeno) Kako to misliš?
On: Pa lepo.Ja mogu i hoću.Ti možeš,još samo da hoćeš.
KM: hihihihi paaa neee znaaam. bezobrazniče! (udara ga ručicom po ramenu)
On: (u sebi) tu smo...

   

Galatasaraj

Popularan naziv za jelo u koje od priloga idu samo kečap i senf.

- Ćao, izvolite?
- Dve pljeske!
- Nešto od priloga?
- U prvu stavi zelenu salatu i pavlaku, a u drugu Galatasaraj!

   

Zrno graška iz profila

Uz stihove "Burbona" Ace Lukasa, sjedio sam u separeu i cirkao Čivas. Upicanio sam se za medalju - gangstersko Armani odjelo, roza šulja, neka fensi kravatica. Da me svaka kuća za zeta poželi.
Obično ne idem toliko daleko sa hedonizmom ali te noći sam imao razlog da napravim izuzetak jer su mi društvo pravile tri bičarke u kratkim kožnim šortsevima sa sve mrežastim čarapama. To je bilo sve što sam ikad želio u životu.
Kad pogledaš i nije nešto mnogo. Šta je to? Tri dobre i hoćne žemske koje miluju moje čvrste bicepse, naspram astronomskih želja tipa studiranja u Americi, kupovine Bugatija, putovanja po Evropi sve sa odsjedanjem u hotelima... sitnica.

Hladnim pogledom sjekao sam bujna prsa koja su naprosto željele izaći iz okova njihovih dekoltea. "Bradivice su im se sigurno ukrutile," pomislih i odlučih da to i provjerim. Uhvatih onu sa lijeve strane za za sisu i shvatih da nijesam pogriješio.
Ona se nasmija onako kurvanjski i krenu rukom prema mojim preponama a onda čuh kako me neko doziva.
U trenutku se prenuh ali onda nastavih sa tom "erotskom masažom" kao da se ništa nije desilo. „Opet glasovi u mojoj glavi. Nije to ništa.“ - progunđah i započeh igru sa još jednom dojkom, ovog puta onom koja je pripadala srećnici sa moje desne strane, vlasnici jakih četvorki.

A onda, u trenutku kada je treća krenula kleknuti ispred mene i preći na stvar, ponovo začuh onaj isti glas i bičarke nestadoše jedanako neočikavano kao što se i pojaviše.

Reality check! Budan sam, Armani odjelo je nestalo, muziku Ace Lukasa zamjenila je ona odvratna jutarnja tišina a ja umjesto u bujne grudi, gledam u plafon i shvatam da je sve bilo samo još jedan san koji se vjerovatno nikada neće ostvariti... Bar ne dok ne postanem svoj čo'ek.

Još uvijek u polu-snu, sjetih se da me je neko probudio i promuklim glasom rekoh: „Pa danas je subota, nemam predavanja,“
Nijesam dugo čekao na odgovor. Majka se prodera: „Pokvario se zamrzivač dođi dolje da mi pomogneš da ga pomjerim i istovarim ove stvari iz njega.“
"Posrani zamrzivač" - rekoh sebi u bradu i zbacih frotir kojim sam do tog trenutka bio pokriven a zatim se brzo uspravih u krevetu. Nijesam htio ustati istog trenutka, znao sam da će me sačekati koji minut pa iskoristih to vrijeme da se probam još jednom prisjetiti onih bičarki ali sada sam ih se sjećao samo kroz maglu.
Nije bilo vajde od toga. Moje bičarke su nestale i neće se više vraćati. Odlučih da ustanem i uputih se u prizemlje gdje je bio smješten zamrzivač.

Iz hodnika rekoh da ću otići do wc-a na brzinu da se umijem a onda započeti svoju dužnost.
Jedno pišanje i pranje zuba kasnije, stvorih se u kuhinji.
"Šta mu je sad bilo?" - upitah.
"Otkud znam ja, zvaćemo majstora da pogleda. Ja moram da izvadim veš iz mašine a ti za to vrijeme izvadi sve iz zamrzivača, stavi ođe na sto pa ću ja viđeti šta ću s tim kad završim ovo što imam." - reče majka vidno nervozna.
Namrgodih se ali potvrdno klimuh glavom. "Dođeš mi kutiju cigara za ovo" - rekoh i otvorih vrata zamrzivača dok je ona prelazila iz dnevne sobe u hodnik praveći se da me nije čula.

Elem, zamrzivač...
Bio je to onaj uspravni zamrzivač. Onaj odvratni sa pregradama u koji ne može da stane cijelo prase nego mora iz nekoliko komada da se strpa.
Počinjao sam da ga mrzim i prije nego što sam krenuo sa istovaranjem njegovog sadržaja, sa kojim nijesam mnogo odugovlačio. Odmah otvorih prvu pregradu u kojoj su se nalazile kese sa mljevenim mesom i šniclama a bilo je i nekih ćevapa ako se dobro sjećam.
Išlo je brže nego što sam očekivao. Za manje od minut sav sadržaj prve prve pregrade našao se na stolu.

Tada otvorih sljedeću pregradu i u njoj zatekoh gomilu zamznutog povrća. Bilo je tu graška, smrznutog pomfrita, graška sa kukuruzom, boranije i još malo graška.
Oduvijek sam mrzio grašak.
Gnjecav, oblika nepravilne sfere koji je izazivao moj OCD kad god bi se našao ispred mene u tanjiru i uz to svijetlo zelen. To je gej boja... Nije džaba vojna cerada tamno zelene boje.

I tako, krenuh sa deportacijom sadržaje i ove pregrade.
Dohvatih kesu smrznutog pomfrita i stavih je na sto, isto krenuh učiniti i sa kesom boranije ali ne primjetih da se iznad nje nalazi kesa sa smrznutim graškom koja u tom trenutku skliza preko nje i pade na pločice.
"Idi u kurac" - rekoh u sebi i sageh se da je dohvatim ali me nešto ukoči kičma.
Ispravih se malo u ramenima i bol prođe a ja odmah zatim uzeh kesu i stavih je na sto.

Spremao sam se nastaviti istovaranje ali onda vidjeh nešto vrlo neobično. Vidjeh da je jedno zrno graška ostalo na podu.
Izgleda da je kesa pukla na nekom mjestu. Sageh se ponovo da pogledam ima li još kojeg zrna da se negdje zaturilo ali ne vidjeh ga. Iz te perspektive shvatih i da je kesa napukla na samom ćošku taman toliko da to jedno zrno izađe iz nje.
Da to jedno zrno napusti masu i postane svoj čo'ek... ili bolje reći svoje zrno.

Uzeh ga između palca i kažiprsta i postavih ga u visini očiju. Posmatrao sam ga tako par sekundi koje su izgledale kao vječnost. Da me je neko gledao sa strane rekao bi da podsjećam na Rodenovog "Mislioca."
Ja sam sebi biše izgledao kao dželat... Njegova sudbina je sada bila u mojim rukama... bukvalno.

Koža na jagodicama prstiju mi se smežura od hladnoće ovog zrna. Mrzio sam ga.
„Bijedno malo zrno, šta si to učinilo?“ rekoh kao da će me čuti a onda dodadoh: „Da li znaš koja je kazna za izdajnike svog roda? Da li znaš?! Odgovori!“ – dovoljno glasno da moj pas koji to ču zalaja.
„Ne znaš? E sad ćeš vidjeti. Sad ćeš vidjeti kako prolaze oni koji žele biti nešto što nijesu. Sad ćeš vidjeti kako je to kada ostaviš najmilije u nevolji. Sad ćeš vidjeti kako je bilo meni i mnogim drugima koji trpimo zbog svog bravada.“ - rekoh uz manijački osmjeh i stisnuh ga snažno među prstima u želji da ga zgnječim ali zamrznuto zrno graška bješe povrćka čudnovata.

Bilo je isuviše smrznuto da bi se moglo slomiti pod prstima. Shvatio sam da je sve stvar vremena za koje će se dovoljno ohladiti da bude smrvljeno pod mojim prstima ali meni se nije dalo čekati.
Pokušah ga smrviti još jednom ali ponovo bezuspješno a onda mi kroz glavu prođe nešto što će zauvijek promijeniti njegovu morfologiju.
„Tučak za meso!“ – oh, kako mi to samo ranije nije palo na pamet.
Ustadoh se uz bolnu grimasu jer mi se još jednom javio bol u kičmi i odnesoh ga na drvenu dasku za sječenje mesa koja se nalazila na drugom kraju kuhinje.

„Ovdje je tvoj kraj bjedniče.“ – tiho ispustih kroz zube.
Stajalo je nepomično iščekujući sudar sa glavom malja koja se na dvadesetak santima iznad njega presijavala na jutarnjem suncu.
Odlučio sam ga poštediti čekanja.

Pljas i još jedno zrno graška završilo je svoju karijeru u prehrambenoj industriji.
Prvo je napustilo kesu da bi vidjelo spoljašnji svijet pa je bio red da prvo i shvati koliko je on surov.
Taj odvratni surovi svijet i taj još odvratniji sistem koji njime vlada a koji ubija sav individualizam u nama. Taj odvratni sistem koji nas pretvara u serijske brojeve koje pokreće novac, koji od nas stvara masu koja ima moć volje jedne prosječne kese za smrznuti grašak.
Taj odvratni sistem koji me je učinio svojom produženom rukom... koji je učinio da jedno obično zrno graška ima više hrabrosti od mene... od čovjeka.

Definicija je znači napisana za takmičenje "Pačija škola"

   

Kako sam proveo letnji raspust

Od svih godišnjih doba najviše volim leto zato što je tada letnji raspust.

Ove godine letnji raspust je najduže trajao. Da, tek sam završio prvi razred, ali sam tako čuo od starije dece. Ovaj raspust je trajao duže zbog nekog čike koga stalno prikazuju na televiziji umesto crtaća. Mislim da se zove Miloš ili Sloba. Uglavnom, njegova žena uvek nosi neki cvet u kosi. Kao nekakva ciganka, uvek moja baba dobaci. Taj čika se posvađao sa nekim drugim čikom i onda je drugi čika naredio da nas gađaju bombama iz aviona. A mene baš briga, u mom malom gradu nije pala nijedna bomba, tako da nisam imao razloga za brigu i raspust sam proveo u igri i šali. Osim jedne bombe koja je pala u šumu mog komšije, ali nije eksplodirala. Nakon toga on je od nje napravio korito za svinje. Kaže da se ne baci.
Tokom leta, mi, deca iz kraja smo se skupljali na školskom igralištu kako bismo se jurili, pravili smicalice devojčicama i igrali rata. Kad mogu odrasli, zašto ne bismo mogli i mi? Najviše sam voleo da posmatram devojčice dok piške u mraku. To je jednom primetila debela Radmila i prijavila mojoj majci koja me je izvoštila prutom. Tata me je samo potapšao po ramenu sa odobravanjem. Sutradan sam Radmili pripretio da ću joj ubiti mačku ako još jednom nešto kaže. Otada više nije dolazila na naša mala okupljanja na igralištu.
Zauvek će mi ostati u sećanju i jedan strašan događaj od kog mi se sledila krv u žilama. Pošto je svako veče nestajala struja, obično sam išao ranije na spavanje ako ne bih otišao na igralište. Jedno veče nisam mogao da zaspim i gledao sam u nebo nadajući se da će naši pogoditi neki zlikovački avion. Odjednom, bela svetlost je zapalila nebeski svod. -U-s-r-a- uplašio sam se kao nikad do tada. Mislio sam da smrt dolazi po mene i da je ta bela svetlost svetlost iz Raja kao u onim serijama što majka gleda gde svi plaču. Gotovo, ubiše me, kao da me nije ni bilo. Srce mi je stalo i nisam mogao ni da se pomerim. Na moje iznenađenje, opet je u sobi bila tama. Kad ja pogledo, čitav sam i nemam krila i onaj krug iznad glave kao u crtaćima. Tad je majka ušla sa svećom u sobu i rekla da je to samo neka sigilalna raketa ili tako nešto i da ona nije opasna. Mojoj sreći nije bilo kraja, bio sam oduševljen jer nisam poginuo kao kakav Kosovar.

Od kolevke pa do groba najlepši je letnji raspust! Jedva čekam da nas opet bombarduju!

Definicija je napisana za takmičenje Pačija škola.

   

Plave bluze

Čist indijanski sleng. Tako su severnoamerički domoroci nazivali omražene vojnike Unije, zbog njihovih plavih uniformi.

-Deda, deda!
-Šta je bilo Glupi ovne? Što si tako zadihan?
-Moram da ti se pohvalim! Ubio sam i skalpirao svoju prvu Plavu bluzu!
-Daj da vidim skalp...
-Evo ga. Kul, a? Jesam sad i ja ratnik?
-Pu jebem ti mater ludu! Plave bluze ne postoje već 150 godina, a ti si sjebo poštara što nam donosi penzije u rezervat!

   

Besplatna info linija

Preteča hotlajna, ženska osoba sa seksi glasom vam govori vreme.

PING
-TAČNO JE 2 SATA 10 MINUTA 10 SEKUNDI!
-To maco pričaj mi još!

PING
-TAČNO JE 2 SATA 10 MINUTA 20 SEKUNDI!
-Uf! Uf!!!! AAAAAAAAAAAA!!

   

Kako je s glavom?

Izraz kojim sagovorniku stavljamo do znanja da nijesmo u potpunosti sigurni da je njegova mentalna higijena na nivou.
Sreće se još i u oblicima "Kako je zglavom?" i "Šta je s glavom?"

na semaforu

A: O Miki fratelo, neka nova kolica si nam nabačio, ne fališ se a?
B: Ma jok brate, ovo je Šaju skoro otac uzeo... Šajo javi se čo'eku.
C: (pruža ruku sa suvozačevog sjedišta) O, Duka, nema te sto godina.
A: Čekaj brate, kako to uzeo Šaju a ti ga vozaš i kad si ti to Šajo istetovira' rukav?
C: Pa brate, uzeo meni stari taman kacam se istetovira' i ja da' Mikiju da me voza okolo da se vidi tetovaža kad izbačim ruku kroz prozor, pošto je na desnu.
A: Aha... A kako je s glavom, druže?

   

Duhovitost

Vredi više od 1000 reči, al' koji će ti kurac kad si moderator i moš sam sebi da odabereš šta god oćeš.

RK

   

Ostao suva kurca

Vaterpolista koji je ostao na klupi.

   

Svi smo mi Korleone

Kako jedan novopridošli član provede samo malo više vremena na ovom našem sajtu, počinje da biva zaražen. Oni koji reše da pišu malo više, nakupe bodove ili oni koji budu banovani, često sebi naprave dupli nalog kako bi skor njihovih definicija bio veći, kako bi vredjali moderatore i autore koje ne simpaišu, ili kako bi se jednostavno zajebavali. Postoje oni za koje se zna, i oni koji svoje duple naloge vešto kriju..

Elem, ako se ovoj pojavi pridje nešto ozbiljnije, teorija zavere dosegne nove dubine, i tako se zapitaš da li neko ima osam duplih naloga, da li postoje tajni moderatori, da li moderatori imaju neke svoje duple naloge i, što je najvažnije, da li abrakus sada piše sa nekog novog profila. Pitanja vuku u nedogled, dok ti jednog dana ne padne na pamet da je ovo u stvari sajt od 500 dokonih ljudi sa punkurac duplih naloga. Onda rešiš malo da ih iscimaš na četu, i onda se, na kraju, zbuniš..

Čet:
- Aj pošalji u pvt čiji si dupli, poslaću i ja tebi.
- Važi. Šaljem pvt - ja sam Korleone. U medjuvremenu stiže pvt - Ja sam Korleone. Nemoguće!
Čet:
- Jebote šta sereš!
- Ja? Ti sereš!
Korleone: Šta se vas dvojica svadjate?
- Korleone pvt. Znam da si kaizen još od pre mesec dana.
- Nisam Kaizen, ali bio si blizu. Kaizen ne postoji, ja sam Džimi.
- Kako ne postoji? I kako si sad ti Džimi kad je Litium Džimi?
- Pa ja sam i Litium i Džimi. I Korleone.
- Aha..Lažete. Isto kao i Euglena za Krešimira, znam da je to Blek.
- I Euglena i Blek su Krešimir.
- Do kurca. Sad ništa ne razumem. A..Kako to Kaizen ne postoji?
- Pa lepo. Kaizen smo u stvari nas sedmorica..
- Aha..Dooobro nego sad mi je jedan lik tvrdio da si ti.
- Sos? Pa i ti si njemu..
- Ali kako..
- Pa ja sam i sos!
- E..Jebite se.

   

Porodica upoznaje vašu devojku

Spektakularan događaj pun “skeniranja” kakav ni medicna još nije smislila, sitnih nesnalaženja, donošenja krupnih zaključaka na osnovu nebitnih detalja ili pokreta. Jadne devojke su morale da izdrže “prženje” više pari rendgenskih očiju koje vide i procenjuju baš sve, od visine IQ do plodnosti. Posle ovog “temeljnog“ istraživanja odlazile bi kući u nekom poluomamljenom i pomalo postiđenom stanju. A mene je kod kuće čekalo nostradamusovsko proročanstvo o mojoj nesrećnoj sudbini ako samo i pomislim da u porodično stablo “ugradim” baš tu devojku.

Mršava, skormno obučena, pametna.

Majka – Dok vodi sasvim kurtoaznu konverzaciju razmišlja: kako li će ova da se porodi?, vidi kako je uska u kukovima!, a i nema čime da doji. Biće dobro ako za dvadesetogodišnjicu braka nauči kajganu da napravi. Jadno moje dete!

Mlađi brat – Lupka priborom za jelo, telo mu je na stolici a mozak u kiber spejsu, gubi strpljenje i kači se na fejs.

Otac – Mozak mu je otišo “u ler”, nepotrebno i nepovezano pominje Koštunicu, opoziciju i poziciju ... i Hegela, a razmišlja: Ovu nema kuče za šta da ujede, ima da mi sedi na grbači i posle penzionisanja. Gde li je nađe? Nećeš se ti sine ovde ni najebati ni ‘leba najesti, ali knjiga ćeš se načitati.

Stariji brat – Svratio na brzinu da uzme ključeve od auta. Mangupski namiguje svima i odlazi da jebe nešto.

----------------------------------------------------------------------------------

Sočna, obučena kao kurva, ne toliko pametna.

Majka – Malo priča više sikće, koluta očima i razmišlja: Ova će izroditi lepu i zdravu decu, ima je, može i da doji, ali ne tvoju decu sine! Od kuhinje će mi napraviti SPA centar, ješćemo zrnevlje i konzerve. Jadno meje dete!

Malđi brat – Pravi galamu, pokušava da skrene pažnju na sebe, ali brzo nestaje na pola sata. Verovatno je drkao u WC-u. Vraća se zarumenjen, zbunjen i nezainteresovan.

Otac – Cakle mu se oči, smeje mu se brk i ne može da se dođe do reči od njega. Nesvestan šta sve glasno lupeta razmišlja: Eh i tata bi nešto ovako sine, kao nekada, ali ovu ni princ od Bruneja ne bi mogao da izdržava. Najebali smo ga ako ovaj moj klipan misli ozbiljno. Nećeš se ti sine ovde ‘leba najesti a ni najebati. Moraćeš da čekaš da dođeš na red.

Stariji brat – Svratio na brzinu da uzme ključeve od auta. Mangupski namiguje svima i odlazi da jebe nešto.

----------------------------------------------------------------------------------

Ostale “nijanse” devojaka, komentara i razmišljanja je lako izvesti iz navedinih krajnosti.

   

Tehnička podrška

Ono što vam reklamiraju majkrosoft i društvo da dobijate kad vam se podrnda nešto. Idealno, pozovete nekog kompjuter stručnjaka i on vam čarobnim štapićem reši stvar. Realno, nema tu ni t od tehnike.

Hvala što zovete tehničku podršku. Vaš poziv je nama bitan. Molimo sačekajte slobodnog operatera.
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs lav juuuuuuiiiuuuuu... piči muzika na sluški)
Hvala što čekate. Vaš poziv nam je bitan. Slobodni operater će se javiti ubrzo.
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs lav juuuuuuiiiuuuuu... piči muzika na sluški)
Hvala što čekate. Vaš poziv nam je bitan. Slobodni operater će se javiti ubrzo.
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs lav juuuuuuiiiuuuuu... piči muzika na sluški)
Hvala što čekate. Vaš poziv nam je bitan. Slobodni operater će se javiti ubrzo.
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs lav juuuuuuiiiuuuuu... piči muzika na sluški)

-Halo. Tehnička podrška.
-Halo! U jebote, čovek. Zovem vas u vezi modema. Ne radi. Čini mi se da...
-Dajte mi ime, prezime, datum rođenja, serijski broj modema, broj garancije, broj mobilnog, majčino prezime pre udadbe, da li ste alergični na neke lekove, i da li ste preležali zauške.
-Petar Petrović, 1029883, 1888273, 06412345667, Jovanović, Ne, Jesam.
-Sačekajte (zvuk nabadanja po tastaturi)
(nakon par min)
-Šta nije u redu sa modemom?
-Pa ne znam. Ne svetli više ona lampica line. Verovatno se pokvarilo nešto u vezi sa centralom.
-Jel je uključen u struju.
-Jeste.
-Jel možete da restartujete računar.
-Ugašen je. Mada ne vidim kako će to da pomogne.
-Upalite ga.
-Upaljen je.
-Sad ga restartujte.
-A?!? Pa kakve veze ima, sad sam ga upalio?
-Restartujte računar.
-Ajde, ok........... Restartovan.
-Odlično. Kliknite na start meni.
-Nemam start meni, koristim linux.
-Morate da kliknete prvo na start meni.
-Ama čuješ li me? Nemam start meni. Ne koristim windows.
-Ako želite da vam pomognem, kliknite na start meni. Dole u levom uglu je.
-.........Evo, kliknuo sam.
-Sada idite na kontrol panel.
-Otišao sam.
-Sada idite na network settings.
-Otišao sam.
-Sada namestite inte....
-Namestio sam.
-Jel i dalje ne radi?
-Ne, kažem vam, pokvarila se linija do vas, trebate da namestite nešto tamo.
-Sačekajte, sad ću vam dati stručnjaka za to.
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs...)
-O jebem ti mater.
(lav juuuuuuiiiuuuuu...)
Hvala što čekate. Vaš poziv nam je bitan. Slobodni operater će se javiti ubrzo.
(End aaaaaaaaaaaaj viiil ooolveeejs lav juuuuuuiiiuuuuu... piči muzika na sluški)
-Halo.
-Modem mi ne radi. Čini mi se da je veza do centrale.
-Dajte mi ime, prezime, datum rođenja, serijski broj modema, broj garancije, broj mobilnog, majčino prezime pre udadbe, da li ste alergični na neke lekove, i da li ste preležali zauške.
-Petar Petrović, 1029883, 1888273, 06412345667, Jovanović, Ne, Jesam.
-Sačekajte (zvuk nabadanja po tastaturi)
(nakon par min)
-Šta nije u redu sa modemom?
-Pa ne znam. Ne svetli više ona lampica line. Verovatno se pokvarilo nešto u vezi sa centralom.
-Jel je uključen u struju.
-Jeste.
-E pa, verovatno se nešto pokvarilo u vezi sa centralom. Ali, trenutno ne radi čovek zadužen za to. Jel možete da pozovete sutra ujutru?
-A da dodjem ja lepo sutra ujutru kod vas sa kalašnjikovom? A?

   

Na dobrom kurcu, svaki kondom je "Her pleasure"

Iliti, možeš Yugu da staviš ksenonske farove, niklovane ratkapne, nabudžiš motor, metneš sulundare umesto aspuha...al' džabe, mercedes je mercedes, makar i ciganski san.

Krešimir: Dobar dan, daćete mi karton kondoma.
Apotekarka: Kako mislite karton, kondomi se prodaju na komad ili u kutiji?
Krešimir: Pa lepo, hteo sam da kupim na meru, pa nema nigde, onda reko' da svratim u apoteku i da vidim da li prodajete na karton. Jednostavno, mrzi me da svaki dan skačem do trafike i kupujem pakovanja, ovako kupim na veliko i miran sam skoro mesec dana.
Apotekarka: Hm, dobro, poslaću momka u magacin da vidi ima li. A recite mi, kakve kondome želite?
Krešimrir: Obične.
Apotekarka: Da nećete sa ukusom sezonskog voća?
Krešimir: Ma jok, žene poslužim kafom i napolitankama, florom nek se same snabdevaju. Obične, rekoh.
Apotekarka: A, da nećete možda muzičke kondome? Sjajni su. U zavisnosti od tempa penetracije, menja se ritam i brzina muzike. Tako možete čuti razne stilove, od Leonarda Koena do Metalike iz postkosijanerske faze.
Krešimir: Gospođice, verujte mi, ja kad jebem, mikrotalasna pećnica sama od sebe počne da svira Vivaldijevo proleće. Molim vas kao boga, dajte mi najobičnije kondome.
Apotekarka: Hm, a da li ste čuli za najnoviji krik iz Durexa, takozvani Her pleasure kondomi, koji imaju generator jednosmerne struje i proizvode električne impulse koji direktno stimulišu najosetljivije delove unutar vagine, a plus imaju i specijalno draškalo za klitoris kao dodatnu opremu?
- Slušaj, bre, pička ti materina, ja kad jebem, hidroelektrana Đerdap uključuje dodatnu turbinu, da ne bi nestalo struje u celoj zemlji. Kesu za zamrzivač kad natakarim na stojka i svežem gumicom za tegle, pička ovlaži ko Kongo u periodu monsuna, a orgazme ne stiže da izbroji. Jeb'o te onaj ko te zaposlio, odo' u manastir, neću ni da jebem više.

   

Arapski stil

Čitanje novina s' desna na lijevo, odnosno od sporta prema ekonomiji i politici.

- Jes' čito što Milo ode da se tiska onom šeiku za pare?
- Jok, ne stigoh dotle. Kenjao sam danas kraće nego obično.
- Pa? To je na prvoj strani.
- Upravo. Ja novine čitam od sporta naovamo, danas sam samo do čitulja stigao. Mogu ti reći ko sjutra neće na p'jacu.

   

To je tako tužno

Odjeb na bezrazložno kukanje sagovornika.

-I onda sam ja pokušala da pomognem, ali mi je pukao nokat i sad ne znam šta da radim. Evo, majke mi, dođe mi da se ubijem.
-Zbog nokta? E, to je tako tužno.

Maloletnik: I kažem ti, išao bih sa onom ribom kod mene u vikendicu, ali se ne javlja, jebem je glupu. Ne zna ni sama šta propušta.
Mesečarka: Zna, veruj mi, zato te i ne zove. To je tako tužno.

   

Deca revolucije

Deca koja su rođena samo zbog toga što su njihovi roditelji živeli u doba demokratije pa su rešili da iz revolta urade nešto neočekivano.

   

Početak odraslosti muškarca

Kada broj godina prevaziđe broj centimetara.

   

Udarac iz ugla

Batine dobijene u klasičnoj sačekuši iza ćoška.

-Crni Srele, ko ti ofarba facu u plavo ljubi te majka?
-Ništa me ne pitaj kevo. Udarac iz ugla, nisam stigao ni da opsujem majku.

?
+1336
37
definicija