Prijava
   

Kotrljan

Diskretni Sizif životinjskog carstva. Negde pri dnu lanca ishrane, ovaj skromni insekt mukotrpno radi za ''parče leba''. Pred spavanje se predano pomoli balegarskom bogu samo da sutra ne naleti na proliv.
Da se razumemo, nekome i govna imaju vrednost.

- Ej, bgate, šta se radi.
- Evo, bgate, kotrljam. Ide zima.
- E, jesi domaćin.
- Znaš kako je, sitna deca, golema žena. Dok sam bio momak, jedan brabonjak mi trajao 3 dana. Nemoj nikad da se ženiš!

   

Shock žvake

Proizvod koji može da te natera da namigneš rođenoj babi.

   

Lebowski komšija

Totalno nihilističko-nezainteresovani kralj, koji živi u tvojoj zgradi, bez žene da mu sere, i dece da se deru. Povremeno ga viđaš sa terase kako u bade-mantilu odlazi do obližnjeg dragstora sa praznom gajbom piva u ruci, a vraća se sa punom. Jedini u zgradi se ne javlja ni tebi ni drugima, ali ne zato što je zao, nego lepo vidiš da čoveka mrzi da zine.

Sa druge strane, najviše ga gotiviš od svih komšija jer nije izveštačen, i kad se sretnete na hodniku, iako u tišini prodje pored tebe, savršeno se razumete pogledima koji govore ''bravo komš'o što si juče u vreme odmora odvrnuo Thin Lizzy, baba Radojka sa prvog sprata je odlepila...'' .

Jedini lik u zgradi koji za vreme bomardovanja nije silazio u podrum, nego je sedeo kod kuće razgaćen u fotelji, pio pivo, i istinski ga je bolelo uvo da li će bomba da rokne od njegovu terasu. Osim tebe, niko u podrumu nije provalio da on jedini nije sišao u sklonište.

Vrlo retko ga možeš čuti kako govori, i to uglavnom dok ispred zgrade razgovara sa nekim ortakom sličnim njemu, ili dok iza zgrade kupuje male količine vutre od lokalnog snabdevača. Govori jako sporo, isprekidano i tiho, ali koristi dugačke reči. Ako ga malo bolje poslušaš, možda i čuješ nešto duboko i nesvakidašnje.

Ovaj lokalni Lebowski služi da babe upozoravaju unuke u šta će da se pretvore ako ne uče školu i ako se ne kupaju redovno. One ne znaju da je on možda završio Englesku književnost ili tako nešto, jer njegova duga i masna kosa, naočare za sunce koje ne skida i iscepani bade mantil koji šeta po kraju jednostavno govore suprotno.

baba: sine, da učiš i da se kupaš redovno, pa da postaneš doktor ili inženjer, blago babe, a ne ko onaj komšija drogiraš sa prvog sprata..

lebowski: baba, to je, ono, kao, samo tvoje mišljenje, brate...

   

Rekvijem za džukca

Imao sam nekih 6 godina, pikao zabavište i boleo me smoki, samo sam se sprdao u dvorištu sa ostalim mini djilkošima i vukao klinke za kosu. Bio zanimljiv život tada, moram priznati. Verovatno jer to sada ne mogu da radim. Jedno letnje popodne me keva pustila iz kućnog obora da vidim kako ulica izgleda i sa te druge strane kapije, da malo proširim vidike, jedno 20 metara fore do ćoška, uz pretnju da će da me odere kao banka neiskusnog žiranta ako joj nestanem iz vidika.
Naravno da sam nestao u roku od par minuta. Otišao Bojan malo do pruge, iako nije znao šta je pruga, ali bilo je novo, jebiga.
Razgledam ti tako ja okolinu, nigde žive duše, smetlište sa obe strane pruge koja ide preko tog mosta ispod kojeg je nabacano samo smeće i ostala sranja koje ljudi tu kulturno ostave u noćnoj smeni, jer im je mrsko da budu ljudi.
Nakon par minuta razgledanja i divljenja nepoznatom pejzažu, kvrcnulo mi je u tintari da sam ga ugasio k'o Švabo četr'es' pete, jer sam prvi put uključio kurcobolja mod na kevinu naredbu. Al' tad je još uvek mogla da me premlati, tako da je ona bila gazda. Krenuo sam godinu dana ranije u zabavište, pa sam zato imao dve godine fore tamo da levelujem.

Lepo beše bogme, sram me bilo ako ikad budem kenjao za taj period, stvarno je lepo bilo. Štaviše, odatle život dobija jedna od najlepših priča koje imam da ispričam.

Vraćao sam se te druge godine iz zabavišta, možda koji mesec tek išao, i provalim da me prati ker.
Hm, nije ker. To je džukac. Ker je malo prefinjeniji. Ovo je džukac klasik verzija, crni, kusastog repa, sa žutim deonicama iznad očiju, okolo njuške i šapa.
Al' imala je najtužnije oči koje sam ikada video do dan danas, koliko god to pičkoplačljivo zvučalo. Jes' da sam bio klinac i to baš klinčuga koja tek treba da provali šta su lična mišljenja i predrasude, ali to je ono.. Po difoltu, urodjena emocija. Počela je da me prati. Dodjoh ja sa njom do kapije, gde me je čekala keva i, ne streljala, nego, gadjala hidrogenkom. Ja se napravim Šejn i pitam što je ljuta. Sreća pa sam bio sa druge strane kapije kad sam skontao koliko je to glupo. Al' smirila se majka brzo kad je skontala da sam još ipak živ, da me nisu odneli cigani čergari ili haremski čuvari.

- Vidi mama, kuca! Pratila me je do ovde!
- Jaoj bože, samo mi još jedan džukac fali. Oteraj ga i ajde ulazi dok te nisam polomila za ovo.
- A mamaaaa.. Pa pogledaj je! Vidi kako gleda!
- Ma neć.. Jooooj, Bojane. Ajde, ajde, uvedi je, samo nemoj posle da mi kukaš kad ti kažem da joj daš da jede.
- Hvala mama! Ajde kuco!

Par dana je tu živela kao anonimus, bez imena. Onda ćale jedan dan dodje na ideju da joj da ime Lujza, jer je voleo Telmu i Luiz, pa mu bio neki ćeif da ošine tako. I tako i ostade do kraja. Taman što joj dade ime, razvod braka, šta je bilo, bilo je i ostalo, nebitno.

Par godina prodje tu, odraste ona bogme u prepucanu životinju, fizički besprekornu, nikad ne bi rekao odakle je došla. Mada je bilo još bitnije ono psihičko.

Nigde ništa nije učena, trenirana, ništa od toga. Bila je jednostavno inteligentno biće.

Piče godine kad se zabavljaš, zar ne, Lu?
Pitao sam je to par puta dok smo sedeli na obali kanala, gde sam ja pecao a ona čekala potencijalnu klopu. Jebote, morao sam da se ubijam na biciklu da bih držao brzinu sa njom, koliko je samo mogla da trči, to je bilo nerealno. Sećam se jednom da je komšijski pas režao na mene nešto kao jer je valjda mislio da je prejak. Došla Lujza do njega, za vrat pa tri put' o zemlju i putuj igumane. Od tad se prešaltao samo na rekreativno mahanje repom kad me vidi.

Celu osnovnu školu sam je vodio na pecanja, vožnje i slično, uvek bih našao vremena, ipak je to bilo neko bezbrižno doba, što mentalno, što fizički. A onda je došla srednja škola i neka pravila su se promenila.

Lažem.. Sve što se promenilo je bilo to što sam ja više vremena posvećivao tome da budem neki tuki u školi, kao i svi drugi, to je valjda difolt tog uzrasta. Samo to se promenilo. Lopov vremena sam postao sam sebi, ne videći to.

Ona bi me uvek čekala na ivici terase kad dolazim, i potrčala ka meni čim bih otvorio kapiju. Kad razmislim, to je uvek bila ista, čista, iskrena radost u njenim očima, iako je samo jedan, za nas, ljude, uobičajeni akt koji se samo ponavlja.

Ono što razara moje srce su finalne godine njenog života. Šta je gore, znati vreme nečijeg kraja, ili ga ne znati? Loše pitanje, valjda.

Bilo je leto 2010. godine, znam da sam tako nasumično dobio želju da odem do mesta gde sam kao klinac dane provodio sa kanticom i pecaljkom. Seo sam na biciklo, došao do kapije, i zaledio se. Iza sebe sam čuo poznato, umilno cviljenje koje me moli da je povedem. Bilo me je sramota što sam na prvom mestu i zaboravio da je zovnem da krene sa mnom u oldskul avanturu.

Krenuli smo polako. Nismo se vozili, ima par godina sigurno. Al' primetio sam nešto što me je poprilično ruiniralo. Nisam više ja bio taj koji se trudio da drži korak. Još tužnije je bilo to što sam video da se ona opet i dalje ne predaje, hoće volja, ali te, sad već, stare šape ne slušaju kao pre 6-7 godina. Nema veze, Lu, šetaću i ja, imamo svo vreme ovog sveta.. Makar danas.

To je bilo poslednje putovanje nje i mene, nisam želeo da joj priredjujem to ponovo jer sam video sa kolikom mukom ide, iako uvek želi. Tužne moje oči, umorne i iscrpljene, a opet tako vedre i srećne kad god bi me videle.

Sve to mi je razaralo srce, ali poslednja stvar, koja ga je i razorila, je bio njen kraj. Ne zbog toga što je bio samo kraj, već zbog toga što nije bilo fer. Nije bilo fer. Nikad neće biti fer. Nije fer da se, na jedan moj veliki i značajan dan, samo tako ugasi i nestane nešto što volim van svakog rečnika, razuma i objašnjenja. Takvo nešto ne bi smelo da postoji. Takvo nešto je mene, krajnje apatičnog i mentalno neverovatno izdržljivog, polomilo kao graničicu. Direktno u srce, kroz svaki štit i gard koji sam ikada imao.

Koja god da je vrsta i za koga god da je, ljubav je kada nekome daš svo oružje i snagu da te uništi, i nadaš se da neće.

Ona nikada i nije. Zato toliko razara..

Van zaborava je, za čudo svakoga kome sam rekao, posvećena nekome ko nije čovek. Moj najveći prijatelj ikada je pas. Moja Lujza. Lu. Pas kojeg sam sa 6 godina doveo kući jer me je pratila dok sam išao iz zabavišta. Pas koji je prošao sito i rešeto, i bio sa mnom 15 najlepših i najbezbrižnijih godina, bez da je ikada napravila bilo kakvu štetu. Sve što bi najdresiraniji pas znao, ona je znala bolje, samo nikad nije bila dresirana. Hej, ko je još video da ostaviš tacnu sa hranom pored psa i kažeš mu da čuva, posle se vraćaš i skontaš da pas ne da komarcu da sleti na sto, a ne na tacnu, a kamoli da razmišlja da pojede meso sa tanjira. Jednostavno se nekad rodi takvo neko čudo koje jednostavno razume. Što kaže baka, samo joj je falilo da govori i to je to. Svaki prijatelj kojeg imam je nekad uprljao naš odnos na neki način, niko nije ostao skroz čist u mojim očima. Ali taj pas je bio tu, majku mu, bio je tu kad su se moji razveli, kad je umro deda, kad su bila razna sranja, bombardovanje, sva ta sranja je bila pored mene. Čak šta više, ja sam njoj par puta naneo zlo, ali nikad joj na pamet nije palo da uzvrati, samo bi istrpela i stavila glavu na moje koleno i tužno me pogledala. U momentu bih shvatio koliko sam jebeno djubre, i izvinjavao joj se. I dan danas zaplačem ako uzmem da sviram tu pesmu, kad mi dodje.

Sviram je suviše retko,
shvatam je smrtno ozbiljno,
a volim je beskonačno.

   

ukoso

Meze, meze mesnog porekla koji se secka ukoso.

Pečenica, pršuta, suvi vrat, šunka, kulen, čajna kobasica, sremska kobasice, kranjska kobasica, ljuta kobasica, pa sve u ovalnom tanjiru.

Daj nam malo ukoso.

   

Karbit

Dok se nisu pojavile petarde u ovolikim kolicinama, karbit je bio omiljeno sredstvo klinaca za pravljenje buke u komsiluku za novu godinu, badnjak, itd. Danas je dosta tesko doci do njega.
Karbit je zapravo jedinjenje kalcijuma i ugljenika koje u dodiru sa vodom stvara izuzetno zapaljiv i eksplozivan gas, acetilen. Obicno se mogao naci kod autolimara ili nekoga ko je radio gasno zavarivanje.
Od velicine grumena karbita, zavisilo je iz cega ce se pucati. Koristile su se stare limenke za farbu, stare limene kante, pa sve do buradi za naftu.
Ubacis karbit u limenku, pokvasis ga, zacepis i sacekas da se skupi gas i zapalis. Ovo zadnje je stvarno bilo ekstremno, mislim na bure, jer je postojala opasnost da se bure rascveta kad se gas zapali.
Ali, ko je jos onda razmisljao o tome, pogotovo ako imate izmedju deset i petnaest godina...

Kao klinci jedva smo dolazili do karbita i to do manjih komadica, tako da su nam limenke od farbe bile idealne, ali...
Badnjak, negde polovinom osamdesetih.
Pucamo mi sa tim limenkama, kad se pojavi nas komsija Milan, covek u ozbiljnim godinama, ali najvece spadalo u ulici.
- Sta je klinci? Opet prdite sa tim limenkama po ulici?
- Sta cemo cika Milane , kad nemamo s cime, a, ni iz cega.
- Sta bre nema, sacete da vidite!
Nije ga bilo jedno pola sata iz njegovog dvorista, samo se cula brusilica i lupanje cekica.
Kad se pojavio, nosio je jedno bure od nafte i ogroman grumen karbita. Ostatak veceri je usao u istoriju naseg komsiluka.
Prangijanje se zavrsilo kad je bure palo na komsijinu terasu i dolaskom milicije...
i naravno batinama od roditelja.

   

Ubod komarca

Poređenje koje opisuje davanje injekcije.

Iako je gnusna laž, dečiji psiholozi tvrde da je to ipak najbolji način za uvod u svet bola. Sa nečim mora da se počne a ne ide baš da se objašnjava da boli kao kad capne osica. Ili pčela. Ipak, komarac je lagan, neprimetan, pastelne boje, i ono najvažnije, kad ubode ne oseti se ništa.

... Galenika, pogon za antibiotike, kancelarija...

Šef: Srce, ima li pisma za danas?
Sekretarica: Ima, ima.
Šef: Čitaj, ajde.
Sekretarica: Evo, polako. :cepa kovertu: Poštovani, bilo bi nam drago da ako možete u prostorijama naše stranke da...
Šef: Dalje. Jebe mi se za Dinkića.
Sekretarica: Dobro. Drugo pismo... Tigriću, nabavila sam ti kavez, grrr.... Iju, šefe, izvolite. Bolje nastavite sami, hihi.
Šef: To ću odmah posle doručka. Dalje.
Sekretarica: Nije mi poznat ovaj... Ono ni stršljen ne zna da ujede kolko može vaš garamicin! ... Ijuuu, šta pročitah...
Šef: Mmm, zanimljivo. Čitaj.
Sekretarica: ... Ko li vam dade sertifikat, serem mu se u usta!? Pa dušmanin me ne bi tol'ko otkin'o. Kakvi otrovi sipujete u njega? Deda mi se pokojni prikazao, pizda vam materina, a plašljiv sam čovek i stra' me od toga. Treći dan kecam na jednu nogu k'o Vuk Karadžić, skakućem k'o školicu da igram i samo gledam da se nestrmeknem negde...
Šef: Javi štampariji da dodaju trouglić na pakovanju, i pošalji gospodinu paket diklofena i šteku pantenola da sisa. Dalje!

   

Jaje

To je najveća ljubav Jašara Ahmedovskog.

"....spreman Bogu da se predam, jaje volim, jaje nikom ne dam!!"

   

Ispao mi monokl u piće

Izraz koji opisuje takvo stanje šoka i iznenađenja, da se reakcija jednostavno ne može sakriti. Za neupućene, monokl je spravica koju su englesko plemstvo i slične karikature nosile na jednom oku, umesto naočara. Uglavljen ispred oka, davao je zajeban i prefinjen izgled koji se može narušiti samo nekim zapanjujućim vestima.

(Engleska, 19. vek)
-Lorde Partridž, Lejdi Felisiti ima vanbračnog sina!
-Blagi bože! :ispada mu monokl u šampanjac:
------------------------
(Miljakovac, 21. vek)
-Brate, ščuo da je Marija trudna?
-Čuo. Kad mi je Šomi reko juče, ispo mi monokl u pivo.

   

Ruralna ujna

Trouglasta pijačna žena, koja, ako je zvanica na svadbi, obavezno namesti 'ladnu trajnu frizuru i turi ehoton na kosu (zbog boljeg presijavanja), obuče suknju do pola lista i svilenu košulju sa čipkom, nakarminiše usta crvenim karminom, ali, avaj, ne skine crne brkove i obavezno udrdi sa sobom jednu tortu. Kad se pojavi na vratima zastane da vidi da li je primećena Na pitanje domaćina slavlja, koji smešta goste na svadbi: "Je l' ste vi ujna?", daje odgovor :"Mi smo ujna!"

   

Polumenta generator

Jedna od najpoznatijih mašina za totalni, linijski navođeni, generator randomnesa u svetu.

postoje 3 moda rada:
1) "standard" (Šako Polumenta generator) - Sastoji se iz totalnog rendom miksovanja dva sloga od bez ikakvog očiglednog pravila. Prvo slovo, ili bolje reći prvi deo sloga je uvek suglasnički, dok je drugi samoglasnički. često korišćenje DŽ NJ LJ Ž Z etc. kao čest dodatak prvom slovu, koje je po pravilu suglasnik. Takođe je poslednje slovo uvek samoglasnik O.

2)"Lolo Polumenta" - Uzme se "standard" algoritam od 2 sloga pa se na njega doda poslednji suglasnik, pa prvi samoglasnik, pa opet poslednji suglasnik pa poslednji samoglasnik. Možda deluje komplikovano, ali uveravam vas da je ovo jedna od najprostijih, a opet najefikasnijih radnji kojima se sam generator bavi.

3)"Fljizo Polumenta" - na dvosložni "standard" se doda rendom novi isklučivo suglasnički poluslog, to jest prva četvrtina novog "standard" algoritma, pa na to ostatak starog "standarda", ili drugi deo prvog sloga, tj. samoglasnik plus čitav drugi slog starog "standarda", koji obuhvata i suglasnički i samoglasnički poluslo istog.

videti primere u slučaju da nešto nije jasno, a i da jeste.

Generator ne funkcioniše baš tačno ovako, ali suština je čini mi se uhvaćena.

Ovo nije plod moje mašte već zasluga najveće i najlepše Brade u univerzumu. Hvala mu.

1. režim:
Šako Polumenta -> Jajo Polumenta - Sajo Polumenta - Pidžo Polumenta - Telo Polumenta - Njafo Polumenta...

2.režim:
Lolo Polumenta -> Vlehoheho Polumenta - Nadodado Polumenta - Žamomamo Polumenta - Banjonjanjo Polumenta....

3. režim:
Fljizo Polumenta -> Granopljano Polumenta - Svaljonjaljo Polumenta - Trdostrdo Polumenta....

*zabranjeno za decu mlađu od 11 godina pošto može da izazove teške traume zbog približne simulacije smisla života i svega ostalog.

   

Muška ruka

Ono kako moja baba naziva kurac, kad priča sa svojim prijateljicama.

"Slušaj Ljubice, tebi baš stvarno nedostaje muška ruka u kući..."

   

Subliminalne poruke

Poruke prikrivenog konteksta, koje podsvesno utiču na ljudsku psihu, čineći je podložnom spoljašnjim uticajima, navodeći ciljanu osobu na određenu radnju protiv njene volje i bilo kakve kontrole.

   

Kremanski orao

To ti je kad izbije tuča pod šatrom na svadbi, a ti staviš klupu na ramena i počneš da razgrćeš sve oko sebe...

   

Negiranje paralelnih univerzuma sa simultanim proticanjem vremena u poetici Šabana Šaulića

Ja ne pitam za juče ni sutra, dok te grlim u naručju svom,
Postoji samo sadašnje vreme i ja i ti u vremenu tom.

   

Verica

Veverica koja ne prodaje veru za večeru. Ona priznaje jednog jedinog sveca, zaštitnika šumskog življa - Svetog Žira Leblebiju. Lasica je probala da je preobrati obećavši joj tovar svežeg dominikanskog kokosa i vaučer za Teranovu, ali je neverica saznala za taj lukavi plan, prerušila se u Svetog Leblebiju i ukazala lasici iste noći na prozoru. Sutradan je lasica kupila bombonjeru verici i izmolila oproštaj uz pratnju ruske plesne trupe i prelepog svirača na šargiji poreklom iz Štrpca.

Verica je napisala i ilustrovala "Prvi šumski bukvar" u kome se vide mnoga njena dobra dela koja je učinila za šumu tokom godina. Tako pod slovom A vidimo vericu kako sklapa analogno-digitalni konverter za razglas u šumskom domu kulture, pod slovom I je fotografija verice sa prototipom interneta pod miškom, a ako okrenemo slovo Č, videćemo vericu kako brani šumu od razjarene ajkule čekićare. Pod slovom Š jeste momenat kada je verica sastavila iz delova Šekija Turkovića nakon njegove čuvene borbe sa Obi-Van Kenobijem.
_________________________________________________________________________
Verica, pored svih svojih vrlina, poseduje i autorsko pravo na izraz "žirova pobeda", što označava vekovnu duhovnu pobedu veverice nad kolektivom lasica.

   

Skraćuje razlomke

Kaže se za nekoga ko je složio preglupu facu neodređene emocije. Izgleda kao da posmatra neku random ekspresionističku sliku na udaljenosti od kilometar i pokušava da na njoj razluči svaki predstavljen objekat, a i da pronikne u suštinu jednog takvog džeksonpolokovskog manifesta. Možda čkilji, možda blago pući usne, ali u svakom slučaju ne pleni utiskom da o nečemu pametnom mozga. Kao da u glavi ima razlomak tipa 1536/384 i pokušava da ga skrati najvećim zajedničim deliocem, a napajanje ćuskije mu isključeno.

-Divi basistu što skraćuje razlomke, ne bih mu dao preko 70 i-kua.

   

1244

Rezolucija dvanaest četrdeset četiri doneta je devetnaest devedeset devete godine.
Bavi se suverenitetomiteritorijalnimintegritetom Srbije nad pokrajinom Kosovomimetohijom, mestom slavne bitke iz trinaest osamdeset devete godine.
Ova rezolucija je najbolji primer razdvajanja neraz dvojivog i spajanjanespojivog.

   

Majndfakerke

Endemska vrsta vezana za prostore gimnazija i umetničkih škola te raznih filozofsko filoloških fakulteta, mada ni tamo nije dominantna. Najčešće uspeva u gornjoj srednjoj klasi roditelja uspešnih intelektualaca ili uspešnih privatnika neuspelih intelektualaca. Ona se ne odeva tako da bi pokazala kolko je dobra pička, ona se odeva tako da bi pokazala koliko je opičena. Nju pare ne interesuju ko ove druge normalne ženske. Nju ne zanima šta voziš, ni kolko si sladak, ni da li se sve drugarice lože na tebe, ni da li si prebio nekoga u gradu za vikend. Ona voli frajere koji ne prave belaja i ne psuju Alaha. Ona sluša džez ili trip hop ili tako ta neka alternativna rock sranja od kojih sam ja davno digao ruke kad sam rekao zbogom pameti i bacio se na alkohol i narodnjake. Takvu ženu ne možeš da odabereš, ona odabira tebe.

Radimo ja i moj dobar ortak na mešalici i cugamo pomalo kad nailazi moja obostrana simpatija iz srednje škole. Nisam je video od mature i sada izgleda lepše nego ikad. Suknjica sa razrezom, gola ramena, kosa uvezana tako da otkriva svu nežnost onog dela između uveta i vrata koju imaju samo lepe žene, usne razvučene u širok osmeh i pametne okice kao i nekad pre.
(iz nekog razloga ja sam u ono vreme bio sposoban da privučem inteligentne devojke. Valjda zato što sam ćutao kad su se drugi svađali pa su mislile da sam veoma pametan, kao onaj lik u pripovetci “Vođa”)
I tu krenemo onu standardnu priču ćao, ćao, jao bre nisam te video/la 100 godina, ona završava sociologiju ja stao na drugoj, nije bilo kinte pa šljakam dok ne vidim šta dalje (drugim rečima prso), si vido ovoga onoga, šta rade, ko se udao, ko ima decu, ljubavni život, bla bla bla vidimo se čujemo se ćao, ćao.

I tu moj kompa (koji je inače duša od čoveka kao i svi dobri namučeni ljudi sa kojima se ja družim) počne da balavi te:
- Šta ti dođe ova riba, te daj mi njen broj.
A ja mu kažem:
-Man se bre ložiš ona je majndfakerka, a ja i ti da smo pametni ne bi bili ovde de jesmo. Doduše, mogli smo je tresnuti lopatom pa dok je topla, nego završavaj to pivo, neće ta kolica sama da se voze.

   

Prelazak P u B

Najčešća glasovna promena kod Crnogoraca.

PG u BG

#434
+7546
97
definicija