Prijava
   

Praslin

Polu neka svinja sa oklopom neki pacov.

   

Sposobčići

Deca koja su došla na svet od iste majke u istoj godini a nisu blizanci. Pojava koja je retka danas kao beli medved u Šumadiji zbog današnjih majki koje su svilene i jako metiljave, zapravo velika većina. Pedesetih godina prošlog veka je ova pojava bila sasvim normalna. Što se pre deca izrađaju pre će da stignu za poslove po polju, jer kukuruz na kopanje ne može da čeka.

   

Narodni običaj

U pojedinim slučajevima samo evolucija sujevjerja koja se prožima i razvija kroz vjekove pod zaštitom ultimativne bapske parole: “tako to treba” ili “tako se valja”.

Random selo u Bosni, bliska budućnost:

Ceremonija počinje dolaskom svatova u mladino selo. Kum predaje mladoženji merdevine s kojima se ovaj treba popeti na kuću i prdnuti u odžak. Ako pacovi krenu bježati iz kamina, slijedi aplauz i ćaća predaje mladu. Zatim se odlučuje po čijim običajima će se dalje odvijati ceremonija. Otac mladoženje sa zastavom Mančestera (eventualno Aston Vile) na leđima puca slobodnjak, i ako ubaci u štalu pripada mu čast da produži tradiciju svog sela. Stari svat pozdravlja prisutne s burencetom uz stari srpski poklič: “Tako mi moći sive lobanje, nek’ je sa srećom!” Nastavak se održava u crkvi, gdje mladenci razmjenjuju prstenje, a pop i otac mladoženje dresove. Epilog je naravno pod šatorom uz prisustvo delegata FIFA-e.

- Bako, a zašto nevjesta oblači biku gaće?
- Dijete moje, to je simbolični narodni običaj, s kojim teta govori da nije vidjela kurca do udaje.

   

Ljubav na prvi strob

Ume biti opasan zajeb. Još ako si dobro okvasio grlo pre upada u klub šanse da se probudiš sa skotom u krevetu se udvostručuju.
Za razliku od ljubavi na prvi pogled gde se zaljubljuješ u ono što vidiš, u ovom slučaju se zaljubljuješ u ono što misliš da si video u onom deliću sekunde dok strob cepa. Oštri pokreti seku onaj kurčev dim što se pušta u momentu kad bi di džej trebao da baci masu u trans. Al baci kurac, uvek smore. Šta ti da vidiš tad? Kako da provališ da nosem seče burek kad imaš delić sekunde da vidiš kakva je sisa, a to te da se ne lažemo jedino i interesuje. Imaš delić sekunde i zašto onda trošiti dragoceno vreme zagledanjem u facu? Nisi došao da se ženiš... Ček, ček! Uuuuu tebra vidi kako je dooobra ova!

- Ćao srce, šta piješ?
- Hej, ćao. Mmm, vodku!
- Odlično, imam kući pola flaše, ostalo od slave. Oćemo sad il odma?
- hihih od slave, duhovit si, sviđa mi se to.
- Nisam duhovit, pijan sam. A i zagoreo, da se ne lažemo. Kako se zoveš?
- Mahija, ti?
- Mahija? Lepo ime, prvi put čujem. Ja sam Igor.
- Dhago mi je Igohe.
- Aha, znači nisi Mahija. Ok, hajdemo.
.
.
.
- USTAJ MARIJA SVETI JEBEM NIJE TI DOBRO! NE BRINI, JA ĆU TE SPASITI!
- Štajije manijače šta se deheš! Ju kako si me phepao...
- Mislio sam da sam te ubio od kurca! Sva si hladna i bleda. Uh al sam se prepo! Vid ovo, osto ti ten na jastuku! I izvini za nos...
- A pa imam slabu cihkulaciju. A i koža mi jako osetljiva pa ne smem na sunce, doktoh zabhanio. A i pegice imam pa stavljam maaaalo više pudeha. Mislim, ne smetaju mi ni pegice toliko nego me i bubuljice muče pa zato malo pheteham sa pudehom. A šta za nos? Nisam te hazumela.
- Pa ako sam te jako udario, ne sećam se bio sam pijan al sam siguran da može da se ispravi! Platićemo operaciju po pola, ja mislim da je to fer.
- Joj pa bleso, nije to od tebe. To me Shki nabo kad sam ga oghebala.
- Aha, dobro. E, jel nije frka da ti sad kreneš, al kroz prozor. Keva zvala komšinice na kafu. Misli da sam doveo snajku. E i svaka čast za sisu.

   

Rumun

Pripadnik prijateljski nam nastrojenog naroda koji živi u komšijskoj zemlji Rumuniji. To je narod sa kojim su Srbi odvajkada bili u prijateljskim odnosima i jedini sused sa kojim nikada u istoriji nisu ratovali niti bili u konfliktu. Kad su se sticajem okolnosti našli na suprotnoj strani u Drugom Svetskom ratu, nisu uzeli naš deo Banata iako su im Nemci to nudili. Čak ni Kosovo nisu priznali.

U skladu sa tim, Rumun je u Srbiji uvredljiv termin kojim se označava prljava i jadna osoba koja uz to nema ukusa u oblačenju. Osim toga, kad god se pomenu Rumuni, obavezno je staviti do znanja kako su za vreme stare Jugoslavije oni za nas bili šaka jada.

-E brate snimi onog klošara tamo kakav je...
-Misliš onog u ubuđaloj rumunskoj košulji?
-Da, da baš taj, pravi je rumun onaj najgori!
-Koji jad jebote, pravi je Stelea!
-Haha, Stelea, taj rad!
-E znaš bre da Rumuni u Temišvaru do skoro nisu znali šta je žvaka, pričo mi deda.
-Najgori su, mamu im jebem cigansku...

   

Pola Evrope

U fudbalskom žargonu sinonim za klubove iz nerazvijenih država, bivših republika SSSR-a i poneki srednjeevropski klub sastavljen od gastarbajtera koji vikendom mešalicu zamenjuju kopačkama. Dosta često se upotrebljava kada nekom propalom igraču ili "talentu" hoće da se digne cena na fudbalskom tržištu.

-'Alo, Vladane! Jes' ti?
-Oj?
-Uteram ti kurac moj! Opaaaaa! Slušaj, našao sam ti klinca u Slogi iz Pičkovaca, neverovatan talenat, plodi na terenu.
-Pa?
-Pa, stvar je u tome što malog traži pola Evrope. Kapiram da ti treba kvalitetan ofanzivni vezni za kvalifikacije. Đura ga nije hteo, kaže ne trebaju mu propaliteti. Šta on zna o fudbalu, on se razume samo u šiveću mašinu.
-On? On ti je, da prostiš, go kurac. Jesam ti pričo kad je on vozijo taksi, a ja lambor...
-Jesi, jebo te taksi da te jebo! Nego, o'š duzimaš ovog malog?
-Pošto?
-Sto iljada i dva iz omladinske čkole.
-Aj, može. Samo da zovnem banku da mi odobre još jedan kredit. Boli me kurac, neću ja da ga vraćam, grok grok.

   

Bre Gidi Džanum

Mantra koju izgovara Dragan Kojić Keba u ranim radovima. Fraza koju, po jačini, mogu poistovetiti sa ultimativnim hedonističkim načelom Svahili plemena "Hakuna Matata" ili Meher Babinim "Don't worry - be happy".
Dok punim ustima izgovarate Bregidi Džanum osećate kako se problemi sami od sebe rešavaju pred vašim očima, a ujedno deluje analgetski na sagovornika kome šaljete nebesku energiju usnenim suglasnicima.
Mnogi sledbenici Radaizma (Rada Lackovića) će se naći uvređenim, ali ovom krilaticom Keba se svrstava u sam vrh svetske autosugestije i motivacije.

Žena: Danas je 21. a imamo još 5 iljada do plate ?!
Ja: Bre Gidi Džanum, nije nam prvi put ...

Žena: Istekla ti registracija za auto, kukavče, još prošlog meseca?!
Ja: Bre Gidi Džanum, vozim ovako niko neće provaliti.

   

Jednog dana će mojim punim imenom i prezimenom nazvati mentalnu instituciju za decu ometenu u razvoju

Činjenica je da svi radimo i govorimo u toku dana mnogo toga glupog.
Ali jednostavno, postoje neke stvari koje su toliko glupe, da ili uđu u anale, ili ih zapišu ruski monasi-bogotražitelji i zavedu pod "smrtni greh", ili otvore instituciju za ometene u razvoju koja nosi naše ime.

Kao onda kada je Hitler odličio da odustane od slikarstva...

   

Jutarnja dilema

Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.

Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.

Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.

Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)

Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.

Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.

Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.

Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.

Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.

Ne znam za vas, ali ja tako.
Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.

   

Jeb'o te onaj ko te prvi povukao za noge da vidi šta si

Krajnji stepen psovke "Jeb'o te onaj ko te napravio". E, da li se odnosi na babicu ili doktora to još nije jasno, ali u svakom slučaju znači da si promašen slučaj.

-Koviljka, šta je sad ovo na mom radnom stolu? 'De mi je brusilica? Ko je jeb'o ale po garaži? Je l' ona mazga što spava?
-Ne deri se. Dete je umorno, neka spava zlato moje...
-Maliiii! Oooo, Mali! Silazi dole, jeb'o te otac. Za dva minuta da si mi dole da raportiraš šta je ovo....
-Daj bre, Miodraže koji ti kurac? Šta si se razgalamio od rane zore?
-'De mi je brusilica? Jesi to opet nosio moj alat?
-E, dao sam Kizi da sredi neke gelendere, pa mu pala i razbila se... ali je obećao da će ti kupiti...
-Majko mila... moja brusilica od dvesta evra u rukama dva nesposobna idiota koja jedva po zemlji hodaju...
-Daj ne drami, nije sto dukata...
-Ali je dvesta evra, krv ti jebem. Jaoooo, jebem ti onog doktora što te prvi za noge povukao...

   

Četiri žmigavca

U pravilniku svijeta vozača - rupa. Najjača karta u špilu zakona o saobraćaju. Upao si u jednosmjernu ulicu, naravno sa pogrešne strane, i ugledao si saobrćajca kako ide ka tebi spreman da piše kaznu - bez panike. Jedno dugme mijenja sve. Četiri žmigavca i kulijana. 'Ma ja samo sekund, pukla mi šklombocna', i sve riješeno. Žensko si, voziš bulevarom, i otpao ti je nokat dok si prebacivala u četvrtu brzinu, treći put u životu? Nikakav problem. Dovuci se uz ivičnjak, osim ako te baš ne mrzi(tada možeš isključiti turbine na istom mjestu), zaustavi vozilo i naravno - četiri ljepotana oko tebe neka pokrenu magiju! Traži nokat, popravljaj šminku, zakaži kafu kod Sanje sa trećeg sprata, a kreteni iza tebe neka se gruvaju u jednu kolonu, ova desna traka je svakako za spora vozila.

*Tuuu, tuuu*
"Alo! Ženo! Pa dje s... TRUBNEM TI GA MAJCI ŠČUO!! Ne kažem tebi, nego ajde bre izlazi iz te prodavnice, treći put propuštam zeleno na semaforu, jebem li mu 'leb jučerašnji, gužva ovamo k'o da Čola pjeva! ČET'Ri ŽMIGAVCA, VIDIŠ LI, SVA ČET'RI, KRAPU JEDAN OSMUDJENI, BEZOBRAZNI, MURŠ OKOLO! Eeee i vidi, uzećeš tamo po' kile eurokrema, malome palačinku da napravimo.. E, e, to, aj."

   

Životariti

Disati jednim plućnim krilom, i to levim. Doručkovati burek sa sirom, a ne mesom i to bez jogurta. Igrati fudbal samo sa džojstikom, potrčati jedino do WC-a, sunčati se samo od 5 do 8. Slušati muziku na 40% snage zvučnika, skakati u vodu samo na noge, gasiti rakiju, nositi kišobran leti, ne trpati ljuto i luk u pljevu, spavati poslepodne. Gledati život kroz prozor, a ne usuditi se izaći. Prestani da životariš, počni da živiš.

- Može pivo?
- Može, ali samo ako nije hladno. Bojim se da mi ne strada grlo opet.

   

Strajizam Vol. 2

Pokret koji ne staje. Jača kroz istoriju. Njegovi pripadnici su svuda. Nigde nismo bezbedni. Čak ni u sigurnosti svojih domova, njegovi štovatelji će nas naći i udaviti nas igrama reči koje možda nisu smešne, ali ostavljaju duboke emocionalne ožiljke i nesposobnost da se ikad više voli.

Teksas, 1834

- Vidiš Anguse, ovaj niger bi ti bio sjajan za po kući, nije mnogo jak, ali zna francuski a ti trguješ svilu s Parižanima.
- Hah, Bili Bobe... pa ovaj crnjo ne vredi ni pišljiva roba! Ahahah, kapiraš, pišljiva roba!
- Moram da idem opet da jebem svoju sestru Džini Merilin jer me upoznala sa ovako neduhovitim robovlasnikom.

Staljingrad 1943

- Rodione Visarionoviču, izgleda da će nemački napad izostati večeras.
- Izgleda tako, druže komesare... Mada, ljudi su gladni. Sve što nam je komanda poslala je ovaj džak krušaka.
- Ehehe, znam te kruško, hihihi, kapiraš, vojniče... ne puško, nego znam te kruško dok si semenka bila ahahaha.
- Prijavljujem se da idem da popravim telefonsku liniju. Bolje švapski snajper nego ovo.

Niš, 2013

- Ej, daj izvadi onaj šit što smo pazarili prošle nedelje od Trošarinaca.
- Evo ga, držim ga u ovoj posudi, tu niko ne gleda.
- Znači, hoćeš da kažeš da je to VUTROSTALNA posuda ahhaha? Kapiraš, vatro-vutro, stane vutra unutra... Joj koji sam Šiva i Višnu humora.
- Ja ću ipak da se overim pajdom.

   

Dvadeset ćevapa iz studentskih dana

Bio sam tad student, tek upisao fakultet. Prva generacija studenata u mojoj familiji, nije mala stvar. Još veća stvar bila u to vreme da se iz užičkog planinskog sela studira u Kragujevcu. Trebalo je para, rođeni, a mi ih nismo imali!

Našao sam dobru sobu, kod fine gazdarice, baba Milke, mada je najbitnije bilo da je bila jeftina. Gore, odmah pored Paligorića, čuvene gradske kafane.

Kad sam prvi dan prošao pored Paligorića, zamirisali ćevapi. Svaki sam sastojak osetio, majku mu. I meso, i luk, i začine, i ćumur na kom su se pekli... Kako bih smazao dvadeset, mislio sam se. Al nije se imalo, često sam i u najosnovnijem oskudevao, a i morao sam da učim, ni za druženje nisam imao vremena.

Prošla prva godina, ja najbolji u generaciji. Šta ću, jedini mi beg od bede bio da učim. Dobio i stipendiju, al i to mršavo, a morao i kući da pomognem, oni su još manje imali. Bila i jedna Sanja što mi se svidela, al nisam smeo da je pitam, jer sam znao da nisam imao dva ili tri sata dnevno za devojku. I svaki put kad prođem pored Paligorića, osetim onaj miris ćevapa, i zarekao sam se da ću od prve plate da pojedem tix dvadeset ćevapa.

Završio pre roka kao student generacije. Odmah me uzeli za asistenta. Lep posao, mislim se. Plaćaju te fino da učiš, to mi išlo od ruke, bude i po koja studentkinja... Milina! Brzo stigla i prva plata i, kako sam je podigao sa blagajne, zaputio sam se pravo u Paligorić.

Usput sam zamišljao kako ću konačno da utolim glad, razmišljao o salatama, kajmaku, kako mi se mekani ćevapi tope u ustima. A sve to ne ide bez piva, razume se. Seo i naručio sve redno. Pojeo ih.

Ništa. Ko da sam bilo šta drugo u usta stavio. Probao i sutradan. Ništa. Više mi nisu ni mirisali toliko lepo kad sam prolazio pored Paligorića.

Postao sam i profesor. Imam dovoljno za porodicu, moje matore, za društvo... Od tad ne znam koliko sam ćevapa pojeo, a još imam neki svrab u grlu, kao neku glad, za onih dvadeset ćevapa kad sam stanovao kod baba Milke.

I onda sam shvatio da je ta glad mogla da se zasiti samo tad. Kao što studentkinje od dvadesetak i više godina sada ne mogu da mi nadoknade onu Sanju koju nikad nisam pozvao da izađemo jer sam znao da bi mi to oduzelo vremena.

Sve u svoje vreme, rođeni. Sve u svoje vreme...

Samo da mi je da ovaj svrab iz grla nekako ode...

   

I Bog stvori personalne trenere

I reče im : ''Idite sada, deco moja, i volite se i množite se dok vas ne bude toliko koliko i radnih ljudi''. I još im Gospod kaza i ovo: ''I iškolujte se, deco moja, u trogodišnjim školama jer vam više i ne treba a oni među vama koji to baš budu želeli neka idu i na Fakultet Sporta koji sam stoga a predviđajući tako nešto i izmislio. I naučite engleske izraze kao što su ''warm-up'', ''bench'' i ''gimme-more'' jer vam bez njih ljudi neće poverovati da ste ono što jeste.''

Tu se Svevišnji malo odmori pa ponovo oplete: ''I kad završite škole ne budite jevreji na pare, deco moja, jer ima dovoljno budala koje će misliti da baš VI možete da im pomognete da skinu svoje guzice i bokove te će vas skupo plaćati i darovima darivati. I kad nakupite dovoljno para i darova, otvorite svoje sopstvene teretane sa odvojenim prostorom za Jogu, deco moja, i ubirite još para i darova jer toga nikad dosta nije. I vodite računa o sopstvenom telu i koži. I oblačite se u leopardovu kožu i ogrtače. I stavljajte puder, deco moja. I cepajte se u čmar. ''

Amin.

- E, gde ćeš, Makili...?
- Imam trening.
- Nisam znao da išta treniraš...
- Pa, eto - treniram. Imam i personalnog trenera, ako baš hoćeš da znaš!
- Hmm... A, ja imam kitu kojom bih ti taj celulit skin'o i bez da mi platiš, pa ti razmisli!

   

Hleb naš nasušni

Osnova svakog srpskog obroka. Suv leba. Polubeli. Šupljikav. Lebac raženi. Pogača. Crni. Lepinja. Vruć. Namazan. Somun. Vekna. Od juče. Prepečen. Za poparu. Buđav. Svinjama.
Za leba danas mora da ima, a za sleba ćemo se već snaći.

Radivoje je mrmljao nešto sebi u bradu. Nikad nije dobro kad treba da dođe u grad, ni ovoga puta nije izuzetak. Nesnosna vrućina mu nije pričinjavala zadovoljstvo. Oštra, seda kosa je bila mokra od znoja, na krajevima koji strčahu ispod šajkače. Na putu od opštine do autobuske ugleda malu prodavnicu i reši da otrese jedno ladno zidarsko. Uvek je uzimao jagodinsko, jer ga je čiča sa slike podsećao na dedu. Prebra po čakširama i nađe dve zgužvane stodinarke. Plati jednom od njih za pivo, pa sede na obližnju, pukim čudom, funkcionalnu klupu u hladovini. Skide šajku i težačkim, od rada ispucalim dlanom, obrisa čelo, prekrsti se, prosu malo iz flaše, te nategnu dobar gutljaj. Dok je podrigivao, krajičkom oka spazi klinca kako izlazi iz zgrade preko puta. Mali je iznosio đubre. U providnoj kesi, starcu zapade za oko više od pola vekne hleba. Oči mu zaiskriše.
Zar hleb naš nasušni?
Seti se kako je jesenas zajmio pare za naftu da poore, taman kad uze gorivo, pade kiša, pa je čekao da ''cedne'', onda je tri dana izvlačio stajsko đubrivo, dogovarao se sa agronomom dal' da prihrani ''Kanom'' ili ''Urejom'', pa je drljačio, pa je kasnilo seme u poljoprivrednoj apoteci, sejao, povlačio, pa prašačio, dotrajala zadnja guma na traktoru. Zimus pade golem sneg praćen jakim mrazom, mislio je: 'izmrze sve', al' jok, udari velika kiša oko Vaskrsa, poplavi, al' opet bi dobro, onda naiđoše žege, pa se baba i on moliše Bogu i Svetom Iliji da ih grad zaobiđe, pa je jurio premije za mleko da ima čime kombaj' da plati, pa ga je kombajner zavlačio dve nedelje dok je ovr'o, a prinos be'a tanak, pa dok je oter'o žito u ambar i istovario da se prosuši, odvez'o u zadrugu da ga da po neipslativoj otkupnoj ceni... Danas je platio porez da mu izvršitelji ne bi zaplenili traktor. Jer šta je on bez traktora? Od svega mu je ostala još jedna zgužvana stodinarka za lokal do kuće. I dug od 400 evra. Utrošeno vreme i rad se ne računaju. O živcima da ne govorimo. Uz kurac mu muka.
Posle bačenog smeća, klinac prođe pored Radivoja gledajući ga sa podozrenjem. Minut kasnije izađe iz prodavnice noseći svežu veknu hleba po ceni od 44 dinara. Radivoje pomisli da malom opsuje i tetku i babu, ali se uzdrža. Samo dobaci:
- Sinko, gre'ota je 'leba bacati.
Mali ga nije ni registrovao, a i da jeste, ne bi rastumačio. Jer nema ko da mu kaže i objasni. Deda mu se davno doselio u grad i pljunuo na seoski život, a ćale mu je već gradska faca, roker. On samo zna da je hleb 44 dinara. Svakako je dečko žurio da se loguje na CS server, čeka ga buljuk drugara iz razreda da povrate Kosovo...
Tako to uređene države rade. Leba i igara.
''Oče naš...''

   

Datum za početak pregovora

18. rodjendan pičeta iz komšiluka.

   

Lopata

Sinonim za smrt (sahranu).

-Kevo, šta je sa čika Radovanom, nešto ga ne viđam u poslednje vreme.
-Sine, radila lopata, evo ima već pola godine.

   

Sve će to, o mila moja, prekriti ruzmarin, snjegovi i šaš

Vreme leči sve rane i prekriva svaku muku zaboravom.

Dok si mlad, sve ti deluje tragično, večno i neprolazno. Svaki pečat, svaka nevolja, svaka beda koju život baci na tebe deluju ti kao konačno stanje.

Zato su stariji izmislili ove stihove, kako bi mlade, koji nemaju strpljenja i iskustva, na vreme sprečili da zarad jedne gluposti učine još deset novih, posle kojih kasnije zaista i neće biti povratka.

Marko (19), iz fine građanske porodice, uhvatio se sa lošim društvom. Jedno veče su pretukli nekog čiču da bi mu uzeli dvesta maraka. Iako je intimno bio protiv toga, ipak je, zarad drugara, učestvovao u tome. Milicija ih je pohvatala prvo veče. Na sudu, svi su dobili po godinu, sem Marka, kome su roditelji sredili uslovnu kaznu. Mučen osećajem krivice zbog toga što je uradio, Marko se prijavio u dobrovoljce, nadajući se da će time da spere krivicu i nekako se iskupi pred svima. Kući se vratio gluv na jedno uvo, sa nogom koja se vuče i glavom koja se trza. Uspomena iz Knina. Njegovi bivši ortaci su iz zatvora izašli posle šest meseci, zbog dobrog vladanja...
-----------------------------------------------
Mina (18) se snimala sa svojim dečkom u trenucima intime. Dečko je bio kreten, hvalio se, delio snimak gde stigne, i uskoro je ceo njen mali grad imao snimak nje u trenucima felacija. Internet je preplavljen njenim snimcima, a na Fejsbuku je otvoreno nekoliko strana posvećenih skarednim porukama na njen račun. Povukla se u sebe i počela da pije antidepresive. Nakon tri meseca, nije više mogla da izdrži sramotu, jedno veče je popila veliku količinu antidepresiva i legla da spava. Ujutro nisu mogli da je probude. Dva meseca pre te večeri, gradić se već nije interesovao za Minu, jer se saznalo da je ćerka čuvenog profesora zatrudnela sa oženjenim muškarcem...
---------------------------------------------------
Rodoljuba (28) je čitav grad znao kao narkomana i vucibatinu još od srednje škole. Nije uzimao dop, ali je eksere gutao kao bombonice i bio se gde stigne. Jedan dan su ga pokupili jer je orobio neku babu. U istražnom je video gde je i zbog čega dospeo. Uspeo je da se izvuče od robije. Prekinuo je sve veze sa starim društvom. Nakon toga, završio je privatan fakultet, učlanio se u političku stranku i počeo da agituje za njih. Pošto je znao milion ljudi, dosta im je značio u predizbornoj kampanji. Danas radi u kancelariji, završava poslove svima kojima može. Svi sa divljenjem pominju njegov put, i hvale koliko se popravio. Danas čeka dete...

   

Mogli bi na pice ? - 'Mogli bi da ja nisam klosar'

Insert iz filma koji opisuje stanje najveceg dela muske populacije u Srbiji.

#264
+12905
312
definicija