Prijava
   

Ivan V. Lalić

Kvalitet prevoda neke strane pesme. Ako je pesmu, na primer, francuskog simbolizma preveo pomenuti pesnik, pesma neće izgubiti ni trunku svoje umetničke vrednosti koju ima original. Imaće rimu, dinamiku, iste stilske figure, prosto se nikad ne bi reklo da ju je pisao neki francuski boem.

-Torima, šta to čitaš?
-Neke pesme, verovatno te ne zanima.
-Pa dobro, reci koje pesme...
-Ma nešto od Malarmea, ako znaš ko je to.
-Znam, kako ne bih znao. Labud i slično...ima neka dobra što sad čitaš?
-Evo jedne koja mi je zapala za oko:
"Sunce zvonce sija ubija
mene žene kamuflaža raža
skokovi tokovi smrt krt
sjebano znano ptice žice..."
-Daj bre, Avrame, kakav ti je to kurčev prevod? Ništa se živo ne razume, taj zna francuski kao ja svahili...
-Nemoj tako, ipak je ovo prevod Ivana V. Lalića.
-Aha, pa što ne kažeš. A dobro, ipak je Malarme težak pesnik, možda ja nisam razumeo...

   

Alkoholičar

Čovek koji je sve svoje probleme izlečio alkoholom, ali bez obzira što ih sada nema i dalje ih leči.

   

Znači ne znaš! A znaš da...

Rečenica kojom naglašavamo da osoba kojoj je upućena ne sme znati ništa osim onog što nas zanima, niti sme znati da uradi ništa osim onog što treba da uradi za nas.
Nepotrebno je naglasiti da primer koji se daje u drugom delu rečenice, nema ama baš nikakve veze sa onim o čemu pitamo.

"Znači ne znaš gde mi je češalj?!
A znaš da drndaš kompjuter po celi dan, to dobro znaš..!"

   

Svi se drogiraju, samo je Lukas narkoman

Obeležen si za vijek i vjekova. Zalepljena ti je etiketa na sred čela po kojoj će te ljudi prepoznavati širom sveta. Čak i kad ne budeš kriv, prst optužbe će biti uperen ka tebi kao glavnom i odgovornom za sve nedaće i neprilike, jer je narodu željan pravde i pronalaženja nekoga za okriviti, ali narod nema vremena da traži novog krivca, pa će se okrenuti starom. A to si, pogađaš, ti.
I ma koliko se trudio da se pokažeš u novom ruhu, negativna aura koju si ranije stekao će ti konstantno visiti nad glavom, ne dozvoljavajući ti da se oslobodiš dosadnih duhova prošlosti.

Saša Popović: Lukas, daj malo kokaina, da se smirim pred emisiju.
Coa Lukas: Jedi govna Sale, znaš da sam prestao odavno sa tim sranjima.
Džej: Ne seri tebra, ciba nam loma lobe da podmažemo otvore.
Lukas: Kažem vam, prestao sam da se radim tim sranjem.
Nada Topčagić: Aha, imaš nešto jače? Može, uz vinjau će odlično da ide.
Lukas: KOJI VAM JE KURAC, JEBENO NEMAM JEBENI KOKAIN!
Lepa Brena: Kakva je ovo galama?
Saša: Šmrkas ostao bez zaliha, krizira.
Džej: Ma kurac ostao bez zaliha, nego čuva sve za sebe, štekara.
Lukas: E, naduvate mi se kare svi. Jeste, ne dam, hoću sve sam da pošmrčem, nikome ne dam ništa! Ništa! Crknite strejteri!

....

Kurir: Drogirani Lukas poručio kolegama da crknu!

   

Život preko grane

A, nije lako, brale moj, nemoj niko da te laže. Jeste sve: i 'ladno i vrućina i standard i uređena država, ali nešto fali. Tojest, fali mnogo, stvari za koje nisi ni sanjao da mogu da nedostaju. Ovako to ide, nemoj da bude da nisi znao:

Došao si u inostranstvo, pobegao, spasao se, ej bre, samo nek je glave na ramenima! Srećan si i ne možeš da veruješ da kad na semaforu pritisneš dugme za pešake, zaista i bude zeleno uskoro, u parku klupe i kante za smeće sve u komadu i redovno održavane, a na izletištu u divljini stoji ispravan roštilj spreman za upotrebu! A ulice čiste, ni plastična kesa da proleti kad dune ustoka, stalno idu neki komunalci i briskaju, glade, trljaju i glancaju. Administracija - milina, kancelarije osvetljene, svi nasmejani i predusretljivi, prosto im dođe drago što treba nešto da ti pomognu, a ti ne moraš da ih podmitiš. Gradski prevoz tačan u minut, ako, pak, voziš, signalizacija je perfektna, niko te ne zaustavlja osim ako napraviš prekršaj ili je petak veče pa su zatvorili random ulicu da odrade alko-test. Ti ne veruješ, živiš bajku, štipaš se za obraze, pa i posao si našao, jezik ti dobro ide, konačno te krenulo, batice! Iznajmio si gajbu, frižider je pun limenki piva i škotskih viskija, kupio si komp i instalirao net, uleteo si u polovan auto u ekstra stanju! Kući javljaš da ti se snovi polako ostvaruju, i da ne možeš da veruješ koliko si vremena izgubio u propaloj Srbiji, savetuješ svima da se što pre otisnu u beli svet! Upoznaješ kolege domoroce koji su tako pažljivi, učtivi i kulturni, 'Bečka škola' u praksi. Sa tobom radi devojka koja se preziva na ''ić'' i dok pokušavaš da se predstaviš, ona ti govori da je rođena tu, da ne govori srpski i da veoma žuri na sastanak. Tebi proleti kroz glavu da je sigurno neka naša pokondirena tikva, i ako ti kojim slučajem pođe za rukom da je odvedeš u krevet, trsio bi je 3 sata bez prestanka, čisto iz inata, dok bi sve vreme mislio na brčine Vuka Karadžića i njegovu drvenu štulu, kako bi odložio ejakulaciju.
Onda shvatiš da ti nedostaje neko naš, ko je u sličnoj poziciji, da malo razmenite iskustva i da ti kaže gde ima 'Don kafa' da se kupi, jer ti 'Nes' oduvek pomalo ide na ganglije. I tu upoznaš par likova i nekoliko mladih parova sličnih godina, i oni su se fino snašli, lepo se živi, neki čak nisu bili u zavičaju po 3 godine, niti im pada napamet! Ti ipak misliš da je to malo previše, sva ti je familija tamo, i svi ortaci i bivše ribe, i najbolji burek, i najbolji jogurt, i kevina sarma, i ćaletovo prase pečeno na vinovoj lozi, i sve tako nešto, ali potisneš sve to, jer praviš karijeru i krećeš od nule, imaš perspektivu i može samo da ti bude bolje!
Dok si se okrenuo, prošlo je godinu dana, situirao si se, čak si i kući poslao 300 evrića, veliki su rashodi, ali opet ostane. Petak je, slaviš godišnjicu u dijaspori, sam u svom studiju (čitaj: garsonjera od 17 kvm) uz pesme sa tjuba i čašicu Balantajna, kojeg si kupio još pre 6 meseci, shvatiš da si obišao grad i okolinu uzduž i popreko, da komentari na fejsu aludiraju da smaraš sa slikama i statusima o svom uspehu, i da ti je, iskreno, socijalni život ravan nuli. Ovi ovdašnji su drugi svet, drugačije se zezaju, nemate zajedničke teme, a probao si, nije da nisi, i sad žališ za lovom koju si stucao sa njima u pabu, plaćajući sam sebi piće. Izašao bi malo u klub, u ormanu su iste one stvari koji si doneo, kapiraš da koristiš samo odeću za posao i majice za spavanje. Lista kontakata u mobilnom da se prebrojati na prste i verovatno svi već sprovode svoje planove za vikend u delo, a i ako bi kod nekoga otišao - nisi se najavio. Stučeš celu flašu viskija i otvoriš limenku piva kojoj je davno istekao rok, a na tjubu sad piči Šabanova ''S namerom dođoh u veliki grad'' i pitaš se odakle znaš tu pesmu, ti: roker, erudita, evropejac i intelektualac, a ovamo te steže u grlu da jedva dišeš. Hvataš se za telefon, nije te briga šta košta, keva se javlja i ti spuštaš, jer ne možeš da govoriš od ridanja. Zoveš bivšu ribu sa kojom si proveo 4 godine, ona te najbonje zna i njen buraz ti govori da se ona udala pre 3 meseca i da čeka bebu, i da je već kasno, a on mora da uči. I zoveš najbolje drugove na mobilni, oni te ne čuju, jedan je u kafani, drugi na fudbalu, treći u pozorištu, niko ne može da razgovara sada, a i šta, koji moj, hoćeš, pa tebi je bar dobro, zar ne?
Ne znaš baš kad si zaspao, svetlo je ostalo upaljeno, mamuran si cele subote, lupaš sebi šamare pred ogledalom i kivan si zbog trenutka slabosti. Ipak rešavaš da sutra odeš u našu crkvu, jer Kolo srpskih sestara sprema ručak, a ti si željan nečeg čorbastog. I tamo svi znaju ko si ti, ali se čude otkud tu, pa sam si rekao da si ateista, šta sad? Pališ sveće za zdravlje i za mrtve, miris tamjana te vraća u detinjstvo, prožima te neki čudan osećaj. Posle službe, sediš sam za stolom, simpatične su ti one bakice što spremaju pileću čorbu i mešaju salatu rukama, lepo si ručao i zalio ''Knjaz-Milošem''. U povratku kući pada odluka da ideš na duži odmor u Srbiju, i dok kalkulišeš koliko to može da te košta, shvataš da nećeš to sebi moći da priuštiš, jer si do guše u kreditima, odmora nemaš jer radiš na ugovor, a ni troškovi puta i poklona nisu zanemarljivi.
Odjednom ti puca pred očima da su ti jaja u procepu i da ništa više nije sjajno, ako je ikada i bilo. Od svojih si se otuđio, a da se ovde nisi asimilirao i ne znaš da li bi ostao ili bi se vratio, ništa više ne znaš. I vremenom, materijalno stojiš daleko bolje, a duhovno si skoro bankrotirao, i svaki dalji korak je sve teži i neizvesniji i ne usuđuješ se da išta promeniš, jer može biti samo na gore. Da bar nisi ni dolazio ovamo, ali bi i onda svakako kukao, jer ni kući nikako da krene na bolje. Pa da, ali si kući, svoj među svojima, jok, ajde sad svi da zapalimo preko!
Od tamo te bodre da si pametno uradio što si otišao, dok ti njima govoriš da ne napuštaju zemlju nipošto i ne razumete se, jer je trava uvek zelenija sa one druge strane.

Danas si opet obukao košulju za posao, koristio isti javni prevoz, kupio duži espreso za poneti, stigao na posao i otvorio vesti iz Otadžbine. Odsutno si pogledao prema nebu i prepoznao avio-prevoznika koji vozi u zavičaj. Usresređuješ se na posao.

A zemaljski dani teku...

   

Dejvid Geta

Najbolji di dzej na svetu, pravi odlične žurke. Bila sam sad na kališu i odlično se provela. Obožavam sve njegove stvari. Nema dobre žurke ako nema dejvida gete. :) :*

The world is mine

   

Davanje imena djeci po svecima

Tradicionalni srpski običaj da novorođenčad od strane roditelja budu počašćena imenom sveca koji je bio taj dan, vjerovatno u nedostatku inspiracije. Ipak, postoji velika mogućnost da je bračni par patrijarhalno odgojen, te da se od njih očekuje da se produži porodično ime koje nije ni sedma opcija, te se svetac nameće kao solomonsko rješenje.

- Nek se zove Spasoje po đedu!
- Znaš majko, mi smo mislili....
- Ma šta ste mislili?! Vi mislili!? Hoćeš reći da je ona mislila za tebe! Moraš jednom čovjek da postaneš i udariš šakom o sto! Treba da bude po đedu i gotovo.
- Mislili smo da damo ime po današnjem svecu.
- Aaaa...sine majčin, to je tako lijepo. Ček malo! Pa danas su Duhovi!
- Jes' vala, pošto su Duhovi zvaćemo ga Kasper.

   

Random zapadnoevropsko ime i prezime

Poznati svetski di-džej.U Beogradu.
Može biti još i renomirani,nekrunisani kralj toga što stipuje i pionir nečega.

-E Lazo šta radiš?
-Ništa Pero,listam sad kanale i brate haha koji ludak ovaj Đus znači ludak,ono.
-Ahaha jeste,lud je.Nego ajmo na neku žuraju.
-Mogli bi.Kod kog crnogorskog dilera droge poreklom iz mesta gde vukovi bleje za šankom ćemo danas ostaviti nadnice naših keva iz polupropale državne firme?
-Pa mogli bi na Rič,dolazi Majkl Kroford.
-Ne seri? Kroford?
-Da brate,pionir elektrofolkbrejktreš zvuka.Bolji je čak i od Nila Džeksona.

   

Profesorka informatike

Endemska vrsta po gimnazijama.Završila ETF davno,davno pa u njoj još žive ideali i prvobitni polet informacione revolucije.Iz tog razloga ona ne može da shvati zašto učenicima puca kurac za Paskal i Delfi a pogotovu za Ofis paket.Njeno bubanje za ispite krajem osamdesetih rezultiralo je drastičnom seksualnom apstinencijom koju rado nadoknađuje jebanjem učenika u mozak.

-Gvozdenoviću reci ti nama u čemu je razlika izmedju Integer i Real u Pascal-u?
-Mogu da dobijem jedan pa da igram ICY TOWER?

   

Miks

Verbatim, Maksel, Prinko sa velikim flomasterom napisanim Miks preko celog.
Ne znate odakle vam, al' kroz maglu se sećate da vam ga je doneo drugar, a njemu je dao Đole sa Zvezdare, a njemu Giga iz Zemuna jer su išli zajedno u školu.
Sadrži par foldera narodnjaka, slike nekih ljudi, jedan folder sa *ne znam možda sam i ja nekad bzbz zlostavljao*,*ima pacovi 4 kile komad ko zec*,*aluminijum! MARINIJA* i folder sa hiljadu pornića od 12 sekundi. Bez kutije. Stavljate ga u cd-rom 4 godine posle, kada tražite drajver za grafičku negde po fijokama.

   

Navoditi na razmišljanje

Izazivati potrebu za drkanjem.

-Gledao sam juče jedan dobar film, vrlo misaon, pun zanimljivih uglova kamere. Navodi na razmišljanje. Više puta.

   

Jaje

To je najveća ljubav Jašara Ahmedovskog.

"....spreman Bogu da se predam, jaje volim, jaje nikom ne dam!!"

   

Zivotinjska farma

Na neki nacin nas zivot, niko nije postedjen: Ko nije majmun, taj je konj, ko nije konj insekat je, jer ovaj svet definitivno ide u pakao.

   

To je taj humor

Humor koji te oznoji lucidnošću.
U prevodu, onaj humor koji to nije.

Sin: Tata, tata, ajmo vorkraft dva u mreži, došli mi ortaci.
Tata: Kolko nas je?
Sin: Osam,
Tata: Na kurcu te nosam.
Keva: To je taj humor, aj bolje ćuti.

   

KVLT

Viši stepen od kulta. Pridev je KVLTAN, i to je hiperlativ prideva kultan. Kvltan je, dakle, kultniji i od najkultnijeg.

No, primeri govore više od hiljadu reči...

- Sećaš li se serije ''Metla bez drške''?
- Naravno.
- Kakva serija, čoveče! A je l' se sećaš koji je kultan lik bio onaj Vlada bez drške?
- Hm... Mislim da je Vlada bez drške u Srpskom filmu ipak bio kvltniji.

---------

- Ko je ovaj Mogša?
- Ne seri da ne znaš ko je Mogša!?! Mogša je ovde toliki kvlt da od njega nema većeg. On je paragon kvlta!

---------

- Ćale, donesi mi kvltne delišEs jabuke iz Prekopčelicu!

---------

- Čoveče, kako svira ovaj Igor Prešnjakov!
- Taj rad! Toliki je kvlt da bih mu popušio, iako sam strejt.

   

Idiotsko prezime

Nekada teško breme za nošenje.

-Ne verujem da ćeš hteti da se zabavljaš sa mnom:(
Prezivam se Seljoberović.

- (u sebi, buhahahahhahaha) Pa neću da se udajem za tebe pa da mi smeta.

3 god. kasnije....

- Hoćeš li da se udaš za mene?

- Pa, ovaj, hoću, ali da ti uzmeš moje prezime.

- Tvoje? Pa šta će svet da kaže?

- Reći će: "Dobro je. Kletva je skinuta. Moći će deca da im se vraćaju bez modrica iz škole." Neće više govoriti: " Bili smo kod seljobera na slavi", i zavladaće mir u svetu.

   

Što si tako teatralan?

Morbidan način da se našališ sa gluvonemom osobom kad pokuša da ti objasni nešto.

   

Karašnjikov

Lik koji je izrešetao sve ribe u kraju. Izuzetno opasan po žensko srce i druge organe.

Anja: Sinoć si čujem bila sa Kaletom? Iiii?
Ena: Ćuti, lik je jebeni automat. Keva mi jutros pomagala da ustanem,smuljala sam je da sam dobila. A realno i jesam izranjavana, ima da ga cimam za invalidninu. A i čisto kao izgovor da se vidimo opet,samo dok se pridignem malo.
Anja: Znam kako ti je, mila. Rafalna paljba. Ali bolje iskuliraj,videla sam ga večeras s Ivom, sutra ću njoj da vidam rane.

   

Naicati se

Namrljati se belog preterano. Pogotovu dspija, usled čega nema sna i po 79 sati. Oči k'o sarme, dlanovi mokri, zubi škrguću. Jebiga, naic'o se malo, nek ide život...

   

Domovina se brani lapotom

Moto negativne kampanje protiv PUPS-a.

#289
+12114
47
definicija