Prijava
   

Umetnost dokolice

Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.

Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.

Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.

Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.

Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.

Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.

   

Ok čovek

To je čovek čija većina poruka u autboksu mobilnog telefona glasi ''Ok''. Kako god glasila tvoja poruka, šta god ga pitao i šta god mu napisao, on će samo da ti odgovori sa ''Ok''. Te poruke su elektronski ekvivalent situaciji kada moraš nekom klještima da vadiš reči iz usta.

Poruka: Jesi krenuo? Ajde uzmi neko pivo tu kad izadjes na stanici. Kad stizes?
Odgovor: Ok

........

Poruka: jeeeeeee! polozila sam prijemni. hajde da se vidimo ovih dana da castim
Odgovor: Ok

........

Poruka: izwini shto ti owo owako saopshtawam. mislim da wishe ne treba da budemo zajedno. ti si stwarno dobar dechko i zasluzhujesh bolje. bash mi bzwz shto je owako ispalo ali nadam se da tjemo da ostanemo drugari.
Odgovor: Ok.

   

Život

Period između dve pelene.

   

Sumrak idola

Crnilo stari moj, i nećeš se spasiti. Zapravo, to je ujedno i poslednji trenutak, jer život posle toga ne postoji. Čak i kada te ostavi savršena žena tvog života, i kada te ispuni najteža bol, to je nešto opet sa čim se živi. Budiš se jutrom sa njenim imenom i psovkom na usnama, ali živiš. A, ovo, matori, ovo je sasvim druga priča.

Ovo si živio, ovo si disao. Gledao u Boga nag i ti si postojao. A onda si čuo ciku stakla i sve je otišlo u kurac. Neko je izvukao svako sutra pod tvojim nogama.

Prvo saznaješ da ti otac nije svemoguć. I to potiho boli, ali samo tebe. Niko ne smije da zna. I taj rak kojim te izjeda raste. Onda vidiš da je i majka sasvim obična. U nekim trenucima dosadna čak. Ti je voliš i mrziš se zbog toga. Pa onda žena koju si volio. Još je tu pored tebe, budi se, ali drugačija. Vidiš u njoj mašinu za rađanje, dojenje... Ortaci imaju svrhu i ti je vidiš i to te opet razjeda. Spontanost je nestala i sa njom mističnost. Sada vidiš u zvijer i vidiš svoj poraz. To je sve što te okužuje.

U početku još pokušavaš da se otrgneš. Zvone ti riječi "vježbom do savršenstva", ali ti u svemu vidiš samo ponavljanje bez cilja. Ponekad se zapitaš da li si možda prešao igru, ali kako nema sretnog kraja, odnosno nema kraja uopšte. Samo u nekom momentu zaspiš i to bude to. Iako je sve davno zaspalo, samo je ovo zvanično.

Generacija rođena bez velikog Rata, sa dovoljno malih o kojima uporno slušamo sa teve ekrana, što nam je zapravo jedina bitka, izdržati dvadeset pet minuta dnevnika.

Kažu da revolucija jede svoju djecu. Šta smo onda mi? Nekako mi u ušima zvoni prežvakanost, ali jebeš mu majku, ne mogu staviti prst na to šta je tačno.

   

Aj' u isto vreme

Rešenje verbalnih konflikata još od piškenja u pesku. Poenta je prihvatiti moguće posledice koje određeni postupak nosi, ali pod uslovom da to ne činiš ni prvi ni jedini - jerbo ako ne ispadneš jedino ti budala, budala nisi ni isp'o. Teoretski.

Mita i Velja; po šest godinica; lokacija: pesak ispred zgrade:
- Vidi školjke, moj tata kaže da su školjke u restoranima skupe
- 'Ajde probaj kakve su.
- Probaj ti, pa ću ja.
- Aj' u isto vreme.
:3, 4 sad:
Rezultat: Uveče se Miti crveni guzica, jer je rek'o ćaletu razlog što ima proliv i povraća celog dana. Velju mama mazi i zabrinuto se pita i dalje da nisu krive one paprike od prekjuče.
...
Mita i Velja po 17 godina; lokacija: ispred škole:
- Veljo, vidi onu ribu što sedi na klupici, dam ti 100 kinti ako je u'vatiš za sisu.
- Ima dve brate, jebeš kintu, aj' u isto vreme, bežimo u ulaz?
Rezultat: Miti se crveni obraz, jer je ostao da se izvini dotičnoj. Velja je nekažnjen i sažaljivo gleda druga kako se vuče ka njemu.
...
Mita i Velja; po 35 godina i verovatno isto toliko popijene rakije; lokacija: kafana
- Kumeee ovaa ra-hik-dža sidu leeeči, a da te priupitaaa kum, što te moja Ana stalno nešto pominje, da nisi ti nju spavao dok sam bio u Turskoj, kaži kumu, a?
- :Hik: a ti Janu a, otkud takva pitanja aa, čujem?
- Kume, nećemo tako, aj ko i uvek u isto vreme.
:3, 4, sad:
Mita: ne Velja: da
Rezultat: - Sudija, kad je neko zajebant, naviknete kako s njim, tako sam ja moje prosipao, on je svoje pio, ja glumio, on bio mortus, i to bi bilo to. Šteta za flašu, dobra je to radža bila, uveren sam...

   

Ti si dobar dečko

Narodski rečeno, ti si dečko koji neće jebati. Tu je kraj priče. Ne bi ti pomoglo ni da ti je stric prevejani lisac Hju Hefner, da imaš po naučnicima sa univerziteta u Masačusetsu idealne proporcije Denzela Vošingona, a u gaćama kapitalni primerak njihala strave. Jednostavno ti i devojke ste magnet istih polova, pa je odbijanje neminovno.
Nema vajde da pretresaš porodično stablo. Jebiga, shvatićeš da si upravo ti jedini izrod. Ne samo da si crna ovca svoje familije, ti si crna ovca koju su posuli katranom, pa onda uvaljali u perje. Ček, i kao takav ti očekuješ da jebeš? E pa neš kolega!
One diplome sa šahovske olimpijade u Šimanovcima, plakete zahvalnosti za dobrovoljnog davaoca krvi i đaka generacije, možeš slobodno da okačiš mačku o rep, jednostavno protiv tebe se urotila viša sila. Ne bi ti pomogla ni čelična volja Rokija iz svih delova ponaosob, talenat da kenjaš više od onih likova što poturaju tezu o drevnim astronautima, jednostavno ti si savršen, ali ima jedna začkoljica. Toliko si savršen da si postao dobar dečko, a jasno je, dobri momci ne jebu.

-Ali rekla si juče da ti se sviđa što znam toliko o člankovitim crvima. Da se diviš mojoj posvećenosti književnosti i izučavanju istočnjačke kulture. Čak šta više rekla si da sam jako dobar dečko.
-Isuviše dobar dečko!

   

Nije to taj smisao za humor

Relativno veliki broj ljudi zna da devojke uvek kažu kako vole kada je momak duhovit i ima ono nešto, što se valjda prevodi kao dobar smisao za humor. Sad ostali deo populacije u koji uglavnom spadaju mladići koji imaju taj smisao za humor i sumnjive drugarice će reći da je to čisto sranje. Ali devojke se nekako drže tog humora kao bagrem zajednice sa gljivama (znači drže se). Pa sad, možda devojke stvarno kao prioritet imaju smisao za humor, ali caka je u tome šta pod tim podrazumevaju. Možda samo imaju očajan smisao za humor, pa ne mogu da pređu na tvoj transcendentalni nivo koji prevazilazi: ''kaži osam'' i ''xexe'' fore. Misterija za Moldera Foksa (u koga su po kile koksa, exexexe, toe taj humor, hehe).

-Marija, znam da uvek govoriš kako se ložiš na momke koji te zasmejavaju.
-Pa, da, hihi, imaš super smisao za humor.
-Eto.... Mislim da sam te dosta zasmejavao nekih.... Dve... Tri.... Godine, m? Šta misliš o tebi i meni?
-Jao, pa, duša si ti, ali, ipak, nije to taj smisao za humor koji tražim.
-Pa kakav tražiš?
-Eno znaš Dušana, rmpaliju? E, pa on ima veći smisao za humor od tebe.
-Misliš kurac?
-Da.
-Pa tako kaži, jebem mu mater.

   

Prašina

Nagomilan sloj kondenzovanog vremena.

   

Ljudi koji ne znaju da odrube glavu iz prvog puta

Oni su primer beznađa napaćene mlađe generacije i pre svega, lošeg školstva. Gradivo koje uče je preobimno i ne fokusira se na prave stvari. Kada smo upitali jednog od mladih polaznika da nam navede gde je najbolje zaseći glavu, oni su nam kao iz puške rekli da je solidan stepen instant ubijanja ako dobro zasečete između sedmog i osmog pršljena, međutim, kada smo ih upitali da nam to pokažu na modelu, nijedan od učenika nije znao. Takođe je velika većina njih znala za značenje termina ''sub rosa'', a i alrmantna većina učenika je zaista pismena (što je veoma zabrinjavajuće jer vodi do formiranja slobodnog mišljenja). Da se zaključiti da učenici sve češće palamude po školama, potpuno nespremni za život i svoj budući poziv.
''Knjige su izuzetno loše'', navodi mladi, PISMENI (potajno ćemo ga markirati za pogubljenje) Džejmi, ''nemaju mnogo slika, sve se svodi na suvoparan tekst''. ''Moj otac je'', nastavlja on, ''kao lekar za kugu imao mnogo iskustva sa ljudskim telima, i trudi se da mi pokaže kritične tačke, pošto u školi zaista dobijamo malo obrazovanja'', žali se mladić. ''Čak drži i privatne časove mojoj drugarici Justiciji (u koju nisam nimalo zaljubljen), pošto ni ona kao veštica nema dovoljno prakse iz anatomije. Ponekad i pet puta nedeljno.'' Nažalost, ovo nisu jedini problemi sa kojima se mladi šegrti susreću. Mnogi od učenika su tu ubačeni preko veze, a ne zbog svog talenta. Ambiciozni roditelji žele da deca po svaku cenu pođu njihovim stopama, ne mareći za njihove želje i snove. ''Ja sam želeo da umesto rada kao kmet koji odrubljuje glave, samo budem obični kmet poljoprivrednik'', žali nam se jedan učenik, koji želi da ostane anoniman, ''ali moj otac se nikako sa tim ne slaže''. ''Ti ćeš da mi biraš na koji način ćeš biti potlačen'', govori on.
Tu je i problem privatne prakse. Naime, mnogi feudalci koji treba da budu pogubljeni, plaćaju basnaslovne sume novca kako bi obezbedili iskusnog dželata koji će ih ubiti iz prvog puta. To ne ostavlja mnogo prostora za rad mladima, kojima, na žalsot, u ovo vreme poltronstva i zapošljavanja preko veriga, ostaje samo da vežbaju na tikvama i da se nadaju boljoj budućnosti.

   

Može mi se

Izraz koji je rezervisan samo za najveće šmekere, samo za ležernije i moćnije od ostalih. Univerzalni odjeb. Govore ga prava gospoda koja u društvu žele da ispadnu još veća muda nego što jesu.

Kako i nad šefom ima šef, tako se i ovaj izraz svuda koristi i u svim klasama društva, jer svako može da nađe nekog za koga je klasa i galantan. Služi i kao odgovor ortaku na njegovu preteranu zainteresovanost o nekoj osobi, a tebe boli tukson da mu sada objašnjavaš šta i kako, pa kažeš da mu se jednostavno, može. Najbolji osećaj je kada ti se može, ti si ta osoba koja odlučuje, viša sila, nema moćnijih od tebe.

Može se sinu bivšeg dilera nafte da privlači vruće vagine, može se šmekeru koji je obrnuo krug da kaže curi da neće biti jebana, može se fudbaleru sa inteligencijom pračoveka da ima 893 puta veću platu od tebe, iako je bežao iz škole i igrao fudbal sa ortacima, dok si ti učio.

Može se devojci da ne daje pičnu membranu svom dečku po par meseci i da ga kažnjava za svaku grešku koju je napravio, jer je paćenik koji ne zna šta je pička. Može joj se i da ga vara sa najboljim ortakom.

Može se i Seki Aleksić da bude snob. Može se Jenifer Aniston da snima očajne filmove i zarađuje milione, kad joj je otac režiser. Može se i Viniju Džonsu da glumi ludake u svakom filmu, kad ima najjezivu facu ikad viđenu.

Može se i mom ćalcu da mrzi Federera i budi se u četiri ujutru da gleda njegov meč i pljuje ga. Može se Stefani Majer da posle tri odlične knjige napiše neku sramotu od knjige i nama Srbima prodaje za 1500 dinara. Doduše, može se i meni da sa sestrinom karticom dignem tu knjigu iz biblioteke i iz principa je nikad ne vratim.

- Brate, kako bre ova Mira menja momke? I to svi voze BMW!
- Može joj se.
- Što je nismo jebali u srednjoj, mogli smo?
- Moglo nam se.
-----

- Što bre nećeš da mi daš? Šest meseci smo zajedno! Sagoreo sam.
- Može mi se. Ćuti tu i peglaj veš.
-----

- Ali, gospodine Miškoviću, zašto ne date malo para narodu? Koliko vam je milijardi dovoljno, hoćete li živeti 700 godina, recite? Zašto?
- Može mi se.
-----

- Što si tukao svoju sestru, tako je dobra i mirna, stoko nevaspitana?!
- Može mi se.
- E, pa sad će i meni da se može. 'Odi 'vamo.

   

Nemoj srećo, nemoj danas...

Dobronamerna "reč" upozorenja upućena devojci koja jasno implicira da ovo nije dan za njena sitna prebacivanja i iritirajuće opaske. Obično iste na jedno uvo uđu pa na drugo izadju, ali danas neće moći napolje, jer su sive ćelije pocrnele pa se prag tolerancije spustio u pete.

Nemoj srećo, nemoj danas...jer danas me nije briga što sam umesto leskovaške crvene opet doneo kući papriku baburu. Siguran sam da i u baburi ima odviše vitamina! Nije me briga što misliš da ti od belog hleba nokti postaju krhikiji, pa mogu, ne daj bože, pući. Nije bilo raženog! Takođe mi se jebe što sinoć nisam isključio TV pre spavanja, pa te nešto uplašilo oko pola 5. Neću da se obrijem! Nikad neću obući rozu košulju koju si mi ti kupila, jer ta pojava vređa i mene i naše ogledalo.
Jeste, to na terasi su gajba piva i vinjak. Jeste, dolaze moji alkoholičari večeras da se napijemo i jedemo masno. Volim moje alkoholičare! Nova ugaona garnitura nije kupila nas, nego smo mi kupili nju. Kad se ufleka opraćemo je, kad se pocepa kupićemo novu! Reci bratu da mu neću napisati rad za pismeni. Tako je, ne zato što je to za njegovo dobro nego zato što me boli dupe za njegov pismeni! Još samo da znaš da sada "liga šampiona" ima svake nedelje. Jeste, muški šovinistički lobi je i to izlobirao!

Od sutra će opet sve biti kako ti kažeš. Ne, nije zato što sam papučar, već zato, što te volim srećo!

   

Sklapanje očiju

Simboličan otklon od svega. Zidanje barijere od svijeta koji te je upropastio. Potez kojim daješ do znanja svom umu da si se predao. Sklopićeš oči i čekati da se desi ono što mora. Sam. Pomiren. Tih... Sklopljenih očiju.

Zašto mrtvacu zatvaraju oči? Jer mu je sve jedno. Tamo gdje on putuje, ništa se ne dobija na lijepe oči. Mada, manje je jeziv sa kapcima preko jabučica. Nama. Njemu je sve jedno, rekoh.

Onaj ko te goni ne haje za tvoje muke. Bilo da je u pitanju živ čovjek, bilo da je u pitanju onaj u tvojoj glavi. Borićeš se dakako. Svi se borimo. Neko do kraja života. I onda izgubiš. Od koga? Loše misliš. Smrt je pobjeda. Nema muka jel de?

Sklapanje očiju je pobjeda. Simbolična smrt. Samo, sklopljenih očiju možeš umrijeti milion puta. I svaki put pobijediti. Onog trenutka kad dokažeš sebi da više ništa nije važno, da mogu da ti urade šta požele, pobijedićeš. Sebe. Njih. Postaće nebitan onaj kome duguješ. Neka dođe, nek ti polomi prste. Može. Nećeš mariti za zvjeri koje ti pohode snove. Neka dođu, nek te prestrave. Na kraju krajeva, umro si. Šta mogu da urade mrtvom čovjeku?

Umro si. Sklopio oči. Sad ide finta. Naučena iz video igrica. Prosta. Otvori oči. Progledaj. Rodio si se. Po milioniti put rođen opet vidiš svjetlost. Čuješ zvuk. Osjećaš miris. Umro si a nisi satrunuo, rodio si se a ne nisi usrao pelene.
Vidiš, magija.

A sad sklopi oči, predaj im se. Pa se opet rodi i raduj se, jer život je radost. Dar. Samo je nekada teško, zato uči finte da ga zajebeš. Kao Džordž Best mutave bekove.
Best je jebao život.

   

mp3 Player

Uređaj koji ti omogućava da u svakom trenutku imaš background muziku za film svog života.

   

Stranac u Beogradu

Moj rođeni, bilo ti je to 'vako:

Krenem ti ja sa onim mojim malim rođakom, Milivojem, prošle godine da obiđem ćaću na VeMeA. Uvatili prevoz odavle, ženin ujak išo na nakav sajam, dovuko nas skroz do pred bolnicu. Ja da vidiš tamo čuda i uređaja! To su doktori, to su gospoda. A što su uljudni, to ti je tek za priču. Ovaj doktor što mi ćaću liječio, uze mi samo dvjesta evra. Kaeš ovi naši uzimaju pedeset? Uzimaju al' zato ništa i ne urade. Ne mereš ti to porediti. Ovaj je odradio svaki evro, ruke mu se pozlatile! Eno ćaće, kovrcnuo se, ko da nije onaj. Završi se posjeta, reko đe ćemo sad, Milivoje? Prvi autobus za Romaniju u tri sata po noći. Vidiš kako su se ljudi dosjetili da nam stave da ne moramo noćevati. Veli Milivoje - ajmo u nakav Čarli Braun, kae gledo na onim internatima, ima svakakog žemskinja. Šta ću, mali ga nije još umako, grota je da ga ne povedem.

Izišli mi na cestu da nađemo taksi, ne umijemo ti onim gradskim prevozom, ima onaj Pus-bus, kad ti priđe Milivoju nakav ćelo s plavim šalom, pita - Seljo, za kog navijaš? Čudim se ja kako mu pogodi prezime, kad veli Milivoje - Za Partizan! Jes vala, potvrđujem ja, đed mu je bio u četnicima, al' je i on navijo za Partizan. Tako svi u fameliji. Nasmija se ovaj, pa zovnu momke što su stajali malo poizdalje. Vidi se da je neki radan narod, svi sa lancima i sikirama. I kako prilaze, nama stade taksi, a oni ostaše pozdravljajući sa sikirama. Fina omladina. Jes da im ne valja što su ćelavi, al se vidi kućni odgoj.

A, što smo ti tek naišli na finog taksistu! Svega nas je do tog Čarli Brauna vozio sat vremena. Jes da smo pored jedne zgrade prolazili triput, al' to valjda tako treba. Naplati nam jedva četres evra i još veli da će nas sačekati dok se vratimo. Ljudina jedna. Ispred ulaza cura - nemaš im šta skinuti. Taman mi tamo da uniđemo kad iziđe jedan grmalj, veli - De si pošo, Tebrinjo? Pitam ja Milivoja ko je taj, veli on - brazilski fuzbaler, nosaju ga đeca po Sokocu na leđima. Zakoračim - kad ovaj kae da se ne mere bez cipila unići. Šta ćemo, vratimo se do taksija. Vidim ja, Milivoje se pokunjio. Nado se siroma da će noćas da ga zada. Kaem ja taksisti - vozi nas u park. Pita - U koji? Reko - znaš ti dobro u koji.

Stigosmo ti mi, odma' priđe jena. Pita - Će da radimo? Reko - Kolko para? Sto evra. Daj bona kakog popusta, nisi taksista. Malom prvi put, valja se. Viče - Nemoj da ti zovem svoga čoveka da ti on da popust po glavi. Kakav ti je to čoek, bogati, kad te pušta da se kurvaš. Pogledam ti ja bolje - Jes to ti, Jelo? Juče sam ti oca sreo, fali se kako učiš nake visoke škole u Beogradu. Nisam ja -veli, okrenu se i zaplaka se. A bila je ona, na moju mi dušu, samo joj je kosa bila plava. Pošto viđesmo da nam nema tamo selameta, produžismo na stanicu.

Na stanici, dok smo čekali da nas upuste, priđe mi nakav mrčo, oće vjetar da ga odnese. Kae - Torimau, ciba neku dindžu, treba mi za mić da se sredim. Vidim, ne zna naški, nesretnik, ko zna odakle ga je voda donijela, podam mu malo, valjda išće da pojede nešta. U tom dođe vozač, upušća nas unutra, te ti se mi povaljamo ko janjad po sećiji. Jedva su nas na Romaniji probudili da iziđemo.

I da ti još ovo kažem, rođeni.

Nekaka me je tamo nelagoda pritiskala, baško da sam s neba pao. Osjećo sam se ko potpuni stranac, al' valjda to tako treba. Tamo su ti, meščini, i domaći jedni drugim stranci.

   

Tragovi u snegu

Krajni domet čoveka u dostizanju večnosti.

- Tata, vidi kako je sneg pokrio njive!
- Vidim, svugde jednako i ravnomerno. To je dobro za žito...
- Prava šteta što ga gazimo ovako, kad bi bar mogli da ne ostavljamo tragove iza sebe...
- Eh, dušo moja, to je sve što ostavljamo. Na proleće će sneg da se otopi, nestaće tragovi, a žito će početi da raste. U leto ćemo ga požnjeti, na jesen obrati voće i povrće, do novog snega i novih tragova...
- A dokle tako?
- Doveka. Sve dok jednog dana ne bude ni nas, pa ni tragova.
- Voleo bih da je uvek sneg.
- Zašto?
- Pa da nam tragovi večno ostanu.
- Uči ti sine školu. Budi svoj čovek, ima snegova gde se tragovi lepše ostavljaju i duže traju.

   

Večna ljubav

   Upoznali se u srednjoj školi, zajedno studirali i delili stan. On bio lošiji student, ona ga vukla da bolje uči. Kad su postali apsolventi čekala ga da položi sve ispite pre nego što je predala diplomski. Zajedno se prijavili na biro i konkurisali na sve oglase za posao.
   On se prvi zaposlio, jebiga, muški je svet. Nebitno, odlučila je da on dovoljno zarađuje i da je vreme za viši nivo veze. Venčali su se u jednoj maloj crkvici, skromno, par prijatelja i roditelji. Napraviće veselje kad malo prištede, biće. Od ušteđenog novca kupili stančić.
   Uz dogovor je ostala trudna, dok čeka da dobije posao da ne gubi vreme. Posle trećeg mu je rekla da je dosta i da je vreme da se malo posveti karijeri. Dobila je posao, angažovala dadilju, spremačicu, kuvaricu - bila bolji student, imala vremena da prati profesiju, kad je dobila posao magistrirala i kasnije doktorirala, njena firma kupila njegovu, ona kupila kuću na Kopaoniku i nov auto. Nije mu smetalo. Kad mu je firma propala nije ni tražio drugi posao. Ona dobro zarađuje, a on je ionako proveo vek po podrumima i u arhivama prihvatajući svako sranje koje su mu dali samo da sačuva radno mesto.
   Deca su u međuvremenu odrasla pa je svakog dana svraćao kod nekog od njih, sa sinovima pio pivo, sa ćerkinim mužem igrao šah. Nju je retko viđao, najčešće na televiziji kad iznosi najnovije stavove i planove. Odavno više nije u onoj firmi, on je prihvatio penziju, ona još radi aktivno. Lep je život, samo malo dosadan.

- Draga, jesi li to ti?
- Ja sam, reci brzo što me zoveš, upravo ulazim u avion...
- Nešto se ne osećam najbolje...
- Pa zovi doktora, platiću...
- Ma nije to problem, nego samo da ti kažem...
- Pa kaži čoveče!
- Ako se slučajno ne probudim, znaj da sam te i danas voleo kao prvog dana...

   

Kupljenje šljiva

Fizički posao koji psihički uništava skoro kao i slaganje drva i kopanje rake. Jebi mu sunce, ako nemaš rešetku, najlon, tresač ...šljivu po šljivu, pa u kantu pa u vreću, pa opet. Ako nisi maštovit najebo si vazdan u šljiviku, hvala Bogu šljive rodile kako nikad nisu. Fizički i nije zahtjevno, ali, svaki rad zahtjeva svoju kondiciju pa i ovaj, zabole butine od čučnja, pa klekneš , pa zabole koljena, pa legneš i u krug. Jednu po jednu onako kupiš i imaš osjećaj da si mogao kakav ruski klasik pročitati za to vremena prebirajući po šljivama.

Jedini tračak nade ti predstavlja ideal rakije koja curi na pipu dok ti vadiš gradi i zadovoljno se osmjehuješ.

Poranilo se, jutro je još uvijek mamuralo kad se na struzi šljivika pojavilo sedam veličanstvenih sa kantama u rukama umjesto pištolja. Did je ponosno pogledom Klinta Istvuda prelazio preko šljivika. Rodilo. Po zemlji popadale šljive, grane se savile. Biće posla a biće i rakije.

Pogledao nas je značajno i sazvao oko sebe k'o Duda Ivković Orlove na tajm aut: 'Vako ćemo! Ti Milorade, treseš, i idi po redu, nemoj mi s pet na devet, poleti tamo poleti ovamo, kao što si inače dezorganizovan, pade ti snogu a i čeljad. Znači samo uzduž ili porijeko, redom. Ti mali, tj. ja, ti si vođa kupljača, dobro gledajte, kupite , ne prdite u ladnu vodu, bez priče, zabušavanja i dezerterstva . Još nešto, ti ćeš mali da se penješ i da treseš ono što ostane pri vrhu. To je zato što si lakši i spretniji od ćaće ti, jer ako sa šljive otresemo njega od sto dvanaest kila, možemo se jebati i mi i on i šljive, da ti ne objašnjavam dalji proces biće ti previše . Jel jasno?! A sad prionite, ja odoh do prijatelja Sime da progovorimo po koju pa ću doći da vidim kako teku radovi.

I mi prionuli...

Stari trese , mi za njim pijukamo, monotonija teška k'o teorija električnih kola prošlo već sat, dva, tri, jebem li ga. Nismo mogli izdurati u tišini pa je brat progovorio prvi:

-Čuo sam da od Mitra majstora žena može sedam meteri šljiva za dan ukupiti sama, falio se Mitar sinoć pred prodavnicom.

Odjednom progovori didova silueta iza jedne šljive:

-Mali ne jebi muva u letu, dok laprdaš možeš raditi bolje. A što se tiče Mitrove žene, znam ja nju, ta je jedino mogla dobiti sedam metara kurca dok je bila u formi, da prosti ženski svijet. Jebem vas naivne mislite malo tim bašunama.

Dan je sporo prolazio k'o neka Bajagina pjesma, nikad. Otišao sam do ćaće k'o Luče iz Kasidola, kroz šljivike i livade, da ga obavijestim da kupljači planiraju štrajk, ako im se ne dadne pravo na pauzu.

Taman što smo završili sa pauzom i prionuli na posao, upade nam jedan seoski vrnto preko plota , poludio od rakije , halucinira...

-Ljudi, bježte, evo Kineza, sunce ti jebem sve će nas pobiti, bježite!
-Povedi ih vamo da kupe šljive, pet maraka metar!- odgovori mu ćaća samo tako.

Riješili se i njega, malo razbili monotoniju i dobro, dok se ista nije vratila...

-Da Boga da rodile kad i ja pa koliko vas ima?
-Kupi mali, nemoj preskakati , 'ajde nema još puno.
-Ma ja to ostavljam zbog berićeta , bolan ćaća!
- Ostavlj'o sam i ja dok tebe nisam dobio, 'aj sad kupi.

Nekako smo priveli to kraju , natovarili, i odvukli.

Kad je did sjeo da sabere utiske i plod, rekao sam mu, šaleći se, da bi valjalo prodati svu rakiju, na šta sam dobio odgovor da sam glup i da nisam prerastao igranje sa mijurom oko krmokolja, da ne znam šta je rakija, i koliko je bitna, dobio sam i opomenu pred isključenje iz testamenta iako sam mu omiljeni unuk, i da posao nije odrađen kako treba sad bi me istjerao iz kuće. Nema zajebavanja sa rakijom.

   

Parada ponosa

Šetnja maturanata elektrotehničke škole.

Gomila muškaraca šeta u retardiranom maturskim odjelima,dok ih roditelji žele isprebijati jer većina tih šetača ide na popravni ispit.

   

Cukenberg

Kaizen.

Nakon što je po nalogu CIA-e napravio fejzbuk, sajt na kom svi ljudi iz celog sveta pišu apsolutno sve što rade tokom svakog jebenog dana i još to dokumentuju slikama, Centralna Obaveštajna Agencija (CIA) je shvatila da postoji određena populacija vrlo opasnih namera u Srbiji koja nije pala na tu priču i poslala je Cukenberga da proba da napravi sajt na kom će se oni okupiti i deliti sve što rade svakog jebenog dana i još plus dokumentovati slikama.

Tada je Cukenberg (u daljem tekstu Kaizen) došao na ideju da napravi sajt Vukajlija, gde će se "definisati" sleng, a nije potrebno staviti svoje ime i prezime, jer je znao da će u budućnosti sav sleng biti definisan, pa će autori morati da počnu da bleje na forumu, četu, da se upoznaju i ostavljaju svoje lične podatke, pa je postepeno unosio te opcije na svoj sajt da bi ih navukao sve do momenta kada će na desetogodišnjicu sajta biti organizovano okupljanje na Birfestu, gde će agenti CIA-e doći da pohapse sve članove Vukajlije koje će nekoliko dana ranije prašiti iz vazduha hemikalijama, kako bi im usporili reakcije i osigurali lagano hapšenje.

Teoretičari zavere veruju da je Kaizen već odredio da se suđenje održi u Hagu, koji ima iskustva sa skladištenjem Srba, ima gotovu sudnicu sa sve sudijama tamo, a spreman je i za suđenje koje će trajati dug vremenski period zbog količine dela za koja se Vukajlijaši terete kao što su idolizovanje Vojvode, pokušaji okupljanja za ponovno preuzimanje Kosova nakon fudbala na Adi, često prozivanje Obame i poređenje istog sa izmetom zbog boje njegove kože, provaljivanje zavera protiv srpskog naroda, božansko štovanje Radeta Lackovića, kačenje preko deset spotova Baje Malog Knindže na sajt, često stavljanje države Jemen u kontekst koji niko ne razume, veruje se negativan, kao i za stotine hiljada drugih zločina protiv čovečnosti, koje je ova ogromna grupa u razdoblju od nekoliko godina počinila.

Sudija: Gospodine Ollanik. Da li je istina da ste definiciju "Vidi ga mali ker" napisali da bi se rugali keruši Mili kojoj je nepoznati počinilac odsekao sve četiri šape?
Ollanik: Nemam pojma. Bio sam naduvan. Vid'o sam kera. Zvao sam ga da dođe. Nije mogao. Nema šape. Nema šape. Nik Vujičić nema šape. Mila nema šape. Mila je Nik Vujičić. MILA JE NIK VUJIČIIIIIĆ!
------------------------------------------------------------------------------
Sudija: Gospodine Kurajber. Optuženi ste da ste dobitnika nobelove nagrade za mir i predsednika Sjedinjenih Američkih Država poistovećivali sa vršenjem velike nužde i to zbog boje njegove kože. Kako se izjašnjavate?
Johnny Kurajber: Za koga navijaš sudija?
Sudija: Kakve to veze ima sa bilo čim? Odgovorite nam na pitanje.
Johnny Kurajber: Ajde sudija, za koga navijaš?
Sudija: Za Tromzo.
Johnny Kurajber: Ekekekekekekeke.
---------------------------------------------------------------------------------
Sudija: Gospodine Yeahbatch. Optuženi ste za širenje verske i nacionalne netrpeljivosti pošto ste preko vašeg alter ega Puje, širili mržnju na godišnjicu zločina u Srebrenici.
Yeahbatch: Žao mi je za Srebrenicu. Što nije bila dvaput OPAAAAA!
-----------------------------------------------------------------------------------
Sudija: Gospodine Pseto. Postoje obimni dokazi za optužbu da ste sa sobom nosili makaze i šišali metalike. Čak postoji i video zapis koji ste sami snimili, a na kom se jasno vidi kako šišate Cecinog gitaristu.
Pseto: Mislite Čedu?
Sudija: Daču.
Pseto: Ništa je ne priznajem. Sam se on šiš'o. Ja sam mu samo govorio kako se to radi.
---------------------------------------------------------------------------
Živana Šaponja Ilić: Dobar dan, moje ime je Živana Šaponja Ilić, a ovo su vesti B92. Poslednji član ozloglašene grupe Vukajlija, Andrey Arlovski, koji je pukom slučajnošću izbegao hapšenje na Birfestu, tako što ga policija nije pustila unutra jer je imao neku čudnu flašicu, pronađen je danas i lišen slobode. Policija je pronašla Andreja pedeset kilometara van Beograda, u trenutku vršenja krivičnog dela teške krađe, tako što je dobila dojavu od meštana da se sumnjiv mladić šunja po njihovim poljima aronije sa velikom torbom.
----------------------------------------------------------------------------------
Sudija: Gospodine Džankee, optuženi ste za nameštanje utakmica fudbalskog kluba Grenobl kao i klađenje u vreme dok ste još bili maloletni, što imamo dokumentovano na sajtu.
Dzankee: To stvarno nije istina.
Sudija: Imamo ovde zapečaćenu izjavu tadašnjeg trećeg golmana Grenobla Džeremija Malerbea koji tvrdi da vam je na fejsu rekao kako će braniti u kup utakmici, a vi ste otišli do Francuske, gurali mu glavu u WC šolju, terali ga da primi jedanaest golova u prvom poluvremenu i non-stop ste govorili da se niko ne zajebava sa Toletom.
------------------------------------------------------------------------------------

   

Klovn

Koliko ste puta vidjeli uplakanog klovna? Jednom, dva puta? Na filmu možda? Da li je to stvarno bio klovn? Da li klovnovi plaču?

Ne. Uplakanog klovna nećete vidjeti. Klovnovi plaču kod kuće, u samoći. Reći ćete ''pa onda ipak plaču, makar i kod kuće, klovn je klovn, gdje god bio''. I istina je, klovn pusti suzu u tajnosti, u odabranom društvu, za stolom sa svojom savješću.

No opet si se prevario. Sam sa sobom klovn to više nije. Suza neće poteći niz lice pajaca. Sliće se niz obraz čovjeka. Istog onog koji nosi masku klovna. Masku, koja možda čini njegov izgled, ali je njegova suština pokopana duboko ispod očiglednog.

Klovn nije jezivi čika obučen u, naizgled smiješnu i šarenu, uniformu. On je tvoj prijatelj. Onaj koji nikad nije tužan. On u životu nema problema. I zaista, da li ste ikada pričali o njegovim problemima? Da li je ikada pomenuo da ga nešto tišti dok su se ostali žalili. Nije, on se smijao. On je uveseljavao sve vas. On je bio klovn.

No kako to život obično uredi, oni, čije lice najčešće krasi osmijeh, čiji se grohot najdalje čuje, unutra su najtruliji. Klovnovi pate. Klovnovi tuguju u sebi. Klovnovi ne opterećuju nikoga sobom. Njihova nesreća je samo njihova. Njihova bol se ne može podijeliti.

Budite dobri prema svom klovnu. Ne nasmijte mu se na poneku urnebesnu foru. Možda bi on volio da nije to što jeste. Možda on i ne želi da vas uveseljava.
Šta ako on osmijehom brani svoje pravo na tugu?

Mom klovnu J.

#121
+25450
576
definicija