Prijava
   

Baksterke

One ogromne naočare za sunce koje žene nose, koje im prekrivaju pola face. Onako ogromne i kockaste, deluju ko muvlje oči.

Ime su dobile po naučniku Bajksteru Stokmanu iz Nindža Kornjača, koji je postao mutant sa glavom muve.

- Ej, Simo!
- E, Sanja, ćao! Šta ima?
- Nećeš ni da se javiš?
- De da te prepoznam kad nosiš te Baksterke, pola face ti se ne vidi!

   

Moj veliki drugar i prijatelj

Svi na estradi seradi međusobno. Koja god bre baraba da progovori, odma je veliki drugar i prijatelj sa onom drugom barabom koju pominje. Pa dal je bre moguće? Dobro, osim možda Željka Šašića i Lukasa, jer mu ovaj oteo ženu, pa onda oni kažu moj bivši veliki drugar i prijatelj. I da, svi su oni pili s Tomom Zdravkovićem i baš njima je rekao neku tajnu iz života. Ove što su mlađi, njih je Toma ljluljuškao u krilu i davao im krišom pivo pa su i oni izrasli u boemčine ovake, velike drugare i šarmere. Da, i šarmere jer svi su stari šarmeri, a jedinica šarma je jedan Era (1€), pošto im je on najšarmantniji, odnosno najveća budala.

- Recite mi gospodine Baljaga kako je došlo do saradnje između Miloša Bojanića, vas i Đorđa Balaševića?
- Pa mi smo stari drugari još odavno, Miloš je zaljubljenik u oldtajmere kao i ja, a i Đole mora da zaradi nešto, Olja mu larma tako da...
- A ko je došao na ideju da se album nazove Dim, prašina, slina, Bojanić Miloš i Mali Iđoš?
- Pa tu ideju dao nam je naš stari drugar i prijatelj Bora Čorba dok je pijanom Džeju njegovom starom drugaru i prijatelju, a i našem starom drugaru i prijatelju gurao glavu u sneg.

Pesme je inače pisalo Patalo, šta god to bilo, koji je naš stari drugar i prijatelj.

   

Andrak

Ono što služi za ovo, a ide u ono, što je sve deo veće celine koju ne znamo.
(Nešto što je nedefinisano, al' nam obično treba do koske. U 95% slučajeva ima nemačko ime tipa dihtung, kuplung, ahtung, itd.)

-Vrati mi onaj kurčić, ne radi mi više ovo.
-Šta da ti vratim? Šta ne radi?
-Ama bre onaj andrak, znaš što si uzeo?
-A toooo. Pa što ne kažeš lepo odmah?

   

Uraditi Sub-Zera

Pogoditi partnerku ejakulatom nakon čega ona ostaje nepomična odnosno zaledjena usled zaprepašćenja ili straha da će se sledećim pokretom još više izmazati. Potez isto kao i bacanje magije sa Sub-Zerom mora da ima besprekoran tajming da se ne bi savila ili postavila blok. Nakon uspešnog zaledjivanja najbolje leže aperkat, ali to je već stvar ukusa.

   

Žena sa tetovaže

Žena čije ime nikom ne spominješ. Ljubav koju su pre četvrt veka skrio ispod kože i zelenog mastila. Kada te unuk pita: Deda Radoje, je l' to baba Milunka na slici? samo klimneš glavom i po ko zna koji put osetiš svaki ubod šnajderske igle u ruku. Koja kurčeva tvoja baba?! Džabaiso sam ti dva 'ektara što mi dao pokojni tast čim sam je doveo, ljutito pomisliš u sebi, pa ti opet bude žao tvoje Milunke, jer ona mučenica nije ništa kriva. S' jeseni kad pečeš rakiju pustio si tranzistor da ti buni, čuješ Šabanovu pesmu sa njenim imenom, pojačavaš ga do daske, za'vaćaš prvenac i uz krčanje pesme koja ti cepa grudi sipuješ ga zavrat. Trebaju ti ta 28 grada više nego ižednelom voda. Da utrniš, da ne osećaš više ove igle dušu što ti bodu.

   

Vepar za priplod

Životinja koja se verovatno rađa kada Bogu prodje tiket čim je nagrađuje tako blaženom sudbinom. Dok ostali pripadnici svinjske populacije žive da bi bili zaklani, vepar za priplod, bukvalno, živi da bi jebao. Veliki, debeo pred njega uvek kukuruza, jer se dosta i troši. Kada bih bio neka životinja bio bih on, ah što nisam vepar! Ne razmišljaš za hranu - uvek te čeka, ne razmišljaš o svojoj deci koju svaki dan praviš svojim burgijastim kurcem. Samo jedeš i jebeš, ah što nisam vepar! Vole te svinje, a i gazdarica te ponekad pomazi, a ti voliš da te šašolje, ah što nisam vepar! Ne moraš da ga vadiš kada ti je naslađe, već u ekstazi puniš jedre nazimice, dok domaćini gledaju i navijaju za tebe: Jebi, vepre! Puni, vepre! Napravi nam prasiće!

   

Šta gledaš, koji kurac?

Ono što pripadnica lepšeg pola, uputi drugoj pri poseti erotic shop-a.

   

Duet Bajage i Željka Joksimovića

Ovo bi verovatno bila najbesmislenija pesma ikad.

Jupiter

(Počinje Bajaga)

Jupiter je peti kamen
Reci gde si, saću banem
Da l' je Sudan il' bandera,
Podgorica, baba sera

Helikopter, ovo dirljiva je pesma
Uložak, terazijska česma
Sve u svemu vetar duva
Ljubav se u meni kuva...

(Željko, refren, čuju se frule u pozadini)

Jupiter je planeta
Malena to ti smeta
Sa juga duva vetar
Neće ti pomoći ni Sveti Petar

Jer Jupiter je planeta
O malena to ti smeta
A vetar i dalje duva
U srcu tugu mi čuva

Pa sve x2...

   

Legija časti

Obaveštenje da će sledeću turu da obrne Milorad Ulemek.

takmičenje u strajizmima na vebsajtu duhovitog sadržaja Vukajlija

   

Šerpa za kokice

Sredovečna tetka među šerpama, ne još propala da je krpe kalajdžije i cigani mada to se ne radi više odakle izvukoh sad to, a opet ne ni mlada delimano pička nafurana sređena među šerpama na koju se diže svaki lonac.
Ne mora baš da se pere posle svake upotrebe onako, masna, mutna ali draga daje poseban šmek kokicama zamašćenim, posoliti dosta, neki stavljaju i vegetu, ja sam protiv.
Ehhh a nekad se u njoj kuvale sarme samo za slavu pa se onako šepurila podgrejavajući i mameći vode na usta, a danas se u njoj koka omladina kukuruzna sirotinjska ali ona se pomirila, bitno je da radi i dalje, da se šljaka, da učini deci neki put, samo ne penzija memljiva u donjem delu sudopere među paučinom ili ne daj bože u šupi nekoj, garaži, ostavi, neće ona, ko Žarka, neće još u penziju, nek se i koka i masni bolje to nego da prazno odjekuje mrzeći se sa tvrdo zaklopljenim poklopcem.

Ima i onaj kućni aparat i ok je to samo što kokice imaju onda ukus ko stiropor posoljeni inače je ok, pa ok vam je ovde, ok, baš ste lepo sredili, el se puši ovde, ne? pa ne volimo baš, a ok, ok to je ok, evo gasim, nisam ni upalio, evo me na terasi već.

   

Nemam predstavu

Odgovor bilo kojeg od braće Trifunović kad ih pitaju šta traže na protestu.

   

Rambo

Onaj što nije bokser, nego obori helikopter strelom.

   

Tviks

Politička scena Srbije

"...svaka je imala potpuno drugačiji pristup, levi tviks su prelivali karamelom dok su desni tviks polivali karamelom..."

   

Ponavljanje poslednjih par reči sagovornika

Idealan način da nastavite dijalog iako možda nemate pojma o čemu sagovornik priča.

- Pogledaj novi telefon što sam uzeo, ima kameru od 4 megapiksela.
- 4 megapiksela...
- Da, pogledaj kakve su slike. Bolji je sto puta od onog prošlog samsunga.
- Samsunga...
- Taj je bio krš, ovom baterijal traje 5 dana.
- 5 dana...
- I to kad ga maksimalno koristim, a kad ga malo manje koristim traje i nedelju dana.
- Nedelju dana...
- Nekad i duže, dobio sam čak i godinu dana garancije.
- Godinu dana garancije...
- Da da, ali ne verujem da će da rikne, dobar je ovo telefon.
- Dobar je ovo telefon.
- Pa da, znaš i ti vidim.

   

igrač

čovek koji postupa s mnogom različitom ženom kad je istovremen vreme

Kad upoznala sam se s prijateljom na ulici, on je bio s jedom ženom.
Ali ona nije žena ga. I mislila sam 'On je igrač!!!!'

   

Vrzino kolo

Biće objašnjeno u primeru.

Vrati se na prethodnu rečenicu.

   

Razgovor na kraju Slagalice

Otelotvorenje besmisla, poezija apsurda, dijalog negde iz čistilišta. Zajebi Beketa, Godoa i ta sranja: ovo je život to nije reklama: slatko je u ovom predvorju pakla - krug je okrenut - raj apsurda, ali pazite, ne sme se dugo ostajati - posle nema izlaza: jednom će neko u onoj stolici krenuti da tone i da tone sve do vrhovnog demona dole: Slavoljuba, koji će, kada pitaju šta činiti sa ovim novim takmičarem, samo promrmljati : dalje! Na večni dijalog s njim!

Voditeljke dijaloga su inače prošle mučnu staljinističku obuku: ponavljaj i ponavljaj i tako muči ispitanika: jednom mu mora nešto izleteti, ako ništa drugo bar duša izmučena.

- Miodraže pa šta se desilo.
- Trema.
- Pa kako to.
- Pa ne znam.
- Miodraže pa šta to bi.
- Protivnik je bio bolji.
- Pa kako Miodraže.
- Pa eto lakše je sone strane ekrana.
- Miodraže jel vas bar malo sramota.
- Jeste malo ćerkica supruga.
- Pa kako Miodraže.
- Pa ne znam.
- Miodraže evo vam knjiga Istorija Danske pa šta se to desilo.
- U Danskoj?
- Crni Miodraže.
- Sve najlepše protivniku.
- Trema?
- Miodraže sasvim moguće pa kako to.
- Stanite, ja sam Danijela, Ivana ti si.
- Koja Ivana, ne, Miodrag sam.
- A vi ste Miodraže pa šta se to desilo.
- Pa ništa eto hteo bih da.

Repeat dijalog sa varijacijama until sveta i veka
end;

- Uzmite papuče.
- Ah ne toplo je.
- Dakle.
- Pa ja posao.
- Ipak obujte papuče.
- Malo treme.
- Pa šta se desilo.
- Posao deca prehranim.
- Neka kafa.
- Dobru imam cirkulaciju ne treba.
- Doviđenja.
- Doviđenja.
- Nisam se bio ni izuo ustvari.
- Pa šta se desilo.

   

Klinika u Hjustonu

Legendarna fontana mladosti i poslednja slamka spasa za prežaljene. Ima dve podružnice u Evropi, jedna je bolnica u Rusiji (vodi je jedan doktor), a druga institut u Nemačkoj (direktor je doktorica). Tretmani po priči upućenih koštaju puno, ali imaju razumevanja i hoće da popuste i naplate samo zavoje oko 600.000 dolara, smeštaj besplatan. Bave se lečenjem nepoznatih sindroma i činilaca, side i rakove su odavno prevazišli i to se sanira bez stacionarnog uputa. Ništa ne garantuju i ne reklamiraju se, ali si ionako bivši za medicinu tako da ne gubiš puno. Osim 400.000 dolara.

Sine, šta veli doktor?

Ništa đede, metastaziraš. Ali čuli smo za jednog medikusa u Permu, ako Mančester - Swindon dođe iz keca u dva i usput Vardar osvoji Ligu šampiona nadaj se pečenici i badnjaku. Sve će da bude ok.
-------------------
Željko, ima jedan institut u Gelzenkirhenu, leče rak nosa. Jel bi mogao da mi daš pare za troškove, a ja ću tebi dati ono moje kopile da pljuje opoziciju na pinku, ionako je vanbračan jebo mu ja mater. Za kakvo potomstvo ja rasturi brak Nebojši krv ti jebem.

Dobro Isidora, smislićemo nešto. De povuci.

   

Idem u neku Češku...

Sanjiva misao koja se javi čoveku kad je umoran. Zašto Češka? Jer je dobra za svakog. Ona je usporena, nezainteresovana i neutralna.

Češka je negde u srcu Evrope. Ima Prag, univerzitete, arhitekturu. Ima još nekih stvari, ali i meni opis Češke stane u dve rečenice izgleda. Jednostavno mi se mnoge stvari čine nevažnim da ih spomenem.

Nije aktivno neutralna kao Švajcarska: pare, luksuz, mirna luka da Mihael Šumaher napravi dvorac.
Nije kao Slovačka, za koju niko ne zna, koji mešaju sa Slovenijom ili Slovenima. Nije Balkanska ratoborna, bezglava sirotinja.
Nije kao Kuba, gde svi beže od kapitalizma, reklama i bilborda, gde su prašina i sunce, i gabaritno siromaštvo. Kubanci imaju tepih prkosa i ponosa prema SAD - u, ispod koga guraju sve probleme. Češka nema tih problema.
Nije kao Australija, odsječena, nepoznata, previše daleka da se uzme za ozbiljno.
Nije kao bilo šta. Aktivna je, pasivna, stabilna i krhka, raskošna i oronula, sve istovremeno, i ništa od toga.

Šta trażi čovek u Češkoj?

Seljak je umoran od crnog ispod noktiju, znoja i tudje čizme. Hoće maslinasti jesenji kaput. Želi da stavi ruke iza ledja i da hoda trotoarom, nezainteresovano. Da svrati u kafanu da čorbu i pivo, pa kući na spavanje.

U Češkoj nema jakog sunca. Zaštićena je od vetrova. Kiše su sitne, uspavljujuće, neprimetne. Čovek tamo nema puno razloga da gleda u nebo. Eto takva je Češka. Bez jakih boja, bez ičega da ti skreće pažnju, utiče na misli i provocira mir.

Češka je tihi zapad. Češka je brzi istok. U njoj niko nije daleko od kuće. Raj za umoran svet.

Zvao sam se Tom i živeo u Bostonu. Eto me u Češkoj. Bio sam umoran. Od obale okeana. Od posla, od vozova, od gužve, od stalnog proveravanja bankovnog računa. Od cifara. Od kilometara predjenih u glavi. Od dolazaka na vreme. Sada nosim cipele za broj veće jer sam ja tako hteo.

Kada si u Češkoj, poslove ostavljaš do pola odradjene. Ne kao u komunizmu gde ti se čini da niko ništa ne radi i ne kao u kapitalizmu, gde dvojica rade četvorostruko. Ne kao u Rumuniji gde se plata sanja, niti kao u Luksemburgu gde te plate jer dišeš na poslu. U Češkoj odradiš pola posla, koliko stigneš, dobiješ pola plate, ne hvale te, ne grde te, ne zanimaš ih... Ne zanimaju ni oni tebe, poslodavci, klijenti, stranke...

Tamo nema statusnih simbola. Voziš staru Škodu, živiš u stanu na četvrtom spratu šestospratnice. Sredina sredine. Zlato. Smisao života. Sanjalačka sreća.

Pred krizu srednju godina, odu tamo matori mladići. Pa tamo su Čehinje. Ljudi su se umorili od udvaranja, od čekanja, statusa i nivoa veze. Umorni su od akrobacija, elokvencija, duhovitosti, šarenih koktela, dubokih razgovora, upoznavanja duše. Dosta! Lepe, ružne, pametne, duhovite, bogate, lepog lica ili dobrog dupeta... Ne, ovde nema tih kvaliteta, tih poredjenja, ovde caruje jednostavnost konstatacije: Čehinje daju. kad podvuku crtu, samo se to i računa.

Kada odeš u Češku, budi svesan da je od sada i tvoj Bog Čeh. Spor, lenj, poluzatvorenih očiju, navlažen bekerovkom, zaliven staropramenom. Dremljiv, ravnodušan. Tamo je sreća tuga, a pobeda i poraz se služe na istoj tacni. Oštrice su tupe. Sve je to stopljeno u jedan zev zadovoljstva, prihvatanja, pomirenja, lepote.

Stvari u Češkoj ne traju predugo. Panenka se smorio te noći, jer fudbal traje devedeset minuta. Kakvi produžeci, kakvi penali... O zar je bitan pobednik, evo šutnuću loptu ako baš želite, nek se otkotrlja. Pobedili smo? Pa sjajno, zaista, hajdemo dalje sad...

Bezbojan dan, u istoj sam kafani iste ulice, kao u bilo kom od jučerašnjih dana. Napolju sipi kiša, a mene odavno nisu zvali po imenu. Ne sećam se odakle sam došao. Pevušim neki mol, dok moja devojka rešava ukrštene reči čekajući da se ohladi supa na stolu. Ulaze kolege sa posla, klimaju glavom. Beše Oktobar ili Mart. Dovrših kriglu piva, naručih drugu, i sklopih kapke na kratko. Prsti su mi bili ukršteni, a laktovi na stomaku. Mislio sam da umirem. Lep osećaj, ali svejedno.

Weltschmerz, oduvek u Češkoj, a ona u meni, kaže zašto da uvek dovršavam misli...

   

Sipaj k'o u nerotkinju!

Jedan od brutalnijih načina likovanja prilikom postignutog poena u sportu i društvenim igrama.

Komentator: Teodosić i dalje, sad su ga preuzeli, međutim opet traži blok. Pet sekundi do kraja, Teodosić će pokušati sa velike daljine za triiiii JOOAOHAHAHAHOO!!! Bravo majstore!!! (gasi mikrofon) SIPAJ K'O U NEROTKINJU!!! (pali mikrofon) Još samo tri sekunde do kraja...

#169
+19954
199
definicija