Prijava
   

Strajizam

Način izražavanja, humora i pisanja koji se bazira na igri reči. I preterivanje u tome. Ime dobilo po poznatom autoru sa Vukajlije koji je popularnost stekao na taj način. Strajizam i govnosansa.

- 'Ej polako, pa boli me to! Nemoj da ti ukinem seks narednih deset dana.
- Pa maco, što si ljutičnica?
- Šta sam?
- Pa ljutičnica- devojka koja se na ljuti kad prejako staviš u nju, utakneš.
- Raskinuli smo.

- 'Ej moram da kupim nešto za apsolventsko veče, u frci sam, pao mi FRAK na oči.. kapiraš. Treba mi nešto svečano, kao frak, i u frenziju sam jer nemam šta da obučem pa mi palo na oči, kao mrak. Kapiraš?
- Ugini.

- 'Ajde sine, valja nam sređivat' onu donju livadu.
- A ne mogu ćale, ja sam lak za kosu!
- Kakav lak, pa to ono što Milica stavlja?
- Ne... nego lak sam, za kosidbu... lak. Ne mogu taj alat da držim. Ono... BA DUM- TSS.
- A jesi drogoš, jebote crvčak...

- Ej, odoh do Lemija da kupim neki sok...
- Ej, nemoj, nešto je utanjio sa prometom, pa mu nisu sve BOZE na broju.
- Kakve bre boze, hteo sam koka-kolu da kupim, jeb'o sliku svoju.

   

Lazo Bakmaz

Najveću agoniju za sve fudbalske fanove predstavlja deo vikenda kada RTS mora da ispoštuje domaći fudbal i pusti na dva sata prikaže livade širom Srbije po kojima trče jedva osrednji fudbaleri. Iako je svaki prenos koji ne uključuje Crvenu Zvezdu i Partizan (mada uglavnom i njihov) uz Strajnića, Mikića, Andrijaševića i Kovinjala horor, agonija postaje nesnosna kada se urednik odluči da se prenosi utakmica koja se igra na nekom od vojvođanskih terena, kada mikrofon preuzima suveren radio-televizije Vojvodine Lazo Bakmaz.
Lazo Bakmaz je, po glasu bi se reklo, verovatno od osnivanja televizije član redakcije, pa ima kredibilitet do neba. Iako su svi svesni koliko ubija gledaoce, iz poštovanja to ne mogu da kažu ovom doajenu novinarstva. On je svestan da fudbal nije više to što je bio; davno je Karasi gurao bubamaru, a kroz maglu se seća i Mrkušićevih parada. Iako je ispunio uslov za penziju, hoće da još malo ostavi trag u sportskom novinarstvu, i da primer mlađima kako to treba da se radi.

Ko je gledao utakmicu Hajduka Kula - Čukarički, u decembru, pred 30 članova familije kuljana, bez ijedne šanse i uz komentar Laze Bakmaza - ni pakao mu neće teško pasti.

Tadiiiiić... (minut) Jeremiiiiić... (minut) Tadiiiiić. Gol. OFK Beograd kreće sa centra.

   

Prva dva praseta u "Tri praseta"

Klasičan primer nedovoljno cenjenih ljudi zbog super-uspešnog brata.

Sagradi ti kuću papcima kad si tako pametan, jebalo te treće prase da te jebalo.

   

Č i Ć

Dva slova koja slično zvuče i čak se i slično pišu na latinici. Toliko su slična da neki koriste samo jedno od njih i ne dolazi ni do kakve zabune. A šta bi bilo kada bi moćni ljudi primetili ovo rasipanje? Kada bi nas naterali da izaberemo jedno slovo i koristimo samo njega do kraja života? Da li ste se nekada zapitali koje slovo biste odabrali? E pa, ja jesam. I shvatio sam da izbor uopšte nije tako lak kao što izgleda.

Da krenemo od očiglednih stvari. Č zvuči mnogo bolje nego Ć. Jednostavno, Ć je nekako mnogo siktavo slovo. Skoro kao ono srnogorsko Š. A s druge strane, Č baš ima dobar zvuk, nekako muški se čuje, skoro kao Dž. (Mislim da mi je Dž omiljeno slovo, kolko to dobro zvuči, bruka. Buregdžinica recimo, strašno kolko dobra reč.) Mada Č za razliku od Dž ima i neki šuntavi prizvuk, još kad pomislim kako ga neki ljudi izgovaraju, onako kad se čuje pljuca u slovu, strašno. Znači nije ni Č savršeno, al nekako, meni je bolje od Ć.

Dalje, pogledajmo koje slovo izgleda bolje na papiru. Č izgleda kao 4, al ne ovo 4 nego ono 4 kako ja pišem, što izgleda kao Č. A Ć liči na Đ. Tako da nijednom ne ide originalnost u prilog. Ali Ć je ipak poboljšanje u odnosu na Đ (previše zakrivljeno za moj ukus) dok je Č isto kao i 4. A i kad bi Č i Ć bila jedina slova koja postoje, opet bih rekao da je Ć bolje, Č je mnogo nemaštovito.

I sada, najvažniji deo, onaj deo zbog kog je izbor između Č i Ć stvarno bitan. Ko govori samo Ć? Huligani, lokalne šatro-mudonje, i Hrvati. Hrvati su u EU, a i pored toga njima sigurno neće uvoditi sankcije jer nikad ne najebu. (Ovo sam tek sad izvalio, brate oni su ko Salatić iz osnovne. Svi najebu samo on ne. Jednom sam čak dobio ukor zbog nečega što je on rekao. Jebeni Salatić.) Dakle, ostaju samo huligani i lokalne šatro-mudonje što je u suštini isti kurac. I mislim da je nemoguće odlučiti se samo za Ć i ne upasti u ovu grupu.
Oćeš da ti polupam glavu dećko?
Alo, pićko, tebi prićam!
A Č? Ko govori samo Č? Debele babe. Isključivo debele babe.
Hočeš kolačič?
Što si se učutao?

I sad se vidi. Ne biraš samo između dva slova, ti biraš da li ćeš da postaneš debela baba ili navijač. Ja ne bih voleo da budem nijedno od ta dva, ali ako nam uvedu sankcije odlučujem se za debelu babu. Navijači su govna, a i ne mogu ja onako da pričam ceo život. A debele babe koje govore samo Č su nekako dobre, nisu to one ceger babe što te munu laktom u rebra da pre tebe uđu u bus. To su više babe što sede kući, piju kafe s komšilukom i prave vanilice. A i Č bolje zvuči, jebeš mu sve. Čao.

   

brando

brando od oca čerčila ludog kamiondžije i majke rajne konobarice je temperamentni golman i šmeker koji kao liči na marlona branda i po tome je dobio nadimak a uopšte ne liči na branda al nema veze on je šmeker i onda se on smuva sa čupkom pa budu zajedno bude tu i nekih problema sa bodom tajsonom "doživotna", al sve to bude okej, pa onda ima i nekih problema sa klubom jer ga oni kidnapuju da bi nešto izmuljali sa parama a na kraju ne uspeju da izmuljaju sa parama al se zato vrati brandov pravi otac iz francuske pun para i da mu kola i tako to i njemu bude dobro i na kraju ode kod čupkinog brata bebana u radionicu koju mu je deda kupio jer je našao porodično blago da popravi kola jer mu je neki debil slupao i bude mu prva mušterija i tu se završi serija

edit: zapravo brando ode ranije kod bebana dok jos nije bila njegova radionica a bebanova prva musterija bude gavrilo i tad se zavrsi serija, i da umalo da zaboravim SPOJLER ALRT, ako neko slucajno nije gledao a namerava

   

čavka

Deo tela ćurke.
Čavka je najbolja kada je punjena patkom.

Da mi je samo da prislonim patku na onu njenu čavku, pa nek' mrem...

   

Vokabular genija

Vanvremenski metod koji se koristi da bi izgledao pametnije nego što ćeš ikada moći da budeš. Odlikuje se neverovatno komplikovanim izrazima i kompleksnim rečeničnim sklopovima u bilo kakvoj vrsti komunikacije. Teška upotreba latinizama, anglicizama pa čak i arhaizama (i ostalih -izama) je dobrodošla.
Kod ljudi izaziva hronično podizanje obrve jer ne razumeju o čemu pričaš, ali makar im deluješ pametno jer si koristio mnogo "dugačkih reči". (To je zato što oni, kao i ti, nemaju predstavu šta zapravo konstituiše inteligenciju.)

Koncizan jezik: "Idem s ortacima do prodavnice da kupim nešto da jedem."
"Genijalni" jezik: "Ovog momenta, moji kompanjoni i ja ćemo se upustiti u putovanje do lokalne bakalarnice u potrazi za razumno procenjenim produktima koji bi udovoljili naš apetit sada i u danima koji dolaze."

Koncizan jezik: "Al' si glup, brate."
"Genijalni" jezik: "Tvoj kognitivni sistem nije u stanju da komprehenzuje ovako složenu lingvističku strukturu koju je moj govorni aparat upravo proizveo i zato bi trebalo da popiješ hlorovodoničnu kiselinu i na taj način eliminišeš svoje gene iz genskog fonda humane populacije."

   

Negiranje paralelnih univerzuma sa simultanim proticanjem vremena u poetici Šabana Šaulića

Ja ne pitam za juče ni sutra, dok te grlim u naručju svom,
Postoji samo sadašnje vreme i ja i ti u vremenu tom.

   

Razvojni put košarkaša Đorđa Gagića

Desi se svakom, jebiga. Omakne se slučajno. Svima, pa i gospodinu Gagiću senioru. Da je znao kakav će mešanac sirovog, nojevskog mozga i antimaštovitosti biti njegov sin, sa velikom sigurnošću tvrdim da bi umesto jajne ćelije svoje supruge pojurio prvi enterijerski detalj koji je u tom trenutku mogao da zatekne u svojoj spavaćoj sobi.

Kao mali, Đorđe je pokazivao talenat za specijalnu školu ali njegov otac nije imao želju da mu sin ide tamo pošto ni ovu običnu ne moš da završi, jelte. Umesto toga, upisao ga je da trenira basket u lokalnom klubu i već na prvom treningu, Đorđe pokazuje da će "samo snažno i bez iđe veze" biti moto koji će ga pratiti kroz život. Čak postoje glasine da je skaut Mega Vizure došao na drugi trening samo zbog Đorđa. Ovaj se onda unervozio pa je u petominutnoj pauzi između dve serije slobodnjaka otišao da kupi čoko smoki i kesicu semenki u Roda Marketu preko puta hale.

Nikada ga nije krasila igra leđima, odnosno situacija kada sam sebi treba da namesti koš. Bolje od njega je šutirala baka Rada u 91-oj godini života, iako se mučila sa Parkinsonom. Retko kad je umeo da doda loptu bez da strahuje da li će nastradati krovni prozor ili neko u osmom redu publike, ali na kraju je završio kod Vujoševića (?!). Pa i u reprezentaciji (?!).

Analogno tome, Đorđe Gagić predstavlja sinonim za čoveka koji je pukom srećom došao do određenog stupnja na lestvici koja ne pokazuje stvarnost, a što je najgore od svega, tendencija rasta i dalje preti. Možda već naredne sezone, Đorđe potpiše ugovor sa Žalgirisom iz Kaunasa. Za početak. Pa onda ode u CSKA jer je Moskva oduvek bila srpska muza, a kad je već mogao Micov da pojede malo tog lubenčeta zašto ne bi i Gagić. Nimalo neću da se začudim ako ga jednog dana draftuju kao "hu" pika na draftu u NBA.

Toma Nikolić: Radisave, kako je u Bajčetini?
Radisav: Eve, gazda, onako. Onomad išao u dućan, pa sa kolandezom uz basamke, umal' glavu ne izgubih. More, zaguljena situacija.
Toma Nikolić: Pa, da li bi voleo da postaneš neko, da se ne mučiš, da imaš para a da ništa ne radiš?
Radisav: Vooooleo bih da imam nož ko Rambo što ga ima (?!)...:khm, khm: Voooleo bi. Jeste.
Toma Nikolić: Pakuj se, Rade, šaljem limuzinu iz Beograda, od ponedeljka, 13. januara, postaješ ministar u Skupštini Srbije.
Radisav: Pa dobro.

Ponedeljak, 13. januar 2014.

-Reč ima narodni poslanik Sarić Radisav.
-Dobar dan. :khm: Izvinite za trenutak. :vadi telefon: 065/54-88-HHH. Alo, Tomo, eve me za govornicom.
-Pričaj glasnije, pička ti materina, ništa te ne čujem.
-Ma ne mogu glasnije. Zinuli ovi u mene kao da su videli đavola. Gledaju me kao da nisam normalan.
-Pa šta sad hoćeš od mene?
-Reci mi šta da pričam.
-Slušaj... Imaš platu tri hiljade jevreja a ne znaš šta da radiš?
-Pa ne znam.
-Jebote, koji si ti Đorđe Gagić, ja ne verujem?!

   

Ko prvi kompjuteru, njemu kompjuter

Moderna verzija stare narodne: "Ko prvi djevojci, njemu djevojka."

Nekada su se hvatale cure, danas se hvata komšijin signal za vajrles.

   

Ubiti nekome Zorana

Izazvati nekome želju za emigracijom, najčešće onom kome je za ličnu nesposobnost kriva država.
Ovaj izraz ima neke vrlo, vrlo daleke veze sa ubistvom Zorana Đinđića.

- Nema posla za mene mladog četrdesetogodišnjeg i perspektivnog apsolventa prava, na Zapadu bih bio direktor Ševrona a ovde idem po omladinskim zadrugama i nude mi fizikalisanje, ej, jebote, ja sam intelektualac, to neka rade te crnogorčine što su se ispovezivale i došle sa brda da mi prljaju grad, mamu im jebem, idem ulicom i naiđem na papirić, PAPIRIĆ JEBOTE, znaš kad bi to moglo u Londonu ili tako negde, ZBOGOM SRBIJO, KO IZAĐE POSLEDNJI NEK UGASI SVETLO!
- Ko ti je ubio Zorana, dechko?

   

Ivan Gavrilović tip

200 na sat... u krivinuuu... ee... taj fazon, braćele. E sad, niko ne voli te tipove, kurčeve, palčeve. Ono, klasično stereotipno svrstavanje ljudi u jednu kategoriju ali jbg, ipak je to specijalan soj ljudi, ne može da se ne generlizuje.

Naravno, teško je naći pravi pridev za dočaravanje ove pojave, ali lakše kontanje preko sledeće komparacije - Peđa d boj < Ajs Nigrutin < Ognjen Koroman na kreku < Vlado Georgiev aka Bugar < Ivan Gavrilović. Crnilo.

'Nači, ozbiljan k'o učenik srednje tehničke na predavanju o hiv-u, a disciplinovan kao da je deo fudbalske reprezentacije Srbije. Lakše bi se kontolisalo falširanje Jelene Karleuše nego njegovo ponašanje kad upadne u fleš i krene da provaljuje fazone.

To je onaj lik u društvu što pravi sprdnje na račun invalida, prepričiva fazone iz emisije Ivana Ivanovića, ili pokušava da imitira stenjanje Britni Spirs tokom porođaja. Uvek je pun glupih ideja, tipa uletanje u specijalnu sa fantomkama uz povike "Pravda za Uroša", ili gađanje penzosa psećim izmetom dok čekaju u redu za penzije. Dobro, ovo drugo je do jaja, no nebitno.

Neće ni prvi da pusti muda, više je za priču, jer je donekle i svestan da će teško neko da ga podrži u sprovođenju idiotskih predloga.

Nije duhovit ni pametan, a nema ni ostale moćne osobine, al' je ipak uvek u centru pažnje. Sve u svemu, kad je u društvu, ne ide nikom izrazito na kurčinu ali nekad i dovede sve do ludila, da se zapitaju da li bi lakše podneli da im Boki 13 recituje citate iz knjige Marijane Mateus na uvce nego da slušaju njegove priče.

Možda. Ali on je uvek tu da provaljuje i zrači kao Fukušima, a ujedno i teši ostale kako nisu najveći kreteni u univerzumu.

   

Atlantida

Prema priči koju je Vatikan (uz pomoć bezbroj pripadnika masonskih loža) prodao čitavom svetu - mitsko ostrvo koje se nalazilo u Sredozemnom moru i koje je misteriozno nestalo u talasima.

Prema istinitoj priči, koju su pokušali da sakriju, Atlantida je bila ostrvska prapostojbina naroda koji je danas poznat kao - Srbi. Po toj priči, u lepa vremena, Atlantiodm je vladao dobri kralj Alaman koji je imao dva sina. Stariji sin - Srb, bio je hrabri ratnik koji se dokazao u mnogim borbama protiv osvajača koji su konstantno napadali sa svih strana. Mlađi sin - Hit, bio je bolešljivo dete tako da je većinu života proveo na dvoru, oporavljajući se, usput praveći veze sa mnogim, reklo bi se, krajnje sumnjivim ličnostima koje su se motale oko kralja.

Jednog dana, kada je Hit najzad uspeo da smogne dovoljno snage, sa svojim prijateljima je organizovao napad na kralja Alamana i zamalo ga i usmrtio, što je sprečio njegov hrabri stariji brat. Nezadovoljan neuspešnošću svog plana, Hit se povukao na kontinentalni deo Evrope i nastavio da kuje svoje zle planove. Kako mu ne bi dozvolio povratak i novi napad, kralj Alaman je poslao Srba u poteru za njim. Srb je, ne želevši da se usprotivi svom ocu na samrti, pokupio dvadesetak najboljih ratnika i pošao za svojim bratom.

Dve godine Srb je tragao za svojim bratom po čitavoj kontinentalnoj Evropi i konačno ga je nahvatao u oblastima planine Ural gde je uspeo da ga zarobi i povede na suđenje u domovinu. Za sobom je ostavio polovinu ratnika koje su dve godine potere iscrpele i koji su žudeli za odmorom i toplim ognjištem. Ono što hrabri Srb nije znao, bilo je da su u njegovom odsustvu Hitovi sledbenici uspeli da ubiju njegovog oca i izazovu krvavi građanski rat koji je doveo do uništenja ogromnog dela Atlantide, i pomora većine njenog stanovništva. Željan osvete, Srb je poveo svoje hrabre sledbenike u borbu protiv pobunjeničkih snaga i izvojevao veličanstvenu pobedu koju je proslavio egzekucijom svoga brata na glavnom trgu.

Shvativši da je čitavo ostrvo uništeno, Srb je odlučio da povede ostatak svog naroda na prostore Urala gde je ostavio polovinu svojih snaga kako bi tamo ponovo izgradili svoju veličanstvenu zemlju, dok su dotadašnju domovinu potopili kako ne bi pala u ruke zlim osvajačima islamske vere.

Po dolasku u "obećanu zemlju" Srb je preminuo a narod koji je poveo iz uništene domovine u njegovu čast uzeo je ime Srbi. Svoj jezik i svoje običaje nikada nisu zaboravili, te su ih čak i nametnuli slovenskom stanovništvu koje je tu boravilo. Potomci srpskog naroda koji je potekao sa Atlantide zajedno sa Slovenima migrirali su u šestom veku na Jug, ka prostorima Balkana gde i danas žive i poput svog hrabrog praroditelja Srba junački se bore protiv zlih napadača.

Istoričari su možda ovaj deo srpske istorije izostavili iz priča, ali on i danas živi u srcima svakog potomka plemenitog kralja Almana i njegovog sina Srba.

   

Ekatarina velika

Bend vodjen velikim ljudima. Ljudima koji su zajedno cinili spoj neceg neponovljivog i divnog (u pravom smislu te reci). Ljubav, um, snaga, krhkost, velicanstvenost, moc, emocije, ranjivost. Mala horda vodjena PESNIKOM - COVEKOM, pravednikom, koji se protiv svih spoljasnjih necistoca borio bistrinom svoga uma, patio postojanjem svoje duse. Horda pracena zenom - krhkoscu i snage njenih reci, pozeljnog tela, gladnih ociju, vestih prstiju, lepote. Glasne zice trosene su snaznim emocijama koje su se radjale u petnim zilama, lecene neznim notama koje su nastajale negde oko trosnog srca. Na svom putu zaustavljeni lepotom poroka, uzasom smrti, ali nikad izgubljena lepota se cuva u dobro zakljucanim trezorima riznice morala i ljubavi.

http://www.youtube.com/watch?v=jppu-Uhdeh8

   

Radio Televizija Vojvodine

Medijska kuća koja svojom političkom korektnošću zrači skoro celu planetu i preti da osvoji mlečni put.
Superlativ od politički korektan.

Dnevne vesti za stanovnike Kovilja:
Poštovani Koviljčani danaske će šorom duvati zdravo ladan vetar obavezno obucite dekin kožu' ili pršnjak, toliko je ladan vetar da ni dudara ne pomaže.

Dnevne vesti za Egipćane:
Poštovana braćo Egipkljani pardon Egipćani danas će se u seoskom distributivnom centru deliti leteći ćilimi poklon od ambasade kraljevine Katara braCkom pardon bratskom narodu napaćenom Egipatskom preporučuje se da dođete što pre, akcija traje dok traju zalihe.

Dnevne vesti za Kineze pri Crnogorskoj Pravoslavnoj Crkvi:
Poštovani Zmajevi junačkoga kova šjutra sa maticom Kinom sklapamo strateški plan o konačnom uništenju Japanskog lobija u Debeljači, s verom u boga i Brus Lija do pobede!

Dnevne vesti za Hercegovce:
Ojoj vojoj joj vojoj ojoj ojoj al je zima jojoj

Dnevne vesti za Sremačke Indijance Sijuks plemena:
Poštovane biljke životinje sestre i braćo veliki Pastuv koji ne hrče uputio je pozdrave svim Sremačkim Sijuksima da u novoj godini naoštre tomahavke malo bolje i da ne odustaju od jednostranog proglašenja nezavisne Sijuške Fruške Gore.

Dnevne vesti za Klinglonce pri Romskoj Sajentološkoj crkvi:
Dragi Klingoci Tom Kruza je obećao da če dođe sas svoji burazeri odi kod nas u Blangadeš da žeka tajnu poruku od velikog El Rolj Harvarda
i da poželi sretan misim porvatak u matičnu galaskiju.

   

Savremena srpska poezija

Lirsko-epski pobačaji na zadatu temu. Pišu ih anonimusi bombastičnih imena ili pseudonima ("Petar F. Petrović", "Hadži-Jovan Jovanović", "Pavle Pavlović - Svemir") kojima su lokalna biblioteka ili društvo skribomana izdale knjigu, a dodatak "Kultura" u "Večernjim novostima" im je vrhunski domet. Kada jednom dospeju dotle, ređaju se posvete ("Senima Dantea, moga duhovnoga praoca", "Peri F. Petroviću, Pesniku i Čoveku") ili tematski ciklusi dlake iz nosa Popajeve Olive kao metafore moralnih aporija današnjice.

PRASIJADA I OPRASEJA
Antigoni Štrbac - Ramadanovski

Prase
U kosmosu
Sa ražnjem
Ovaploćenom
Zamišljenom
Osom na kori
Meridijani
Uporednici
Kopno i more
I jabuka kao Mesec
Na koji gleda zaljubljeni par
Na tamnoj strani praseta
Čija će ljubav trajati
Do smaka praseta

Prase suštino sprasna
Sruši se dom istine
Prasnu grom kroz eone
I ničeg ne osta
Tek blato
Da ti je log

Pođoh s prasetom na izvor
U ledeni zimski dan
I nož u zdenac zabih
Pogledah prase
Ljubav
I bratstvo
Mu zadobih

Ulicom ljudi kućama žure
Mi pismo svemir
Iz čaše na izvoru
Nad nama Botičelijeva
Prasad anđeoska
Vatromet praseći

Gle
Sviće Praseći dan
I Veliko Prase gradom korača
Milost u procesiji deli
Njuške papci braća u večnosti

Prasost ljubav
Prastvo sudbina
Prasenstvo život

U praskozorje
Oprasja nova
Slutim

   

Slušač muzike na mobu bez sluški

Pre jedno 5-6 godina, kada je tehnologija pojeftinila i postala dostupna širokim narodnim masama i time im, kao što uvek biva, pružila mogućnost da ispolje svog unutražnjeg jašara na jedan potpuno novi način, na ulice Beograda, zamazane šlajmom iz koječijih usta, po prvi put je zakoračio predstavnik nove i dotad nepoznate vrste - slušač muzike na mobu bez sluški, čovek koji širokogrudo deli svoju muziku sa svojim voljenim sugrađanima, odbacujući koncept slušalica kao isuviše sebičan. Bez obzira gde se nalazio, na ulici, u prevozu, u školi, u kraju, kod kuće, na njegovom satu je uvek vreme za puštanje zike na mobilnom. Površni posmatrač bi zaključio da on toliko voli muziku da jednostavno nije u stanju da iskontroliše svoju želju za puštanjem i slušanjem iste bez obzira na to što od didžej opreme ima samo telefon, ali površni posmatrač bi pogrešio, kao što uvek greši jer je površan, a pravo stanje stvari se nikada ne može sagledati tek tako, površina se uvek mora zagrebati da bi se došlo do srži problematike, inače se ne izvučeš.

Slušač muzike na mobu bez sluški ne voli muziku. Ne da ne voli muziku, on zapravo ne voli ništa, on ne oseća strast ni prema čemu, životu pristupa krajnje površno, nikada ne oseća duševnu glad i želju za nečim novim, nikada ne oseća ništa sem jebenog životinjskog nagona ka jelu, piću, spavanju, kenjanju, pišanju, jebanju i slušanju lakih nota u pozadini, lakih nota koje predstavljaju tako prikladan saundtrek njegovom plitkom, protraćenom životu čije bede nikada neće biti ni svestan, jer nikada ga ništa neće nagnati na neko iole ozbiljnije razmišljanje. On će uvek biti zadovoljan sobom, tako sit nahranjen mrvicama, ispunjen neispunjenošću, bez ikakve naznake onog proganjajućeg osećanja da je nešto propušteno, da nešto tu ne štima. To je čovek koji na matursku ekskurziju u inostranstvo kreće ne da bi video čega sve ima tamo i šta će sve proći usput, nego da bi se sa srpskom zastavom slikao ispred Koloseuma. To je čovek koji kad uzme da drka kurac, on ne da ne pusti normalan pornić, makar preskočio uvod i predigru i, ne ubacivši se u celu tu priču, odgledao poslednjih pet minuta tokom kojih izblajhana pornićara uz široki, lažni kez prima par snopova svrša na dva plastična balona prikačena na svoj grudni koš, slušač zike na mobu gleda jebene kamšot kompilacije sastavljene od snimaka u trajanju od po minut-dva, i ceo posao obavi već tu negde na sredini drugog, dok rava stenje u fazonu „Oh yeah baby, right there, right on the titties, hnnnnnggg!!!1”, brzopotezno, mehanički, bez trunke pravog uživanja, vođen ničim drugim do težnjom za udovoljavanjem svojim telesnim nagonima. To je čovek koji kad ogladni, uzme i obari viršle, iako bi uz desetak odsto više truda mogao da ih isprži u tiganju i pojede nešto što za promenu nema ukus kao jebena plastika. To je čovek koji skida najnoviji deo „Paklenih ulica” sa neta, i to ono sranje snimano DV kamerom u nekom bioskopu u Kataru, odgleda ga i biva oduševljen onim što je video, jer mislim brate „Paklene ulice 6”, do jaja film, kako nisi gledao batice, Vin Dizel, besna kola, drift, spojleri, sve! On na volpejperu moba drži sliku zajebanog hromiranog zmaja koji se uvija oko jin-janga, u folderu „slike” ima podfolder „motori” u kojem se obavezno nalazi slika drečavo zelenog japanca sa „agresivnim repom” na čijem sedištu sedi riba sa jeftinim kvarcovanim tenom i cignaskom trajbal tetovažom iznad ogromne mlitave bulje, zatim podfolder „ribe” gde su obavezne raskrečena Sandra Afrika, Megan Foks i Pamela, i naravno neizbežni podfolder „Srbija” odakle na njegovo duhovno zdravlje motre ispikselizovani Draža, Ratko, Lazar i neki rendom manastir kojeg ni sam bi umeo da prepozna. Kada traži ribu, njemu nije bitno da li ona miriše na čistotu, diskretno i nenapadno, ali istovremeno ženstveno i omamljujuće ako dovoljno obratiš pažnju, ili pak na kakofoniju kvantaške pijace samlevene u konzervu jeftinog spreja, pomešanu sa ustajalim smradom cigara i piva. Bitno mu je da ima sisu.

Muzika koju slušač zike na mobu sluša bez sluški mora biti prilagođena jeftinom kineskom zvučniku od 0.2 vata u njegovoj novoj Nokiji koja ima „tako dobar zvuk” koji košta više od čitave garderobe njegove keve koja šljaka u propaloj državnoj firmi, a to svakako nisu progresiv rok ili stoner dum. On sluša samo komercijalni krš haus koji je čuo na radiju, mutiranog hibrida hip hopa i RnB-a sa ovonedeljne MTV-jeve top liste, zatim isto to ali u sobnoj produkciji njegovog ortaka iz Vrčina, i naravno turkoidno treš zavijanje uz zurlu i šargiju, ali ipak ne toliko turkoidno da mu ekipe u istočnim pregrađima Istanbula ne bi skinule jaknu. Tu se najbolje ogleda njegova ispraznost i njegov besmisao, jer on u prvi plan stavlja svoj odnos prema muzici o kojoj zapravo pojma nema jer mu nikada nije palo na pamet da je istraži malo na svoju ruku, van okvira koje su mu nametnuli mediji i bliža okolina, makar u granicama tih žanrova na koje se ograničio. On nije tru rejver, nije tru reper, nije tru šaban, on je od svega pomalo a istovremeno ništa do kraja. Audio fajlovi u njegovom telefonu imaju naslove u formatu „nikola-rokvic-2011-NOVO-exyump3-ba-muzika-horoskop-vicevi-o-muji-i-hasi.mp3”, a za ID3 tagove nije ni čuo, jer on ne voli muziku dovoljno da bi je uredno organizovao, ne zanima ga baš toliko. On ripuje pesme sa Jutub klipova u niskim bitrejtima, baca ih na mob, na ekvilajzeru svaku frekvenciju budži do maksimuma jer mu je ortak rekao da se tako jače čuje, stiska plej, a mob stavlja u džep ako je napolju isuviše hladno ili ako mu trebaju slobodne ruke. Muzika mu je samo neophodni bekgraund nojz, jer kad je tišina, ume mozak da se poigra sa čovekom, ume da dâ sebi slobode i odluta tamo gde ne bi trebalo da odluta.

STAVI JEBENE SLUŠKE I IZVUCI SE!

   

Domaći überfilm

Jebe kevu i rođen za citiranje. "Ekspendabls" ne može da bude kulji od njega. Zajeban do srži.

(Teren za košarku negde u blokovima. Koja i Bjela odmaraju, piju pivo. Zajebani obojica.)

Koja: Hmgmbrgrm. Rat.
Bjela (zajebano izdiše dim od cigare): Brgebrm. Rat.

(Gledaju se zajebano, puni bratstva i uvažavanja. Dolaze Dragan Jovanović, Dragan Petrović - Pele, Žika Todorović i Manda sa YASSA dresom SFRJ i Rašica znojnicom na čelu.)

Manda: Ekekele-kekele-pičke materine-jajca!

(Svi se smeju.)

DJ: Blablabla, basket!
Pele: Kurac moj!
DJ: Jedi govna!
Žika ('oće da bije Peleta): Babolesku hrtljike, džiberu!
Manda: Muguregerege, pička vam materina! Šk!

(Smire se. Blizu njih se zaustavlja mercedes sa Mikijem Manojlovićem u Armani odelu koji vozi dve pičke u vidu Ivane Mihić i Ane Sofrenović.)

Miki (otvara prozor): Zizuke, deca, vatanabe opudikte, jebete nešto? (Peletu:) Prcokana pare! Petak!
Pele: Petak, džindžerodžers, keve mi!
Miki: Varteksvaraždin, ti slomim kolenca!

(Neočekivano ali suvereno nailaze Dragan Nikolić i Laza Ristovski, prilaze Mikiju, vataju ga za nos i uši i kroz prozor izvlače iz kola. Ivana Mihić nezainteresovano i zajebano žvaće žvaku.)

DN: Krke kolenca, pičke materine, a? Krke kolenca?!
Miki (kuka): Aaaaa, ne, ne!
LR: Mrš u pičku materinu!

(Miki ode, ali prstom zapreti Peletu. Koja i Bjela se gledaju sa DN i LR zajebano i sa puno uvažavanja i bratstva.)

DM: Hmgmbrgrm. Rat.
Bjela: Srbija gegeloku sranje.
LR: E, sranje... Drkeđone ratište. E to je sranje.
Koja: Mangulinjo pičke!

(Svi se gledaju zajebano. Sa prozora se javlja Bata Živojinović.)

Bata: Frdike, deco! Gurgusište bobinjare Hitler... Gurgustište ovo sranje.

(Svi ga gledaju zajebano i sa uvažavanjem, slomljeni zajebanošću trenutka.)

   

crnačka muzika

američki zvuk propagande, fašizma i sadizma. polako je napredovao preko okeana, i bez upozorenja po roditelje, neprimetno i lukavo se uvukao u uši naše dece.

da bismo više popričali o crnačkoj muzici, poznatijoj kod omladine pod imenima rep i hip-hop (što jasno asocira na opa-cupa, daklem vođenje ljubavi), prvo ćemo morati da se pozabavimo samim izvođačima ove crnačke zaraze prerađene u muziku. prosečan crnački izvođač (u daljem tekstu židovski nazvan - reper) je obično mladić od 15 do 25 godina. crne je puti, ima dredove ili je ćelav. nosi zlatne zube ili proteze, a oblači se kao da mu je bebi dol modni savetnik. dolazi iz bogate i ugledne (čitajte:masonske) porodice, jer drugačije i ne bi imao novac za albume. ipak, on to krije, i u javnosti se predstavlja kao klošar ili prosjak, neretko i kao svodnik. govori da je iz nekakvog geta, takozovanog siromašnog dela grada. tekstovi mu govore o nasilju, kurvama, ubistvima, parama, s mnogo psovanja i direktnog vređanja političara (iako ga isti finansiraju). spotovi iliti muzički klipovi mu ne prolaze bez lakih i pretpostavljam neobrazanih devojaka, koje se bacakaju kao vesna zmijanac na marihuani, i trude se da uguraju svoje obline u svaki kadar. tu obično ima i brzih kola, kao i neretkog hvatanja repera za međunožje čime pokazuje da ima polni organ.

sve ovo se jako brzo prenelo i na naše prostore. domaći "reperi" su prekopirali kolege od preko okeana, osim što manje nose dredove i nemaju toliko para za skupe spotove. ipak, i pored toga su popularni, slobodno gostuju u tv emisijama i izvode svoje pogrdne pesme pred širim auditorijumom, bez straha od zatvorske kazne.

deo iz mojih istraživanja "sreten i crnački uticaj na muziku"

crnački pokret
u svome punom sjaju
dolazi da preotme
i sruši srpsku slavu

neuspešni da to urade
kroz vekove mnoge
izmislili su muziku
u nadi da nas slome

ne želim da gledam to
i da se posle kajem
zato im sad direktnu
i jasnu poruku šaljem

ne ispirajte nam mozak
o kurvama i o drogi
naša deca su čista
i ostaju verna slobi!

   

Idi slušaj Cecu i Brenu

Najčešće korišćeni izraz od strane "obožavalaca" neke grupe, koji koriste kao glavni argument za odbranu od svakog ko bar malo pokušava da spusti savršenu sliku o njihovim omiljenom bendu.

Banalni primeri:

- Dobar je Plavi Orkestar ali su im neke pesme mnogo gej...
- Ko je bre, gej? Idi slušaj Cecu i Brenu, nisi pametniji za drugo...

- Bili su odlični, šteta što se Čipi prodao i počeo da snima ovakva sranja.
- Ko se prod'o, a??? Pa šta ti znaš šta je muzika, majmune? Oni su i dalje rokeri do srži. Idi slušaj onu tvoju muljavu Cecu! Čuj ga, prodali se... Jaoo, kako pogađa... teče vino crveno, jee... šta on hejtuje...

- Jedan od najboljih bendova, šteta što su riknuli od droge...
- Aaaaaaaa koje droge, debilu? Pa Magi je umrla od salmonele, Bojan od raka dojke, a Milan jer mu je eksplodirao mozak u sred prevelike inspiracije. Narkomani su oni tvoji seljaci iz Granda, idi šmrči sa Lukasom i Cecom, jebali te oni! Aaaaaaa... Milane, vrati se!!!

#527
+6022
126
definicija