Grandioznost, gordost, lepota i nedokučivost. Ti, ja, on i ona. Mi. Sve oko nas i sve u nama. Dubina okeana i beskraj horizonta. Pašteta u konzervi i mamina kuhinja. Trenutak rađanja i momenat smrti. Bljesak supernove i kolaps u crnu rupu. Proton i elektron. Materija i antimaterija. Pogled u prošlost i iščekivanje budućnosti. Život u sadašnjosti. Leptir u stomaku i voda u kolenu. Zbirka erotske poezije. Doživljaj apstraktne umetnosti. Kakofonija i milozvučje. Žestok rif i urlik orijenta. Simbioza, fotosinteza, opstipacija, liposukcija, segregacija, dilatacija, standardna devijacija i oksimoron. Vizuelizacija i auditivnost. Ređanje reči metodom "šta prvo padne na pamet" i uključivanje mozga. Puštanje istog na ispašu. Prve batine i poslednji seks. Odlazak najbližih i suočavanje sa istinom. Besomučno laganje. Egoizam i pomirenje da si takav. Pokušaj prilagođavanja grupi i pucanje kurca za gomilom šljama. Otkrivanje identiteta i sumnja u isti. Sve ispočetka. Ponavljanje tuđih grešaka. Ponavljanje svojih grešaka. Rušenje starih mostova i gradnja novih. Neuspeli abortus i mrtva desna sisa. Veštačko disanje i reanimacija. Udah punim plućima. Lep dan u prirodi. Pomešana osećanja kao kore reform torte i jednolični fil. Dug, dosadan život ili kratki sjaj i blistavo utihnuće.
U pesku ispred obdanista igrali se Stjepan, Milorad, Primoz, Momir, Kenan i Trajce.Posto ih je vaspitac stavio zajedno da se igraju, posle velike svadje u kojoj je ucestvovalo citavo igraliste, deca su bila dobra i igrala se zajedno, mada su se ponekad malo raspravljali. Primoz bi obicno stajao po strani, ne mesajuci se puno u igre, bio je lepo vaspitano dete,lepo odeveno i nije puno pricao. Trajceta su zadirkivali kao i Kenana da je glup, a nije lepo zadirkivati drugu decu,mada je Trajce uvek bio plasljiv i cutao je,dok se Kenan jako ljutio i zadirkivao sve ostale zauzvrat. Deca su ga volela svejedno. Momir se uglavnom izlezavao, dok su Milorad i Stjepan gradili zajedno figure u pesku, kopali kanale, pravili puteve izmedju svojih delova igralista. I sve je bilo super,dok jednoga dana deca nisu cula da je vaspitac smenjen i da se ne zna ko ce ga zameniti.
Tada je doslo do problema...deca su pocela da se otimaju oko lopatica i kofica koje su do tada bile zajednicke, da brazdaju pesak i tvrde da je sve to njihovo ponaosob. Primoz je krisom piskio u pesak druge dece i pobegao na svoju stranu, ogradivsi se malim jarkom, lopacom koja mu je preostala. Trajce se uplasio svega, i dalje je cutao i drhtao, ne znajuci sta da radi, te su ga kasnije, dok nije primecivao, otela deca cudnog izgleda i govora,koja su i ranije bila pored peska, iako niko do tada nije na njih obracao paznju. Momir je shvatio da i dalje treba da radi ono isto sto je radio do tada, tj nista, i resio da ce se drzati Milorada, barem dok ovom bude dobro islo u skupljanju igracaka za sebe.
Milorad, Stjepan i Kenan su se jako posvadjali. Gadjali su se peskom, prvo svako protiv svakoga, kasnije Keno i Stipe protiv Milorada, a sve oko Kenanovog dela peska gde se on uglavnom igrao, mada novim vaspitacima nije bilo potpuno jasno zasto. Deca su vikala,plakala, gadjala se igrackama, stipala, udarala, tuzakala semedjusobno, a svadja je odjekivala duz celog dvorista obdanista.
Novi vaspitaci su se pojavili, izvukli deci usi, neke kaznili, druge manje, sto je kod dece izazvalo nezadovoljstvo, posebno posle odluke vaspitaca da podele pesak i da svako ostane u svom delu. Momir je kasnije odustao od druzenja sa Miloradom, gradivsi svoje kule u pesku, koje su i Stjepan i Keno gradili kao blesavi,jer su im novi vaaspitaci doneli nove, moderne kofice i lopatice na poklon.
Danas su deca zajedno i dalje u istom pesku, neki se slazu, neki ne,ponekad se opet posvadjaju, ali najvise pricaju o tome sto su naculi: naime, novi vaspitaci su resili da primene ista pravila na clokupno igraliste obdanista, sto ce znaciti da ce ponovo jednom svi biti zajedno i sve deliti. Primoza su vec pustili na klackalice i tobogan...
Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama. Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu... Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici. U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...
Skontali se lik i riba, tipa, likuši vruća guska, ortaku arnopevac. Ma, šta pevac, močuga, bre! Nisu dugo rivaliindo, granje nije moglo sa se đena nigde, lerdi iz kbloa pao u muriju, sve što su mogli da grunu bila je jedna pljaga, a kako su bili na Kališu, zbog durova su morali da je iscimaju po vojnički. Izdeliše tad prvu pljugu, a jedno o drugom ništa nisu kontali. Cava je bila Plazma devojka, a ortak običan nolajfer. Cimaju oni tako pljagu, jer nisu imali šket za džidžu, a lerdi odavno ne daju na ler, samo kažu : "Aj, paljba, ne rasmajte nas". I tako uz partizansku pljugu krene opuštena spika između dvoje mladih.
-"Divi, batana, kako da ti žemka... nije to toliko ni tnobi, mis'im, malo sam dobila, imam goste, kapiraš? Ne nosim tangu, furam danas zlatne gaće. Smor, znam, ali šta da radimo. Đaš mi se jako, u fulu. Možda smisliš neku drugu kciju, za neki drugi dan, taj rad?"
Okrenuše se oko sebe, videše parče smrdljivog Papirusa, na kom sa jedne strane pisaše nešto glupo. Toliko Glupo da je bio potreban Talenat da se to napiše. Srećom, druga strana beše prazna i napisaše na njoj nepoznate reči svoga zaveta.
-"Alooo, mačko! Šta trašiš na Kališu sa tim dukatlijom? Divi Gavajo, kakav je, raspad. Đido čavko da ti pokažem svoj Veliki Mali Prst! Đido, uzi ga, loma ga uzi, mojne da si cava!"
Plazma devojka se prepade, ypita lika : "Ko su ti ovi pajseri?"
-"Ma, gde znam, neki raspadi, stipu idiJote, najobičniji pinđiviši, nisu mi ni do kolena, palimo nazad do grada, inače ću da ih pobacam kao Dankan Ferguson Pola Insa u šesn'esterac!"
-"Ti si divan, moj si heroj, tipa, gotiva si i limvo što smo se skontali. Bajdvej, kako se zoveš, uopšte?"
Nasmejaše se i oni sa Nostradamusom, čilager odvrnu do daske na plejeru "Def Lepard" i iz đunte se čuo veliki hit :
"SLANG with me, I don't wanna get my hands dirty SLANG with me, I just wanna get soakin' wet SLANG with me, I don't wanna get my hands dirty All I ever wanna get is SLANG"
Baci Čiča njih ćeri, usput dobaci malom da je on dečko lampa, ako ispusti ovakvu cavu, nije ljadro, fino dete, ima torima oko za takve stvari. Rastaše se...
Pesma "Def Leparda" probudi u njima želju za slengom, za žargonom svetim, poželeše da odu na Rečnik slenga, da vide ima li tamo nešto za njih, ali jebeš ga...Tamo im jave da je ta pojava odavno endemska, ali nije zaštićena, na tom mestu nađoše sve sem presvetog žargona, razočarani nastaviše da pevuše refren "Def Lepardove" pesme, oboje se nađoše na stihu "I just wanna get soakin' wet", pogledaše se, videvši da je sleng mrtav, jer ga oni koji su trebali nisu sačuvali, misli im skrenuše ka krevetu... A šta je tamo bilo dalje, da li mu je dala plinaru ili samo blajv, nikada niko neće saznati, iako će svakog na Rečniku Slenga to interesovati više nego zašto smo dozvolili da ubijemo sleng.
Real life video igrica, u Srbiji popularna od 2006. godine. Igranje je besplatno za odredjeni broj ucesnika, dok ostali moraju platiti pretplatu. Cilj je preci 4 obicna i 1 Master nivo, dok neke varijacije sadrze 3 obicna i 2 Master nivoa. Za prelazak svakog nivoa se dobija po pet zivota, pri cemu se broj zivota resetuje na pocetku svake godine. Ucesniku koji istrosi sve zivote a da je blizu prelaska na sledeci nivo se dodeljuje jos jedan zivot, poznat pod imenom Oktobar 2. Nastavak igranja je moguc i u slucaju Oktobar 2 pogibije, ali samo ako se u automat ubaci jos novca.
Padanje Oktobra 2: Game over. Please insert money to continue.
Košmar usnulog satiričara u kome petice prelaze iz dnevnika u brushalter, posetioci iz Luvra na YouTube, a mesto mudraca citiraju se pijanci iz Jagodine. Vidjenje anatomije po kome vrat služi da glava gleda na dole, a ne da je pomera da bolje vidi. Tobogan hedonizma podmazan novcem koji se završava u bazenu svakodnevice. Neka ga neko probudi već jednom, ne mogu više!!!
"Sve te Turke treba poklati, majke im ga muslimanske!", reče on gutajući poslednji zalogaj baklave i umačući rahat-lokum u vruću tursku kafu koja se pušila ispred njega.
Sa TV-a u uglu su mu pevušili u duetu Šemsa i Sinan, a iz bašte se čulo kako ih njegova žena tiho prati pesmom, razvlačeći kore za taranu...
Tehnološki hendikepirana osoba kojoj su uskraćeni širom sveta dostupni dečiji nestašluci.
-Šunsuke zašto kasniš na čas? -Voz je kasnio. -Da je voz kasnio javili bi na vestima. Evo ti neopravdani.
-Šunsuke zašto kasniš na čas? -Bio je neki štrajk u centru grada. -Štrajk se nije održao u Tokiju od 1912. godine. Evo ti neopravdani.
-Šunsuke zašto nisi uradio domaći? -Robot-kućna pomoćnica mi ga je pocepala. -Koju marku robota-pomoćnice imaš? -Tošiba. -Znači lažeš,Tošibini roboti imaju savršen softver. Evo ti kec.
-Šunsuke zašto si na tabli napisao da direktorka ima veliko dupe? -Nisam ja i ne znam ko je. -Znamo da si ti, tabla je prepoznala tvoj rukopis. Evo ti ukor.
